offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 19 Jul 2013 14:52
Khaless ::
Od 1990 godien vlada neki idiotizam u kinematografiji, posebno delu vezanom za nacionalne projekte. Država je učestvovala u finansiranju maltene anti-režimskih filmova, koji su posle prešli u anti-nacionalne.
Moram da naglasim da je kod nas do neke 2003, 2004. godine snimljeno u najmanju ruku nekoliko odlicnih filmova, pa i onih sa ratnom tematikom. Film je jedna od retkih grana umetnosti koja se 90. ih godina XX veka nekako drzala "iznad vode". Gledao sam na "Al-DZaziri" razgovor nekih reditelja iz bivse Jugoslavije i jedan manje poznati hrvatski reditelj je lepo primetio da je hrvatska kinematografija tih godina isla niz dlaku rezimu, a da se nasa, barem sto se tice vodecih reditelja, konfrontirala sa rezimom. NJegov zakljucak je: zato danas ni u Hrvatskoj niko ne gleda hrvatske filmove, dok neki srpski snimljeni posle raspada zajednicke drzave imaju tamo kultni status.
Problem je, medjutim, sto je inspiracija nasih autora splasla kada su teme poput brljotina iz prvih dana komunisticke vlasti ("Cudotvorac", "Originali falsifikata", "Vec vidjeno" itd.) ili oslikavanja aktuelnog beznadeznog stanja u zemlji "Crni bombarder", "Bure baruta", Kordon") "prezvakane".
Ne mogu da verujem da ih tranzicija i njeni paradoksi ne inspirisu. Primer za skole je uspon rumunske kinematografije u poslednjih nekoliko decenija. A oni, poput Kristijana Mundjijua, obradjuju upravo aktuelne teme kao sto su abortusi, zamiranje nekadasnjih industrijskih centara, sukob patrihalhalnog sa nadolazecom globalizacijom itd.
Khaless ::
Hajde da kažemo da je "Ravna gora" neki nacionalni projekat, ali 22 godine nije snimljen ni jedan sličan projekat (georgija neću da razmatram)! Koliko bitaka i ratova.
Deluje ambiciozno, ali citao sam neku reportazu sa snimanja u novinama. Recimo, ono sto mi lici na potpuni amaterizam i na nekompetenciju, je prikaz sumadijske porodice koja je na dan 6. aprila 1941. godine potpuno iznenadjena ne samo bombardovanjem, nego i situacijom u zemlji. Niko od njih nije cuo ni za pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, ni za puc, ni za demonstracije sirom zemlje...Sve, sve, ali makar bi culi za mobilizaciju koja je sprovedena, istina traljavo!
Ne znam, videcemo, ne volim da pricam o piscu pre nego sto mu barem neku knjigu ne procitam ili o filmu koji nisam gledao.
Khaless ::
Hajde da vidimo recimo rat 1876-78. Ni jedan film. Ništa. Ali je država davala pare za "Beogradski urbani film" i ostala sranja...
Ima ona odlicno ekranizovana pripovetka Laze Lazarevica "Sve ce to narod pozlatiti" u vidu televizijske drame. Pokojni Petar Kralj glumi Blagoja kazandziju. Zlatno doba televizijske drame na RTS-u.
Ako vec govorimo o istorijskim serijama, nije, doduse, ratna, ali solidno je Sava Mrmak odradio "Kraj dinastije Obrenovic".
Dopuna: 19 Jul 2013 14:59
victoria ::Evo da se i nas dvojica jednom složimo ! Filmovi i serije(još bolje rešenje) koji obrađuju važne teme iz nacionalne Istorije treba da budu snimljene vrhunski,bez štednje,ili ne treba da budu snimljene uopšte!!! I meni "Gde cveta limun žut" izgleda kao skrnavljenje teme,kao kada bi na Zejtinlik odneo plastično cveće da uštedim pare na pravom 
Ma, slazemo se ti i ja u mnogo cemu, cak i vise nego sto ti se cini, samo nam polazne ideoloske osnovice nisu iste. 
Ne bih bas rekao da je "skrnavljenje teme", ali kada covek gleda takve "pijetetske" snimane sadrzaje, ima se utisak da je citav rat protekao u anegdotama i poskocicama, da su nasi oficiri bili neki svaleri i kafanski tipovi (mozda i jesu, ali sigurno nisu bili samo to), da su nasi vojnici seljaci koji su ceo rat shvatili kao neku vitesku avanturu u kojoj ce pokazati snagu svojih misica itd.
Konkretno sto se tice ove trilogije Zdravka Sotre ("Kraljevina Srbija", "Knezevina Srbija" i "Gde cveta limun zut") bukvalno da nisam citao dosta knjiga o tim istorijskim periodima ja nikako na osnovu tih filmova ne bih shvatio o cemu se radi. To vreme je prikazano idilicno, svi junaci nase proslosti su probleme resavali kao da su ukrstene reci, nigde nismo videli realne poteskoce niti veoma izrazenu dinamiku srpskog drustva i izgradnje nacionalne drzave.
Sve ovo, po meni, ima neke trajne posledice koje nisu bezazlene. Na primer, obican gledalac kome je daleko knjiga i traganje za istinom shvatice da istoriju cine herojska dela, a ne rutinizovani poslovi svakodnevice.
Konkretno, nije trenutna inspiracija ili neki "Hajduk-Veljko" koji je isukao mac presudni cinilac velikih srpskih pobeda u ratu nego citav proces modernizacije srpske vojske koji je uradjen na celu sa vojvodom Radomirom Putnikom u zadivljujuce kratkom roku.
Dopuna: 19 Jul 2013 15:49
Samo jos ovo da dodam. Listam ovu temu unazad i ne mogu da verujem da su za nekoga djubre "Okupacija u 26 slika" ili "Pad Italije". Pre svega, treba znati da poetika Lordana Zafranovica nije realisticka poetika i da nije realizam ili apsolutizam realistickog ukusa prvi, osnovni i jedini kriterijum za procenu kvaliteta filma. Nisam relativista, cak mi je postao oduran taj postmodernisticki relativizam svega i svacega, ali ukalupljivati umetnost u samo i jedino realisticke okvire stvara industrije i snimanje na kalup. Taj zdanovizam samo steti!
Tema "Okupacije u 26 slika" je monstruoznost ustasa i razlaz medju dojucerasnjim drugovima od kojih je jedan pristalica Italijana i ustasa, drugi simpatizer partizana, a treci Jevrejin. Takodje, tu je i prikaz zivota jedne ugledne dubrovacke porodice. Po mom sudu Zafranovic je uspeo u svemu od ovoga - prikazao je ustase onakvim kakvim su bili, pokazao je pljacku imovine nepodobnih, pokazao je antisemitizam (posebno izrazen u liku ucitelja macevanja koga glumi Stevo Zigon) i pokazao je dubrovacku atmosferu.
Tema "Pada Italije" je mnogo kompleksnija - sukob pojedinca i nametnutog kolektivnog morala. To je neka osnovna nit i drama medju dalmatinskim komunistima isprepletanih intimnim vezama. Tradicionalna porodica na siromasnom i zaostalom otoku je u centru paznje. Opet, citav niz tema je i ovde ovoren - saradnja rimokatolicke crkve sa ustasama i njeno filozofsko opravdanje zlocina, raspad italijanskog okupacionog sistema, ustaski teror nad civilnim stanovnistvom, odnos bogatih i siromasnih u tako zaostaloj sredini itd. Naravno, Zafranovic zraci simboikom, u tome vidim neku pretecu nekih motiva iz poetike Emira Kusturice, na primer interesantan je ona scena iz bordela i ponasanje nekih italijanskih oficira u "Okupaciji u 26 slika" ili onaj ustasa sa krilima andjela u "Padu Italije" koji ne trepnuvsi ubija Dusana Janicijevica iako se ovaj raduje sto su snage NDH upale u Dalmaciju 1943. godine.
Sve u svemu, ma kako kompetentni bili, reci za ova dva Zafranoviceva filma da su "djubre" u najmanju ruku nije umetnicki sud!
Sto se tice "Velikog transporta" i otac mi je pricao, a i jos negde sam procitao da se ni do danas ne zna koliki je barem priblizno budzet tog filma. U nekom serijalu o jugoslovenskoj kinematografiji koji je prikazivan skoro na RTS-u (govorili su i Srdjan Karanovic, i Purisa DJordjevic, i Branko Baletic itd) prof. dr Drasko Redjep je rekao da je bio protiv tog filma, ali da je pokrajinska nomenklatura to izgurala prvenstveno zbog sremskih kadrova.
Uostalom, tada je bio obicaj da republike snimaju svoje filmske epopeje kojim bi se verifiovao njihov doprinos NOB-u, pa su tako snimljeni "Uzicka republika" ili "13. jul", verovatno bi se setili da se u svakoj republici moze pronaci slican projekat.
|
