Energija i energenti kao strateško oruđe odvraćanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošto su vetrenjače za nas samo onako na kraj priče ipak mi pade na pamet sledeće. One bi u našem slučaju a i u slučaju mnogih drugih osim tako Danske, Španije i još par zemalja, ko Bakinkolač (mek ko dekin...).
No ipak, ako postavimo relatvno malu farmu vetrnjača praktično u blizini recimo sistema Vrla (1-4) recimo kod svake po jednu (naravno ako tamo upšte ima iole pristojnog vetra (to ne znam...) i one samo sekundarno važno budu vezane za mrežu (da joj ne smetaju ko što znaju, dakle sa nekom dosta umanjenom snagom radi stabilnosti predaje) a ostatak vremena troše na neko malo prilagođeno pumpanje vode u viša jezera, IMA LI TO SMISLA.
Nešto malo kad bacim na račun, skoro da nema ... U stvari problem je da i nepoznajem te vetrovrte D:

Čisto akademski razgovor ako bi između svakog jezera postavili recimo 10 *komata* morale bi da budu pristojne bar snage.

PITANJE ?
Koji tipovi vetrenjača i koje snage su najčešći, najpoznatiji, najviše korišćeni modeli po toj *vetrovitoj* Evropi i koliko jedna takva okvirno košta sa idejom da se postavi 50 komada u tom međujezerskom modleu pumpanja više nego proizvodnje struje ...

Čisto odoka i ako ih neko malo bolje poznaje ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Apr 2014 19:22

Distance Relay (21) zastita ce uraditi svoje sto se tice opasnosti za osoblje na delu mreze "u kvaru". To i nije neki problem. Ako se otkacis i pokusavas da odrzis "ostrvo" (isochronous island mode) moras imati neki veci komponent koji ce drzati frekvenciju .....gomila malih ce da se "bori jedan protiv drugog" ako su u isochronous modu operacije - dakle zavisi ko je gazda (master) a ko je rob (slave) u svakom kontrolnom sistemu ...ako nemas to ... onda postaje haos ...i mreza pada! Ako hoces brzo da dobijes glavobolju - suoci se sa takvim problemima! Opet - sve to lepo zvuci ...ali na engl. "reality bites!!"

Dopuna: 23 Apr 2014 19:32

@vrabac
Ako je udeo vetrnejaca relativno mali u odnosu na resto mreze - nema problema. Pozeljno je upotrebiti vetrenjace tamo gde moze (i gde se odluci da je ipak isplativo na odredjen rok). U Spaniji isto nema problema - jer vetrenjace su ipak jedan mali deo celokupne mreze Spanije. Problem je kad se nagomila kapacitet na mrezi - kolektivno - i "odjedanput" stane vetar!! ....ili promeni smer!

Mislim da su sada "najpopularnije" vetrenjace od 1-1.5 MW ....Ima i dzinova od 2.5 MW ...... Za cene ja licno ne znam specificno ....znam da je instaliran kW skuplji od termo ....znaci skuplji je od recimo nekog proseka koji je oko USD $1000-$1500 po kW instalirane snage (zavisno od lokacije, vrste masinerije, efikasnosti, potreba, itd. itd.). Ne zaboravi - efikasnost nije dzabe!!

• 1Ovo se svidja korisniku: vrabac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad je reč o tipovima, evo jednog abstrakta. Jeste da je ukratko, ali dovoljno da se shvate prednosti i mane pojedinih tipova.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Energija izvucena iz vetra nudi interesantan dodatak ugljanim i gasnim elektranama koje proizvode elektricnu energiju. Vetar poseduje energiju samom svojom masom i brzinom. Ako se kubik vazduha krece brzinom od 10 m/s (kubik vazduha ima 1.2 kg masu) poseduje kineticku energiju od 60 J (Ek = ½mv2).Vetar je usporen turbinom i proizvodi kineticku energiju , zbog toga turbine prizvode mehanicku izlaznu snagu koja se koristi da pokrece elektricni generator. Mozemo da zakljucimo da inherentna snaga vetra je data kroz formula ( Pa=0.6V3)
Pa- power per square meter facing the wind (W/m2)
v- speed of the wind(m/s)
Maksimalna snaga koja moze da bude izvucena je od 30 do 40% date.

p.s Sta ti je zena

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krim ima tri klasične termoelektrane, jednu od 68 megavata u Simferopolju, Kamiš-Burun snage 30 megavata te termoelektranu Saki snage 20 megavata.
Čak četiri solarne elektrane smještene su na Krimu, ukupnog kapaciteta 227,5 megavata. Dvije od te četiri solarne elektrane najveće su u Europi, a na svjetskoj razini se nalaze na 4. i 6. mjestu po veličini, što je i više nego respektabilno.
Solarne elektrane su: Perovo, snage 106 megavata i koja je najveća u Europi te 4. po veličini u svijetu; Ohtonokovsko, snage 82 megavata, koja je druga po veličini u Europi i 6. u svijetu; Mitjaevo, snage 32 megavata i Rodnikovskaja, snage 7,5 megavata.
No to nije sve, jer Krim ima i sedam vjetroelektrana ukupnog proizvodnog kapaciteta od 68,2 megavata. Radi se o 551 vjetroturbini.
Samo solarne elektrane na Krimu proizvode 38 posto električne energije te pokrajine.
Krim ima i nekoliko polja prirodnog plina na moru i kopnu, a sva su spojena na ukrajinski sustav plinovoda.
Ta polja su: Džankojsko, Golitsjna, Karlavsko, Krjim, Odessa, Schmidta, Štormvaja i Štrilkovo.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Apr 2014 23:56

Citat:Problem je kad se nagomila kapacitet na mrezi - kolektivno - i "odjedanput" stane vetar!! ....ili promeni smer!
Tehnologija je danas mnogo bolja nego pre 10 godina! Kako necete predvideti oscilacije!Stalnost i brzina zavise od lokacije.
slab vetar 3 m/s ili 11km/h
srednji 7 m/s ili 25 km/h
srednji jak 12 m/s ili 43 km/h
jak vetar 18m/s ili 65 km/h
uraganski vetrovi >32m/s ili >115km/h

Dopuna: 23 Apr 2014 23:59

Citat:efikasnost nije dzabe!!
Energija vetra je stalno besplatna, apsolutno je bez zagadjenja i projektni proracun je vremenski.

Dopuna: 24 Apr 2014 0:12

Optimalna brzina je izmedju 5 m/s do 15 m/s. Oscilacije mogu da budu od -25% do +25% u nekoliko minuta.
izvor: Electrical machines, drives and power systems - Theodore Wildi
Pravac vetrenjace se menja sa pravcem vetra tako da ona izvlaci maksimum vetrovne snage.Stalnost i brzina na lokaciji su poznati kroz godisnje podatke o pravcu, brzini i trajnosti koji moraju da se znaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Apr 2014 22:47

za "efikasnost nije dzabe" mislio sam na uporedjenje cena jedne ili druge "klase" agregata upotrebom istog energenta. Vetar je normalno besplatan ...za sada dok ne dodje neki Srbenda i opali porez i na to!!! ...a onda ce biti porez na vazduh za disanje!

Dopuna: 23 Apr 2014 22:50

Ovi zemljaci na Krimu ce imati malo nevolje oko struje ...

Dopuna: 23 Apr 2014 22:54

@vrabac
ovo ti je 10+ godina stara informacija ...... mozda drugi forumasi imaju nesto vise taze

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I reka je izvor 'besplatne' energije, ali početni i stalni troškovi neke elektrane nisu 0$.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vrabac
Ovdje piše da su cijene vjetroturbina poručenih 2011. sa isporukom za 2013. bile 0.91 milion eura po MW.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali to su samo turbine ....bez instalacije, infrastrukture, elektricnog podsistema, itd. dodaj jos minimum toliko ... OK sad cu da nadjem.

Evo ga .... [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

ako procitas blizu dna ...u SAD prosecna instalirana cena vetrenjaca je u proseku $2000/kW instalirane snage u 2012 god. - sto je 10% manje nego cene 2011. Normalno - u pitanju je prosek ...i tu ima dosta varijacije. U Srbiji racunaj $3000/kW! ....minimum (dok se podplate svi!)