Energija i energenti kao strateško oruđe odvraćanja

• 1Ovo se svidja korisniku: stug
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trenutni kapaciteti koji rade na vetar imaju neku snagu cini mi se oko 500 MW... Ima ih jos u izgradnji. Pisac teksta je sigurno zeleo da izrazi ukupnu proizvodnju u GWh... Kakvih 3500 MW vetrenjaca!!??? Mogli bi odmah da predjemo na svece i fenjere. I tih 500MW, to je samo instalisana snaga,a njihov uopste doprinos zavisi od vetra i uglavnom je mali. Stoga mi taj vid proizvodnje nema nikakvu racunicu uopste ulagati, jer da on radi, morate imati uvek neku rezervu, pa dodatne mreze,regulacije i pretvarace... A rezerva su kapaciteti koji ce stajati dok oni rade i koji moraju trenutno da uskoce cim vetra nema!
Za trenutne vetro parkove trebamo pod hitno zavrsiti projekat Bistrica-revirzibilnu HE cija je projektovana snaga 600MW ( kad smo vec napravili te vetrenjace) Djerdap 3 je projektovan na 6x400MW i takodje je revizibilna HE. Dakle kada imas viska energije ti pumpas vodu na neko brdo i posle kad ti zatreba ti pravis struju.Za Djerdap 3 je cini mi se odnos ulozeno dobijeno 1:1.6 MW. I sigurno su takvi projekti isplativiji,pouzdaniji iako su skuplji. Sta nama vredi tih 500 MW kada ih ustvari nemamo,ponarocito sada kada nam treba. Mi dasmo ozbiljna drzava nama ne trebaju neki veliki projekti i nove elektrane vec da ulazemo u nove mreze i transformatore i remont postojecih sa ciljem smanjenja gubitaka u mrezi. I eto nama ogomnih MW viska. Pa remonti i modernizacije postojecih kapaciteta posle kojih imamo vecu proizvodnu snagu. Primer Perucac i Djerdap 1-gde jos nismo zavrsili remnost svih 6 generatora,a prema projektu postoji mogucnost ugradnje jos po jednog generatora na nasoj i Rumunskoj strani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Te, ne konstantne izvore energije (vjetrenjače ali djelom i solare) treba koristiti za punjenje jezera vodom. Onih reverzibilnih elektrana. Onda imaju smisla itekako. Nek turbina proizvodi konstantno struju, a vjetar i / ili solari nek se "brinu" za potrebnu vodu. Dio struje iz vjetroelektrana i solara sigurno može ići i u mrežu. Vjetroelektrane se baš i ne bi trebale graditi gdje je odsustvo vjetra često plus se ne grade sve na istom mjestu i samim tim imaš određena preklapanja. Kad jedne ne rade druge rade. Bio plin bih dodao. Ponajprije iz stajnjaka, klaoničkog otpada, ostataka pivovara itd. Bio plin iz silaže je, sa strane gledišta očuvanja okoliša, jako štetno. Nisu naj jeftiniji oblik energije ali su korisni u smislu povećanja kapaciteta ali i iz ekološkog aspekta. Imaju ti regenerativni izvori energije svoje mjesto. Ako se pametno koriste. Pouzdati se samo u njih se ne može (još, danas).

• 11Ovo se svidja korisnicima: voja64, sremac983, Dorcolac, pein, Luka, Kos93, darkangel, arsa, nemkea71, ssekir75, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi, da li znate ko su vlasnici vetroparkova u Srbiji? Pišete kao da su do državne firme, a zapravo su sve stranci: Izraelci, Belgijanci, Arapi itd.

Zabole njih za srpski elektro energetski sistem. Oni će struju prodati onome ko ponudi bolju cenu. Zbog toga su i svi redom priključeni na međunarodne 400 KV dalekovode. Čak je EPS bio u obavezi (ne znam da li je još uvek) da u određenom vremenskom periodu kupuje struju od njih po subvencionisanim cenama.

I ja sam u početku bio ushićen njihovom izgradnjom, pošto je jedan od prvih vetroparkova u Srbiji izgrađen u mom mestu. Ali, vremenom sam shvatio da su to teški paraziti i štetočine, koji samo izvlače svoj profit van Srbije.

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Jan 2022 12:12

Mislim da je sistem obnovljivih energenata svuda isti ili bar jako sličan. Švabe su se, recimo, obavezali kupiti svu struju iz tzv obnovljivih izvora energije. Subvencije. Razlikuju se od vrste do vrste. Sličan model je u svim zemljama. Na početku su subvencije veće, dok su neki oblici (u nekim zemljama) kao bio plin ograničeni količinom koja se proizvodi, tj veličinom samog pojedinačnog postrojenja a u nekim zemljama je i količina koja će biti subvencioniranja - ograničena. Vlasnik elektrane rijetko ima pravo distribucije. To su posebne dozvole koje se za velike pare kupuju. Niti je energija iz obnovljivih izvora konkurentna na tržištu pa da se prodaje tek tako. I to sve vrijedi za otvorene energetske sustave koji dozvoljavaju privatan kapital. Dali je elektro distribucija u Srbiji tako organizirana ne bih znao, ali razlike velike tu ne bi trebalo biti. E sad. Uračunati neku doljnju granicu kao stalni potencijal a sve ostalo koristiti, recimo, za pumpanje, kao gore navedeno. Samo jedan od mogućih scenarija za korištenje obnovljivih izvora. Tu je recimo bio plin dobra stvar jer ga možeš koristiti "on demand". Kad treba, upališ generatore

Dopuna: 12 Jan 2022 13:03

Spalionice smeća. Tu malo pogledati i u pravcu jug

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kompanije u Holandiji spremaju se zbog pojačane potražnje u Nemačkoj gotovo udvostručiti proizvodnju gasa u regiji Groningen.
Do toga dolazi uprkos negodovanju građana zbog pojačanog rizika blagih potresa.

Nemačkoj će u ovoj poslovnoj godini, po svemu sudeći, biti potrebno oko 1,1 milijardu kubnih metara gasa.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet/kriza-drma-sve-.....ce-2086897

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Coal Price Set To Surge As Major Producer Indonesia Bans Exports
https://oilprice.com/Energy/Coal/Coal-Price-Set-To.....ports.html
Citat:“Losing 40% of the seaborne market overnight, in the midst of peak winter demand, could set us up for another coal price spike,” Morgan Stanley commodity analysts wrote in a note cited by Bloomberg.
Indonezija sa udjelom od 40% proizvodnje ugljena zaustavila izvoz.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, stug, theNedjeljko, darcaud
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Štrumgešic, problem je što u Srbiji ima jedna reverzibilka i to u zoni koja po vetru spada u nepodobne, čak i jezara Vrla su u zonii koja nije baš nešto. Jedino bi kada bi postojao Đerdap 3 kao reverzibilka bio u pogodnoj zoni.
Instalisana snaga vetrenjača se uzima sa koeficijentom 0,2-0,35 inače čisto da budemo realni. Prosečna vetrenjača da bude 3 MW snage, znači treba ih (k neka bude 0,25) za recimo 7000 MW potrebne instalisane snage ni manje ni više nego 9 300 (devet hiljada trista) vetrenjača. Stanje vetra u Srbiji nije ni za više od 500 takvih pa da izguramo na guzove i 1000 ...
Čuj imaju elise aerodinamiku, vratila i zupčanike i automatsko upravljanje ....mnogo su lepe i mnogo ih volim ali jbg. nisam se rodio glup (na nesreću) pa umem da računam ...

"Bio plin bih dodao. Ponajprije iz stajnjaka, klaoničkog otpada, ostataka pivovara itd."

Radio ja procenu jednom ozbiljnom gazdi u Srbiji, ono na jednom listu papira i usmeni raport za par dana i dao mu kao rezultat da mu se NIKAKO ne isplati nikakvo digestorsko postrojenje u smislu proizvodnje elktrične struje. Posle je došao Austrijanac vrhunski stručnjak obišao čovek sve i rekao gospodo ne isplati se. A bio je najpogodniji oblik je velika farma (farme, krmače i prasad su odvojeni od tovljenika) svinja i klanica istih. Krave su gore a mlekare najgore ...

Ono što je zanimljivo je da digestorisnje može u najbolju, najbolju ruku da nulira troškove sopstvene struje ali u najboljem, čak da budeš vrlo komotan prema remontovanju i amortizaciji u proračunu; traži stalan i stručan monitoring i tehničku podršku mnogo više od vetrenjača na primer, nije za male i nije univerzalna tehnologija da se raširi; međutim isto digestorisanje daje nevervatno dobre rezultate kao izvor đubriva i POSEBNO prečišćivač otpadnih voda. U ovom poslednjem smislu nema premca.

Sagorevanje otpada i sgorevanje poljoprivednog otpada kao i digestorisanje poljoprivrednihh specijalnih otpada (nekorisne trave, lišća i grančica, pa i piljevine) je inspirativno i zaista se nešto može i korisno utom pogledu uraditi ali to su mali zahvati, korisni ali strateški mali i nisu "juzer frendli".

Nije da sam protiv siih tih alternativa, treba ih što brže uvoditi ali onoliko koliko je moguće ali bez velikih sistema danas je to besmisleno.
Nauka o sagorevanju i prenosu toplote niti je blizu egzaktnosti niti blizu kraja novinama i usavršavanjima. Jedna dobra inovacija na termoelktranama uštedi besmisleno mnogo više nego svi alternativni izvori.
Istina takvih događaja nema mnogo i to je ekstremno elitni sport ali to je ono u šta treba i dalje ulagati pre svega a alternativnu onoliko koliko se stigne i ko ne može nešto bolje pa nek u tome bude vredan.

A tek ovo sa električnim pogonom ... A trebalo je ići na male kubikaže, male brzine, forsirane motore, pa čak možda i na metalnol uz to ... ali to je druga priča ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Oluj2.1, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Perutarna u Ptuju ima kapacitet od preko 300.000 živine po turnusu i instalirala je elektranu na biomasu od 5MWh. Kao kosupstrat biomasi se dodaje kukuruz koji se baca kompletan, od korena do brade, a seljaci koji ga proizvode imaju ugovore o garantovanom otkupu povezane sa subvencionim periodom kojeg je dobio investitor: 12+10 godina. Cena elektrane je oko milion po instalisanom MWh, u ovom slučaju pet miliona, a neki očekivani period povrata investicije pet do sedam godina. Međutim, farma se rešava životinjskog otpada a istovremeno se proizvodi i organsko đubrivo oslobođeno metana tako da to sve skupa ima ozbiljnu korist, ali samo za uzgajivača životinja, farmera i investitora u elektranu. Količina struje je ipak zanemarljivo mala za neke šire potrebe

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Oluj2.1, stug, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nešto su manje snage vetrenjača u Srbiji. Kreću se od 2 MW do 2,8 MW, zavisno od proizvođača i modela koji su odabrani. Mislim da su ove od 2,8 MW najjače u Srbiji, a proizvodi ih General Electric.

Ima kod mene u blizini i jedna bio gas elektrana, ukupne snage 3,6 MW. Nusproizvod je toplotna energija, koju planiraju (ili su već uradili) za zagrevanje svojih plastenika na velikoj površini uz elektranu. Struju prodaju EPS-u, a vidim da višak metana prodaju verovatno CNG pumpama.

• 1Ovo se svidja korisniku: darcaud
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Međutim, farma se rešava životinjskog otpada a istovremeno se proizvodi i organsko đubrivo oslobođeno metana tako da to sve skupa ima ozbiljnu korist, ali samo za uzgajivača životinja, farmera i investitora u elektranu. Količina struje je ipak zanemarljivo mala za neke šire potrebe"

" ali samo za uzgajivača životinja, farmera i investitora u elektranu"

Dodao bih i projektante elektrane i proizvođače delova za njih i izvođače radova. Dakle samo oni koji RADE imaju korist i DRUŠTVO kao celina a proces je regulisala DRŽAVA a ne SLOBODNO TRŽIŠTE liberalizma.

Skoro da si dao osnovnu tezu Kenzijanizma kontra Neoliberalizmu pa možda i običnom Liberalizmu, namerno pišem velikim slovima. Ili Socijaldemokratije protiv Neoliberalizma.

Treba polako ušprati na svim tim mogućnostima i stvoriti takva onoliko koliko je prirodno moguće (Sunce je takođe veoma dostupno za mnogo šta pogotovu u kombinacijama sa ovim) uredna društva, tek će ona imati moralno pravo i etičku čistoću da nametnu takav stil i ostatku sveta koji ga ne prihvata. Ima tu i nešto više od ekologije.

Al bez ugljajrica bar vek ili dva a bez atomki nekoliko vekova ili milenijum nećemo moći. A i za njih važi po pitanju filterisanja odnosno bezbednosti ista etika.