@...
Citat:Nemojte da vas čudi slika ratnika sa na vratu istetoviranom linijom na kojoj piše "Kolji, ne budi!"
Moj saborac nije tetovirao tu recenicu na vratu, al' je, jedne prilike, nakon nekoliko dana tarapane i nespavanja, okacio pano ispred svog rova i vidno istakao tu recenicu.
Po tome cu ga pamtiti dok sam ziv.
Kada smo se tek doselili u Australiju, radio sam po smjenama, izmedju ostalog od osam uveče do četiri ujutro. Kad sam radio tu smjenu ili nisam spavao, ili bih, što bi u mom starom kraju rekli, spavao na fatove. Jednom prilikom nisam spavao cijelih četiri I po dana, preko 100 sati.
Zadnjih dan I po se ne sjećam, supruga kaže da nisam mogao da stojim na nogama I da sam bio kao u bunilu. Svaki mišić me je bolio, a oči nisam smio da otvorim jer me je svjetlost iritirala I pored toga što je sve bilo zamračeno. Na kraju je pozvala našeg porodičnog ljekara, I žena mi je dala sedativ. Spavao sam u cugu 17 sati. Supruga nije išla na posao, jer je neko stalno morao da bude pored mene I provjerava da li dišem. Kada sam se konačno probudio, bio sam toliko izmoren, da nisam mogao sam da ustanem. Trebalo mi je bar sedam dana da dodjem u normalu.
To je prvi I za sada jedini put da sam uzeo više od dva dana bolovanja, a posao sam napustio posle mjesec dana.
Ne dao Bog da opet prođem kroz tako nešto.
Koliki je radni vek ovih vazduhoplova kad su izloženi ovolikoj koncentraciji slane vode ?
Kako i na koji način se čiste ostaci soli iz usisnika i motora aviona koji je "okupan" morskom vodom ?
MarKhan ::Фотографија из 1968. Која је ознака пушке коју држи војник у првом плану, делује ми премодерно за то време?
горе постављено питање јесте из априла прошле године, одговор је дат дан касније... али је Иан МекКалум управо данас избацио видео о баш тој пушци
разлог за такав необичан разбијач пламена на устима цеви, је што пуцањ више звучи као из АК47 - корисна особина за људе иза непријатељских линија
иако је заправо направа у суштини "модификатор пуцња", цивили су у обавези да је региструју као пригушивач, ако желе да га задрже у конфигурацији
Dobio sam u miraz P08 Luger i Zastavinu dvocevku polazaru, oznaka je cini mi se M75. Moj tast to nije koristio,ali je dobro cuvo, Crnogorac, oruzje je pripadalo njegovm ocu. Dobio sam i odredjnu kolicinu dzebane, jedan originalni svpaski metak i dve kutije PPU za P08, i pedesetak patrona Krusik i Trepca.
Pitanje A, sta da radim sa starom dzebanom (kupljenom uglavnom osadesetih), neko normalno i zakonsko resenje. Ne baci u Tamis,zakopaj u Pesak ili napravi fugasu.
Pitanje B, treba mi dobar majstor oruzar da ih pregleda i po potrebi servisira. Beograd i okolina.
Nisu na prodaju, molim vas drugari nemojte mi slati ponude, dobijacete sulude cene.
Treba nopomenuti da je Jugoslavija nabavila M16 i XM-177 1968. godine sa izvesnom kolicinom municije (15.000 komada) zbog testiranja za naoruzanja padobranaca.
M16 je odmah otpala kao predugacka, XM-177 je odgovarao, ali je onda fokus prebacen na Stoner 63 familiju 1969.
Ето, потврђује се разлог зашто волим да навраћам на МЦМ на дневној бази - увек може уз мало просејавања, да се научи понешто ново и прочита неки раритет
Наша 63. падобранска бригада (пре дилеме између М-16 и АК-47) дужила је дуго времена немачку јуришну пушку из 2св. рата (остала нам је која хиљада истих).
На Вики за Stg-44 пише:
"У наоружању ЈНА је остала све до 1970, као наоружање падобранаца, када је замењена пушком Застава М70. У ратним резервама је остала до 1980."
а све ми се чини да сам негде прочитао да су остале у резерви до средине или краја осамдесетих. Пише и то да смо последње 3 хиљаде (про)дали Либији 1980.
Касније су се "поновили" јужноафричким "Кикаш" Вектор Р-4 (изведене из Галила, који је развијан из Валмета, који је варијација Калашњикова) у НАТО 5.56мм.
Да ли су у ЈНА тестирали и Стонеров 63 комплекс или се само интересовали за њега? Изгледа да смо се са М-16 сусрели 4 године пре Радуше (и Г-3 узгред)
Штавише, да ли смо и иначе активно пратили светска дешавања и трендове? На пример, да ли су наручиване и тестиране борбене/јуришне пушке:
ФАЛ, ЦЕТМЕ, Г-3, ФАМАС, М-14, АК-74, АУГ, СА-80... или неки од једнако репрезентативних аутомата?
У том смислу, шта је још од страног аутоматског оружја (пре дешавања 90-тих) стизало за потребе ССУП, републичких ТО, специјалних јединица ЈНА/СУП осим
Хеклера МП-5К/5СД, Инграма МАЦ-11, Узија (?) и Америкен 180 (ваљда су морали претходно да имају узор у рукама за израду тј. развој Горење МГВ-176)
Верујем да знаш све ово што сам написао, навео сам због форумаша којима ће можда бити интересантно као што је мени све оно са маргина главних дешавања
Хвала.
1962. su uradjeni prvi testovi nove AP za JNA, kalibar je vec bio odlucen - 7.62x39. Pouzdanim i prihvatljivim za uvodjenje su bila tri AP (od 6 testiranih) - AR-10, AK i Vz.58. AR-10 je smatrana najpodobnijom po ergonomskim kriterijumima, nisanima i kontroli pri rafalnoj paljbi.
Ali za AR-10 nije bilo moguce nabaviti masineriju (presovanje, kovanje i visoko-tacna obrada aluminijuma su spadali u avio-industriju) pa se okrenulo ka druge dve. Tada je nabavljen i G3 (u 7.62x39) i FN-FAL (u 7.62x51, FN nije poslao primerak u 7.62x39 zbog kratkih rokova).
1963. su ove dve testirane sa AK i Vz.58. FAL je otpao, G3, AK i Vz.58 su prosli, a G3 je opet smatran "najboljim". Opet nastaje problem sa licencom, pa je reseno da se radi AK, uz izvesne izmene.
Tu nastaje problem, jer Zastava umesto jasnih zahteva dorade AK radi svoju varijantu M64, koja ima delove (okidacki mehanizam) od SKS (M59) i neke netrazene izmene celog sistema koje cine da cela stvar ne radi kako treba.
M64 pet godina ne moze da prodje testove, za to vreme kao privremena mera zapocinje proizvodnja M59/66. Na kraju 1969. biva preseceno i ide se na manje ambicioznu varijantu modernizacije AK koje je usvojena kao M70.
Za to vreme, od 1967. postoji paralelni program za padobrance, za njih se ne trazi licencna proizvodnja oruzja zbog male kolicine koja bi bila potrebna.
Prvo je kao privremena mera nabavljena neka kolicina originalnih sovjetskih AKMS i RPKS, koji su podeljeni padobrancima do uvodjenja novog naoruzanja.
Nabavljaju se razna resenja, izmedju njih M16, XM-177 i Stoner 63.
Testovi kulminiraju 1969. kada Stoner 63 katastrofalno prolazi na testovima (krenuo da se raspada posle 3000-4000 metaka). Nakon toga se 1970. ukida posebni program za padobrance i donosi resenje o prenaoruzavanju padobranskih jedinica standardnim naoruzanjem. Padobranci dobijaju M70 medju prvima, zajedno sa Gardom negde 1973.
No, paraleni program biva obnovljen 1973. nakon Minhena i Raduse kada biva revizioniran kao program naoruzanja za jedinice posebne namene.
U sklopu istoga je testirano sve i svasta, nabavljeni su MP-5, G3SG1, Colt Python revolveri, a za malo su nabavljene AR-18 (u 7.62x39).
Sa druge strane domaci eksperimenti sa 5.56. kalibrom pocinju 1969. kada biva preradjen prvi AK u taj kalibar (sovjetskog porekla, sa glodanim sandukom, okvir je bio preradjeni od M16, 20 metaka).
Testovi idu sporo, ali se intenziviraju od sredine '70ih, u saradnji sa Svedskom koja isto hoce da menja kalibar. To kulminira ubedljivom pobedom 5.56 u odnosu na konkurenciju na testovima (5.45x39, 7.62x39 i jos jedan "custom" metak otprilike istog kalibra).
Donosi se odluka da kada prestane proizvodnja M70 serije (planirana je da potraje 25 godina, znaci do 1995-96) i istom budu zamenjene sve PAP u naoruzanju da krene proizvodnja nove serije naoruzanja u 5.56.
1991. sve to biva prekinuto iz poznatih razloga.
PS Testirano je prakticno sve zivo sa zapada uljucujuci egzotiku (FN CAL), jedino nisam cuo za L85A1. FAMAS je nabavljen jos 1981. ili 1982.
Eto, to je to ukratko, ima tu materijala ihahaj...
Sto se tice American-180 Gorenje je otkupilo za male pare (cuh da je bilo 3000 dolara - sitnica) dokumentaciju od neke propale austrijske firme koja je htela da radi kopiju istog.
1) Koji su tenkovi u našem naoružanju imali smaknute točkove? Mislim na rešenje gde se posmatrajući vertikalnu podužnu ravan tenka levi točkovi nalaze ispred ili iza odgovarajućih desnih.
2) Da li je knjiga "Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana" Bojana Dimitrijevića samo novo izdanje (dopunjeno delom o PVO-u) knjige "Ratno vazduhoplovstvo 1942-1992." ili ima i drugih razlika?