Energija i energenti kao strateško oruđe odvraćanja

• 4Ovo se svidja korisnicima: dac, bojank, Litostroton, acatomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Većina terena oko naftno gasnih polja je imala uvek dobar deo pozitivnih bušotina sa geoTermalnom vodom a gde se odustalo od dobijanja nafte ili gasa.
Ima ih od +35/80’C.
Malo ili se uopšte ta Topla voda ne koristi .
Nije zgoreg naznačiti da od tih bušotina jedan značajan deo su sa potisnim gasom pa za njihovu eksploataciju treba minimum dodatne energije.
Kod mene u selu ima više tih bušotina koje su sa kraja 60ih i polovinom 70ih začepljene a neke novije su po bušenju i iz 88/9 takođe zatvorene čepom.
Pouzdano znam da je svaka od njih još uvek u solidnom izdanju sa toplotom jer zemljište oko tih cevi nikad ne zamrzava i kod jakih i dugih mrazeva.

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolega je pitao za nedostatke OIE. Navešću samo neke.
Neusklađenost proizvodnje i potrošnje: u delu dana kada je najveća potražnja za energijom, proizvodnja OIE ( vetar- sunce ) nije dovoljna, i obrnuto. Kao posledica OIE se isključuju sa mreže ( kod vetro, nije problem - postave se elise niz vetar, solarne, malo teže). Zato se "višak" energije mora prodati, ili uskladištiti ( baterije - koje su skupe ), ili prevesti u druge oblike, npr."zeleni" vodonik ( sa stepenom iskorišćenja elektrolize od 40-60%).
Zavisnost od vremenskih prilika. Može biti da ne duva vetar, ili je oblačno. Iz tog razloga mora biti rezervnog izvora energije - obično su to elektrane na gas što je dodatni kapitalni trošak ( dobar deo gasa koji je Nemačka trošila je u te svrhe). Postoji dodatna kvaka: ove rezerve moraju da budu dostupne na zahtev i dostignu traženu snagu brzo - takva postrojenja imaju niži stepen iskorišćenja od gasnih elektrana u stalnom pogonu ( veća potrošnja gasa ).
Zauzimaju veliku površinu ( i do 17 puta više u odnosu na ekvivalentnu NE ), i štete zemljištu i živom svetu. I utrošak materijala nije zanemariv, naročito ako govorimo o CO2 proizvedenom tokom gradnje.
Cena po Mw im ne opada sa snagom, a pritom bukvalno nijedna ne bi bila izgrađena bez državnih subvencija jer cena po Mw je viša od "običnih" na fosilna goriva.
Više ovde:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U slučaju Srbije od scenarija eliminacije uglja deli nas minimum 30 milijardi dolara tako da nije baš realno. Prvo bi nam trebao Đerdap 3 da se višak energije iz OIE skladišti i koristi u pikovima kad treba, a onda i jedna solidno jaka nuklearna elektrana da dodatno balnsira sistem. I na to još milijarde ulaganja u OIE kad se steknu uslovi da može da se gradi. Veoma skupa rabota.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dac, zdrebac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ne može u ovom trenutku sve da se zameni sa OIE, ali može bitno da se ublaži zavisnost od uvoza energije.

RHE Bistrica, RHE Đerdap odnosno Đerdap III, poreske olakšice i podsticaji za lične elektrane i uštedu energije bi mnogo pomogli.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, zdrebac, darcaud
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko se secam (davno bese) NE ne moze da se koristi za balansiranje sistema, samo za osnovnu generaciju jer se gleda da i reaktor radi na konstantnoj jacini bliskoj teorijskom termalnom maksimumu reaktora (jer je najveci procenat iskoriscenja N goriva, najveca stabilnost reaktora, najravnomerniji raspored aktivne zone u NR itd, itd), a turbine na konstantnom broju obrtaja. Za balansiranje se koriste TE i HE jer se brze mogu prilagodjavati promenama u potrosnji EE.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@voja64

Do kojih dubina ste bušili?


@darcaud

Zanimljvo. Izgleda da besplatni izvori energije nisu izvodljivi.



Što se tice subvencija, Međunarodni monetarni fond kaže da je 2022 globalno potrošeno oko 7.000 miljardi dolara na subvencije za fosilna goriva -> [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Toliko o tim famoznim subvencijama…


@yrraf
U sloveniji planiraju da sagrade još jedan blok pored postojece NE Krško. Cena? Od 9,3 do 15 miljardi eura, zavisno od snage [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Cena potpuno nove NE u Srbiji? Sigurno nece biti ispod 20 miljardi € i na kraju opet potpuno zavisiš od nekog drugog za tehnologiju i gorivo.

@…
Srbija godišnje uveze minimalno 2 miljardi $ nafte i gasa. Sigurno nisam jedini koji ne vidi više smisla u tome da se nešto kupi i onda doslovno zapali? I sigurno nisam jedini kojem je dopizd… da “komšija” ili tamo neki na drugi strani sveta periodicno preti i uslovljava Srbiji sa energijom i njenim tranzitom.

• 1Ovo se svidja korisniku: rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@acatomic

Slazem se u potpunosti.
Ali to opet zahteva neku drzavnu dugorocnu strategiju.
Licno sam za atomsku snagu, bolje jedna nuklearka nego milion onih vetrenjaca...
Hidro energija da naravno, ali tipa Djerdap a ne one male gluposti.
Dugorocno mislim da je bolje izgraditi nuklearnu elektranu.
Rusija, Koreja, Kina... ima vise opcija, samo naravno bila bi jako skupa investicija

• 1Ovo se svidja korisniku: nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod nafte i gasa zaboravljamo jednu važnu stvar, oni nisu samo izvor energije oni su i važne sirovine u baznoj industriji i tu još uvek nema zamene, petrohemija ne može umesto gasa da koristi struju.
Što se tiče nas i ja sam mišljenja da nam treba jedna jača nuklearka da polako menjamo ugalj. Vetar i sunce su još daleko da budu oslonac u snabdevanju strujom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: acatomic, zdrebac, dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@acatomic
Bušotine su na različitim dubinama u zavisnosti od geoseizmičkih snimanja koja su prethodila donošenju plana bušenja kod novih bušotina .Kod nas su od 320/preko 700m.
Kad su u pitanju servisiranja starih bušotina tu je malo drugačija priča i one se po pravilu produbljuju do dostizanja nekog novog ciljanog ležišta nafte ili gasa.
U oba se slučaja bilo da je bušenje novih ili remont/servisiratnje starih bušotina na putu garniture za bušenje ubode sloj sa geotemalnom vodom.
Inače nam je prvi izdašniji sloj vode za piće na 115/125m dubine sa solidnim bakteriološko hemijskim analizama koja je svrstava u upotrebljivu za ljudsku upotrebu.
Drugi i mnogo izdašniji vodonosni sloj na kome se snabdeva većina bunara je u zoni dubine 170/190m.
Ove vode su bakteriološki ispravnije u odnosu na one iz I sloja no i u njima je kod nas opšte prisutno gvožđe,amonijak,arsen i manjem ili većem udelu.
Geotermalne vode su sa većih dubina od +350m i dubljih bušotina.
I za kraj da budem dorečen sve češće se buše bunari za zalivanje/stočno napajanje i sa mnogo manjih dubina prostijom opremom i sa PVC cevima u koloni.
Te izdani vode su neretko nepodobne za piće bez kompleksnog prečišćavanja i sa manjim kapacitetima ali se mogu koristiti za rad Toplotnih pumpi i ta je pojava polako u začeću sa solidnim rezultatima u perspektivi za veću primenu.
A za tu namenu sa toplotnim pumpama se koriste i stari provereni bunari koji su korišteni za pojenje stoke iz vršnih vodnih slojeva malih dubina do 10-15m sa veći prečnikom ozidani ciglom i stari i po jedan vek ali redovno odžavani i dezinfikovani..
Dalje ne bi išao sa elaboracijom oko fizičko/hemijskih osobina voda iz svih ovih vodonosnih slojeva i tako izašao iz okvira ove teme.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prije bi upotrebio geotermalnu nego NE za baznu energiju, pogotovu u Srbiji.

Jedan primer nizko-temperaturne geotermalne stanice:

Citat: The Chena Hot Springs Resort uses geothermal energy in many different ways. The geothermal energy generated supplies power and heat to its greenhouses, swimming pools, and other facilities. In order to produce the power, a binary plant, that runs on the organic Rankine cycle, is used with a generating capacity of 680 kW. The plant runs on 165˚F (~73.9˚C) water meaning the geothermal power plant generates electricity at the lowest temperature in the world. The resort also has a 16-ton absorption chiller, which uses geothermal energy to keep their outdoor ice museum frozen all year round.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


@K-1A
Petrokemija je u osnovi bazirana na ugljovodonike kojeg sada dobijemo iz nafte. U buducnosti sintezom ugljenika (CO2 iz vazduha) i vodonika iz vode.

To vec sad rade naprimer sa e-gorivom: