offline
- aleksmajstor
- Super građanin
- Pridružio: 13 Avg 2011
- Poruke: 1381
- Gde živiš: Zajecar
|
Svi koji su bili u vojsci se sećaju zabrana upisanih u vojničke knjižice...
Evo kako je u Rusiji:
"Јуче сам дошао до свог омиљеног језера, није било никога, вода је била 22 степена, напољу је било 20 и било је облачно, па није било никога, па сам ишао да роним.
Али моје ноге се не померају.
Чудно, вода је удаљена око метар, мокра, чиста, испитана. Али не. Не иде.
Прошетао сам обалом, скинуо папуче, обуо их и вратио се у воду.
Не, нешто ме не пушта унутра. Баш као зид. Повлачи га назад.
И онда сам разумео!
Сваке године у радничко-сељачкој војсци Лаоса, апсолутно сваки нови шеф смишљао је неке нове забране за војна лица. Шта дођавола,да је он би полудео, ширио би своје лудило само на поверене му трупе, али не. У узалудном покушају да докаже да је и даље правно компетентан, сву енергију је бацио на доказивање и оправдавање ових забрана другим командантима.
Да, у већини случајева постојали су предуслови за ове забране. Војници су као деца. Свим снагама покушавају или да се убију или да се повреде. У најбољем случају, он ће се сјебати и бити пијан док вози тенк.
И сви на планети знају да вас само наређење може спасити од повреда и сакаћења, и уопште од свега. Па, или телеграм о забрани рањавања у јединици. И што је виши био штаб који га је послао, то има више чудесне моћи. Једина ствар која је моћнија од наредбе је наредба коју је лично потписао прималац у дневнику који проверава дневнике о уручењу овог налога њему лично. Ако је ојачано посвећеношћу војног човека, запечаћеног крвљу, да је спреман да се клади да неће бити повређен, онда је то углавном крај.
Али не. Војници ионако ломе руке, ноге и ку*ац, дозвољавају другима да им праве саобраћајне несреће, даве се, пију и опијају се до смрти некаквом ракијом. На послу, на путу до њега или са њега, или чак на одмору.
А то значи да је командант лош, не примењује добро мере против повређивања у јединици, наноси финансијску штету држави (јер је потребно платити осигурање) и одмах се уводи тематска забрана. Прво, наравно, опомене, па забрана. Стандардни план "забране" је када се војни Камаз преврнуо у Владивостоку - у Калињинграду предају кључеве личних аутомобила.
Ево листе забрана које су ми наметнуте током моје службе:
- забрана напуштања гарнизона
- забрана напуштања територије јединице
- забрана вожње брже од 40 км/х
- забрана коришћења личних возила уопште, у потпуности или делимично
- забрана коришћења личног превоза члановима породице.
- забрана поседовања и вожње мотоцикала (квадова, моторних санки)
- забрана брања печурака и јагодичастог воћа
- забрана вожње бицикла, клизања и скијања.
- забрана бављења фудбалом, хокејем, одбојком, која је прешла у забрану бављења „опасним спортовима“
- забрана сушења одеће
- забрана чајника, фрижидера, микроталасних пећница
- забрана соло пливања
- општа забрана пливања
- забрана боравка било где осим хотела
- забрана самоубистава током радног времена, посебно уз употребу службеног оружја
- забрана становања негде другде осим хотела у Московској области
- забрана шетања по мраку
- забрана скакања падобраном осим обавезних
- забрана риболова
- забрана лова
- забрана обрачуна пореза у лично, слободно време.
Неке од ових забрана су биле привремене, неке трајне, неке су биле строго контролисане, а неке привремене.
Али скоро све забране су увек биле занемарене.
Први су их прекршили они који су и увели ове забране. Ово није ни добро ни лоше, то је тако.
Како кажу, несавршеност забрана се надокнађује опционалношћу њиховог спровођења.
Једном у шест месеци, на следећем сумирању, окупљању у пријатном клубу, војним лицима се приказују слајдови, од којих је један био слајд са повредама, где је сваки војник могао да добије документовани доказ да ниједна забрана, нигде, није деловала. Али пошто смо имали две несреће и три сломљена кур*а, а заставник наших комшија се упуцао, одлично нам иде. У авионе, официри!
Укратко, сетио сам се да сам већ пензонер, да могу да идем на купање и баријера је пала.
Али када сам дошао кући, наравно, потписао сам своје име у дневник наредби."
Извор:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
