Pre prerbacivanja 252. okbr. iz Kraljeva na KiM 1999. godine, tamo je već neko vreme bila angažovana 211. okbr. iz Niša. Tako da su na području Kosova i Metohije za vreme rata bile dve oklopne brigade.
Pre toga, 1995. godine, 211. okbr. je angažovana na zaposedanju tenkoprohodnog područja na granici sa Hrvatskom (Adaševci - Batrovci - Morović).
Što se tiče formacije i ostalih taktičkih čudesa, treba se setiti i takozvanog "kosovskog odreda" tj. 3. odreda specijalne namene VJ, a koji je 1999. godine trebao da se vrati na prostor KiM.
Jester ::
Što se tiče formacije i ostalih taktičkih čudesa, treba se setiti i takozvanog "kosovskog odreda" tj. 3. odreda specijalne namene VJ, a koji je 1999. godine trebao da se vrati na prostor KiM.
Pa eto, to pokazuje kako je formacija fleksibilna u ratu. Odredi se formiraju radi potreba posebnog zadatka, i pridodaju im se sredstva po potrebi. Kad izvrse zadatak, odredi se rasformiraju i svi nazad na svoje radne zadatke.
Искуства из рата су да су различите јединице које су по потреби задатка спајане у одреде биле међусобно неуигране, па је предложено прављење оклопних чета.
Ne pravi se vojska za specijalne potrebe, nego se pravi za opste potrebe. Specijalne potrebe se zadovoljavaju intervencijama u toku dejstava, ili specijalnim jedinicama napravljenim u miru.
Postoji obuka i u ratu, koja je specificna u skladu sa predstojecim zadatkom.
Да, то је главна мана уочена из искустава 90их. Можда сам већ качио ове податке:
Citat:Na osnovu ratnog iskustva postojao je predlog o potpuno drugacijoj formaciji oklopnog bataljona, koja bi otklonila niz nedostataka uocenih u ratnim dejstvima, ali izgleda da se samo na ovome i ostalo. U toku borbrnih dejstava uoceno je niz problema zasnovanih na staroj (i sadasnjoj ) formaciji oklopnog bataljona.
Tenkovske jedinice (ten. vod, ceta i bataljon) nisu mogle samostalno, bez neposrednog sadejstva dobro obucene pesadije da izvrsavaju borbene zadatke. U skoro svim dejstvima pesadijske jedinice su ojacavane sa OMJ, za neposrednu podrsku (pridavanjem manjih delova OkB ili TC), te je time razbijana i slabljena udarna moc OMJ.
Artiljerijska vatra, kojom su podrzavana dejstva OMJ, je bila spora i neadekvatna, sto je negativno uticalo na tempo napada i efekte dejstva.
Neuskladjenost sadejstva tenkova i pesadije je bila posledica lose mirnodopske obuke.
Problem dotura municije i drugih borbenih potreba je dolazio do izrazaja, posebno kada se dejstva izvode van puteva ili po losim putevima i kada deluje neprijateljska artiljerija.
Sanitetska vozila koja su bila uocljiva, nisu bila prilagodjena izvlacenju povredjenih iz zone pod dejstvom neprijatelja (posebno S-4, koji je cesto upucivan na prvu liniju, sto mu nije namena)
Nedovoljan broj OT i BVP u jedinicama uslovio je angazovanje tenkova za izvodjenje samostalnih dejstava ili pak u sadjstvu sa neuvezbanom pesadijom
Na osnovu ratnih iskustava pokazalo se da postojeca sema organizacije na nivou cete - bataljona ne obezbedjuje uspesno izvrsenje dobijenih zadataka. Naime, postojeca struktura mehanizovane i tenkovske cete (MC i TC) ne dozvoljava samostalnije delovanje komandira pri izvrsenju borbenih zadataka, jer je TC bez minobacaca i pesadije, a MC bez tenkova i minobacaca. U svome sastavu nemaju ni snajperskih pusaka, pa ni minobacaca od 60 i 82mm, pa se postavlja pitanje mogucnosti samostalnog dejstva TC ili MC. U toku ratnih dejstava taj problem je resavan tako sto su se pridodavali delovi drugih jedinica, a samo pridodavanje je za posledicu imalo nedovoljno uskladjeno dejstvo (neke jedinice nikad nisu ni videle tenk) i nepoverenje u pridodate jedinice, sto je sve imalo efekte na uspesnost napada.
Jedan od problema je i nepostojanje minobacaca od 120mm na nivou oklpnog bataljona (okb), vec samo u sastavu mehanizovanog, a situacije su zahtevale brz odgovor po neprijatelju koji ispaljuje po par projektila i menja lokaciju, a jos veci problem je bilo ostvarivanje zaprecne i koncetricne vatre tokom borbenih dejstava.
