offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3634
|
^^^^^^^^^^^^^
Поглед 16 година у прошлост...
17.август 2000
Bitka za kaspijsku naftu
Ukljuceno je, neposredno ili posredno, desetak zemalja, medju kojima je nekoliko velikih sila i cak nekoliko nasih najblizih suseda. Rusi i Amerikanci nisu u direktnom sukobu, ali sve sto Amerikanci cine izgleda sracunato na dodatno slabljenje Rusije
+ ++++++++Ako je ta�na tvrdnja, izra�ena ovih dana u ameri�koj predizbornoj kampanji, da u globalnoj politici velikih sila najpresudniju ulogu igraju nafta i religija, Kaspijsko jezero - ili Kaspijsko more, kako ga mnogi zovu - po strate�kom zna�aju je sve bli�e Persijskom zalivu. Bitka za kaspijsku naftu vodi se jo� od raspada Sovjetskog Saveza, kada su Amerikanci ekonomski prodrli u Azerbejd�an, a postala je uo�ljivija u poslednjih nekoliko meseci, otkad predsednik Putin nastoji da priobalne muslimanske zemlje, �lanice Zajednice Nezavisnih Dr�ava, vrati u sferu uticaja Rusije.
Jo� pre tri godine Stroub Talbot, drugi �ovek ameri�ke diplomatije, izjavio je da je Kaspijsko jezero - sa podvodnim rezervama od 200 milijardi barela nafte i velikim koli�inama zemnog gasa - "strate�ka oblast od �ivotnog zna�aja". To je moglo da zna�i samo jedno: da Amerikanci �ele primat nad eksploatacijom kaspijske nafte, jer Rusi ionako nemaju novca za investicije ionako nemaju.
U me�uvremenu, prihva�ene su procene da je Kaspijski basen po bogatstvu najverovatnije drugi u svetu, posle Persijskog zaliva. Priobalne zemlje - Rusija, Iran, Azerbejd�an, Kazahstan i Turkmenistan - u�le su u diplomatsko - politi�ku bitku za podelu podvodnog blaga, a velike naftonosne kompanije - ameri�ke, britanske, ruske, �ak i kineske - ve� su sa�inile desetak projekata raznih naftovoda koji bi i�li u razli�itim pravcima. U privla�enju stranog kapitala najdalje je oti�ao Kazahstan: sporazum sa zapadnom korporacijom "�evron", sa naftovodom do Crnog mora, vredeo bi oko 20 milijardi, a kineski naftovod do �utog mora 3,5 milijarde dolara.
Rasprava me�u priobalnim zemljama o podeli rudnog bogatstva nije okon�ana, ali je zato pokazala da se i dalje ne zna ho�e li se eksploatisati Kaspijsko more ili Kaspijsko jezero. Azerbejd�an, Kazahstan i Turkmenistan �eleli su svaka ima svoj deo jezera, od obale do beskrajne pu�ine. Rusija pak smatra da vodenu masu treba deliti kao �to se dele mora i okeani: svaka zemlja ima u vlasni�tvu svoj priobalni pojas, dok je ostala vodena povr�ina zajedni�ka, kako se to predvi�a me�unarodnim pomorskim pravom. Tako bi sve zemlje snosile podjednaku ekolo�ku odgovornost za o�uvanje zajedni�ke �ivotne sredine. To bi bila i za�tita svih od mogu�e bezobzirne eksploatacije bogatstva �to bi �inile zapadne kompanije. Utisak je da je ruski predlog, uz veliko Putinovo zalaganje, odneo prevagu iako jo� ima dosta "tvr�enja pazara".
Iran je bio bli�i ruskom predlogu kad je tra�io da mu pripadne polovina zajedni�ke vodene povr�ine. Dobio je samo 20 odsto, jer je njegova obala od 740 kilometara najkra�a. Sad je u fazi te�kog poga�anja s Rusijom, uz rizik da se suo�i sa ujedinjenim frontom svih partnera.
Deobu posebno ote�avaju dve enigme: prvo, ko �e i uz �iju stranu pomo� prvi po�eti eksploataciju i, drugo, kuda �e i�i naftovodi i �iji �e oni biti. I Rusija i Iran se zasad vi�e orijenti�u na prevoz nafte, koju bi, na osnovu ugovora sa zapadnim kompanijama, eksploatisali siroma�niji kaspijski susedi, a ne na ulaganja u sopstvena nalazi�ta. Obe imaju naftu iz drugih izvora za svoje sada�nje potrebe, kao i za izvoz, i unosnije im je da zara�uju na transportu budu�i da su i geografski, kao jedine pomorske zemlje u ovoj konstelaciji, za to predodre�ene. Ruski naftovodi vode sa kaspijskih obala Azerbejd�ana i Kazahstana preko Rusije do Novorosijska na Crnom moru (i ve� su u izgradnji), dok Iran predla�e naftovod preko svoje kopnene teritorije do Persijskog zaliva.
Zapadni stratezi, posebno Amerikanci, imaju prigovore na ruske naftovode. Ka�u da oni prolaze pored nestabilnih podru�ja, kao �to je �e�enija, a kad iza�u na Crno more dose�u samo polovinu puta do glavnog korisnika, Zapadne Evrope. Nafta bi se dalje morala prevoziti tankerima, a Bosfor je i bez novih prevoznika dovoljno zakr�en.
Kako geopolitika u ovim raspravama izgleda va�nija od ekonomike, Amerikanci, naravno, imaju svoje projekte. Oni bi gradili naftovod od Azerbejd�ana, svog glavnog kaspijskog upori�ta, preko Gruzije do Supse, gruzijske luke na Crnom moru. Odatle bi jedan krak - pored ostalog i da bi rasteretio saobra�aj kroz Bosfor - mogao preko Turske da iza�e direktno na Mediteran. Tako bi se u ameri�ku interesnu sferu uvukla i Gruzija, dok bi se Turskoj, va�nom savezniku u NATO-u, pomoglo da ubrza svoj ekonomski razvoj. To bi Amerikance ko�talo oko tri milijarde dolara, ali bi sve bilo pod njihovom kontrolom.
Drugo ili uporedno re�enje bio bi transport nafte tankerima od gruzijske luke Supse do bugarske luke Burgasa, a odatle naftovodom preko Bugarske, Makedonije i Albanije do Valone, odnosno kopnenim putem do Mediterana. Tako imamo jo� jedan dokaz o budu�em strate�kom zna�aju Balkana, osim ako sada�nja nestabilnost na tom istom Balkanu ne odvrati planere od prvobitne zamisli.
U igru se uklju�io Iran sa svojim projektom - naftovodom od kaspijske iranske obale do Persijskog zaliva - koji bi bio i najjeftiniji: stajao bi "samo" 890 miliona dolara. Pretpostavka za realizaciju ovog projekta je pomirenje izme�u Irana i SAD "na bazi uzajamnog interesa i jednakosti", �to su Iranci ve� predlagali preko �vajcaraca kao posrednika. Izgleda, me�utim, da Amerikanci ne �ele da pove�avaju strate�ki zna�aj zemalja Persijskog zaliva izvan obima koji ne bi bio pod njihovom punom kontrolom.
Tako je u slo�enu bitku za kaspijsku naftu uklju�eno, neposredno ili posredno, desetak zemalja, me�u kojima je nekoliko velikih sila i �ak nekoliko na�ih najbli�ih suseda, sa desetak projekata od kapitalnog zna�aja. Rusi i Amerikanci nisu u direktnom sukobu, ali sve �to Amerikanci �ine izgleda sra�unato na dodatno slabljenje Rusije.
http://www.nin.co.rs/2000-08/17/14018.html
|
