Kopka me ovo, trenirao sam džudo, voleo sam džudo. Postoje stvari koje su me u džudou razočarale, prevashodno iz takmičarskih pobuda i umišljenih braon pojasa.
Nisam siguran dal su glupi, arogantni ili nemaju pojma. Kada se gleda MMA borba, prepoznavaćete tehnike koje su vama bliske, a da budu iz neke desete veštine zapravo. Tako će džudista prepoznati nešto u grčko-rimskom, a rvač nešto u džudou. Ista je porodica hvatačkih veština. Mehanika ljudskog tela je ista i dobre stvari si prepoznaju. Ali reći da je uvezeno iz samboa, koje je dete džudo... Za malu decu priča.
Sad opet, to zapravo ne mora da bude negativno. Grčko rimsko rvanje se pokazalo kao vrlo efikasno i pored ograničenja u MMA.
Podilaženje olimpijskom komitetu pre svega, koji je tek priča za sebe. Rvanje je npr. sebi obezbedilo učešće na OI u Tokiju i Parizu posle duge birokratske borbe (tesno naglasavši softbol i skvoš), a najzaslužniji za to je, sviđalo se nekome ili ne, naš "biznismen" Nenad Lalović, predsednik FILA-e, današnjeg UWW-a.
Da, MOK aktivno radi na tome da izbaci rvanje iz olimpijskih igara, jer previše je jahača, jedriličara, pucača u glinene golubove i ostale buržoazije koja bi svom kabinetu da pridoda olimpijsku medalju.
Uglavnom, što se rvanja i džudoa tiče, ovo je Jason Morris, četvorostruki olimpijac u džudou i osvajač srebra u Barseloni. Na snimku su njegovi koledž mečevi u rvanju slobodnim stilom, navodno je neporažen kroz kroz celu univerzitetsku karijeru:
Meni je ovo fascinantna fuzija dveju veština. Sad zamislite neki njihov rvački komitet koji kaže - ne smemo dozvoliti upliv džudoa, to nije rvanje, bla bla bla.
Olimpijske igre su smrt borilačkih veština. Doćiće dan kada će ih izbace sve, pa neki i prežive možda. Rvanje i boks hoće jer imaju bazu van toga.
Rvanje ima čudnu priču. Teško se nalazi gde može da se trenira, a da nije klasični klub, koji ne upisuje odrasle. Mene su gledali u čudu kada sam pitao da li mogu da treniram u jednom klubu. Matori jeste bio korektan, mogu da te naučim, imaš iskustva, ali nemam sa kim da te uparim za sparing, jer sledeći početnik im 12 godina. Al opet ljudi uče tradicinalno, sa kolena na koleno. Meni je krivo što lik koji je u Jordanu imao grčko rimski kao podlogu za MMA, nije češće dolazilo.
Citat:Meni je ovo fascinantna fuzija dveju veština. Sad zamislite neki njihov rvački komitet koji kaže - ne smemo dozvoliti upliv džudoa, to nije rvanje, bla bla bla.
Citat:Kada se gleda MMA borba, prepoznavaćete tehnike koje su vama bliske, a da budu iz neke desete veštine zapravo. Tako će džudista prepoznati nešto u grčko-rimskom, a rvač nešto u džudou. Ista je porodica hvatačkih veština. Mehanika ljudskog tela je ista i dobre stvari si prepoznaju.
Ljudska psiha tako radi. Povezuje nepoznato sa poznatim. A mehanika ljudskog tela je svuda ista. Samim tim će i efikasne tehnike u različitim veštinama, biti iste ili slične.
I posle ja gunđ džudoka Tehnike rade, u zavisnosti od toga koliko protivnik dozvoli.
Vidi samo koliko im vremena daju za newazu. Hoću reći, u neku ruku i jeste ž'l za mlados', jer bi ga danas sudije digle posle 5 sekundi, ili bi mu dale shido za nekih 85% tehnika. Što se mene tiče, džudo MORA da se okrene prošlosti ako želi budućnost van usko orijentisanog sportskog narativa.
Citat:Tehnike rade, u zavisnosti od toga koliko protivnik dozvoli.
Samo pogledaj bez romantike, koliko puta ovaj plavi ima slobodnu ruku i šta sve može sa njom.
Veliki je bol džudista, biće Kashiwazaki Bruceli džudo uskoro.
Džudo je imao veliku šansu da se makne od sporta i OI. A šansu su mu dali zapravo Grejsiji. U MMA džudo je jedna od pet poželjnih veština za osnovu. Al ne.
