|
A.R.Chafee.Jr. ::** Nazan po čoveku koji je istim slomio ruku Heliju Grejsiju. Da slomio je ruku i to čini mi se dva puta. Danas je redovna stvar u Bdždž. Opasna stvar, ali se radi.
Ude Garami. Bez namere da zvučim kao ogorčeni (propali) džudista, BJJ je do 90ih, IJF-a i no-gi takmičenja bio ništa drugo do Džudo ne-waza (rad u parteru). Gracie familija je triangle npr. (sankaku jime) otkrila tek krajem 70ih iz nekih starih džudo knjiga. S druge strane, krivica je samog Džudoa i IJF-a što je stalnim razvodnjavanjem novim pravilima svela jednu kompletnu graplersku veštinu na skoro pa isključivo stand-up (tachi-waza) tehnike. Pobogu, zabranili su čak i napade na noge.
Opet, džudo pristup poentiranju je verovatno najviše primenjiv u realnim situacijama samoodbrane - brza i agresivna realizacija tehnike. Udari protivnika planetom  BJJ rolanje po zemlji je verovatno jedna od najgorih stvari koju možeš da uradiš na ulici.
A onda ti, kao meni npr., iz busije izleti životinja koja osim šorca, nosi još samo papuče i frizuru tarzanku. E tad sam poželeo da sam išao i na rvanje slobodnim stilom
PS: Eye-pokes se izvode palčevima, sa "lažnim" direktima kao setup-om.
|
