Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je takav postupak bio komplikovan i skup? I kakav je bio kvalitet?

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, A.R.Chafee.Jr., A.R.Chafee.Jr., VP6919
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kvalitet je bio odlican, ~45mm je stitilo kao 52mm valjanog ili ~60mm livenog oklopa, sa znatno manjim ostecenjima (radijalne pukotine) pri proboju, znatvno vecoj "zilavosti" oklopa itd.
Bilo je prilicno skupo, ~ ako se dobro secam 3+ puta vise od livene. Ali je povecavalo proizvodnju, a to je bilo najbitnije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel neko radio još ovako tenkove? Nešto mi se mota da je jedan od onih francuskih dal GA ili AMX40 planiran tako. Ili neki FCM.

• 3Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Luka, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Francuzi su koliko mi je poznato skoro sve radili livenjem.
Najpribliznije je sto su kod Tigra (prvog) kupolu radili savijanjem 82mm debele celicne ploce u "potkovicu", isto na nekoj suludoj presi, sto je obrazovalo bokove i zadnji deo kupole.
Bokovi kod T-64 i T-80 (dosta kompleksong oblika) su radjeni presovanjem, oni su 80mm.
Kupole za PT-76, BMP-1 i BMP-2 takodje, ali to je "pleh" u poredjenju sa onim gore. Prototip T-34 i nulta serija su imali gornju i donju prednju prednju kosu plocu iz jednog komada 45mm debljine, savijenim gde treba. Vec u prvoj seriji su odustali od te metode i poceli da rade iz dva komada zbog neisplativosti.
Generalno je preskupo da se tako rade veliki delovi za tenkove, ali je istorijski radjeno nekada zbog mogucnosti povecanja proizvodnje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Našao sam i ja u međuvremenu. Francuzi su razmišljali o presovanju, više puta. I to po brodograilištima. No nekako se uvek odlagalo. FCM 36 je između ostalog bio razmatran. Kao i kupola ili šta god ono bilo na G1.

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krov kupole na T-80U/UD je isto bio tako velikomučen pod presom, ukoliko se tačno sećam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čitam nešto o nemačkom hidro-izviđaču Arado Ar196 i vidim da su u fazi ispitivanja na dva prototipa bile testirane dve različite konfiguracije pontona.

Na Ar196V-2 onaj standardni tandem, koji će kasnije biti odabran za serijsku proizvodnju...



... a na Ar196V-3 konfuguracija sa jednim centralnim i dva pomoćna pontona ispod krila.



Može li neko da ukratko uporedi prednosti i mane obe konfiguracije? Ne mislim samo na Arado, već uopšte... Nagađam da je prednost tandema stabilnost, a prednost druge konfiguracije manja masa i manji aerodinamički otpor...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Luka, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa centralnim plovkom se mahom koristio sa brodova, manje mesta zauzima i lakše ide na katapult. Sa druge strane nestabilniji je za sletanje na talase.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Luka, Skywhaler, amstel, danijell
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Maj 2024 11:17

Пракса је дала предност овим другима, са помоћним пловцима. Зашто? Пловци, какви год да су, деградирају брзину, повећавају потрошњу, траже јачи мотор, итд, итд. Али, предност је, наравно, огромна јер за коришћење хидроавиона не треба писта, а приступачнији су за неке крајеве чак боље од хеликоптера.
Зашто помоћни пловци? Услед квара и потпуног престанка рада мотора авиони могу да америрају без последица. Обичан авион кад је принуђен да се спусти на воду може да се тумба, преполови, разбије, итд, итд (вода је осамдесет пута гушћа од земље!), а ове три тачке код хидроавиона му омогућавају да врло стабилно додирне водену површину, без превртања.
ПС
Приметио си да сам искористио израз ''америрати''. Често се употребљава израз да је хидроавион ''слетео'' на воду, односно атерирао. (a tera, дошло је из француског преко новолатинског и значи дотаћи земљу). Правилно је рећи ''америрао'' (а mer, дотаћи море, односно воду), пошто се почеци нашег ваздухопловства везују за француски утицај.

Dopuna: 24 Maj 2024 12:08

''Шеф'' ме претекао овом лепом допуном за коришћење с носача...Мени је увек необично кад видим авион с тим скаламеријама уместо точкова (навикнут да је појам аеродинамика један од најважнијих у авијацији), али је сасвим јасно да ови авиони не служе за обарање рекорда и да имају своје веома значајно место широм Земље (кад смо тако направљени да су две трећине вода.... )

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::... али је сасвим јасно да ови авиони не служе за обарање рекорда...
Ako izuzmemo onaj period pre sada već stotinak godina