Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad nešto što će biti možda nepoznato mnogima, a verovatno i iznenadjujuće:
kod mene se redovno sastaju (iznajmljujemo bolje rečeno prostor za skupove i razne dogovore) izmedju ostalog i golubari. Izvanredno su organizovani, u svakom gradu ima po nekoliko brojnih i jakih udruženja. Kao sekte su - svi se poznaju, na kraj sveta ima da se nadju i medju njima vlada neverovatna solidarnost i povezanost.
Jednog od njih sam pitao kako to sa golubovima funkcioniše . Saznao sam sledeće:
1) Golubovi su veći i teži i praktično su golijati, najveći medju golubovima.
2) I danas se koriste za istu svrhu, s tim što on nije mogao da mi kaže ko im to naručuje! (Da li je reč o eksperimentu ili možda neka alternativna komunikacijska veza).
3) Kako se razmenjuju golubovi i kako nadju nepogrešivo odredište?
Naravno, niko na ovome svetu ne može da kaže golubu - odleti u štab taj-i-taj i odnesi poruku. Umesto toga, moj kurir ode s mojim golubovima (ono što smo videli na slici sa onim Švabom) na mesto od koga očekujem informaciju, i obratno. Onda oni puste tog goluba i on nepogrešivo nadje mene...i obratno, naravno. Deluje možda sporohodno, ali je savršeno tačno, nepogrešivo i bez ometanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Golubovi su su izuzetno izdrzljivi. Lete 80 km/h. Nisu nimalo laka meta za grabljivice.
Ustanovljeno je da pamte slike. Kad lete od neke tacke do svog gnezda skoro nikad ne pogrese. Za orijentaciju koriste i sunce odnosno ne lete nocu.
Jedan golub na kojem se vrse ispitivanja u stanju je da razazna vise od 1000 razlicitih slika.

Golub prvo poleti i jedno vreme kruzi zatim se uputi ka predvidjenoj destinaciji. Kad leti pamti neka karakteristcna obelezja. Nakon nekoliko prvih letova svaki naredni let se odvija po gotovo identicnoj putanji. Tako je jedan golub pratio zeleznicu pa zatim autoput i onda bi na izlazu sa autoputa skrenuo i dosao do svoje kucice...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I to sam zaboravio da kažem. Nepogrešiv je, kao TERCOM. Može da preleti hiljade kilometara. Uopšte, životinjski svet ima bogom dane senzore o kojima ljudska vrsta i konstruktori mogu samo da sanjaju. Jedini neprijatelj su im kopci i sokolovi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto vidim da se ovde pise o golubovima onda moram i ja da napisem nesto jer u svojoj familiji imam nekoliko golubara. Ne moze svaki golub da odradi taj posao nego su to tzv. pismonose. To je posebna vrsta goluba i on nema zadatak da odradi neke stvari kao recimo visokoletac koji se vine u visine i ne silazi po nekoliko sati to sam gledao svojim ocima. Pismonose, sad ja nisam golubar ali posto se zaista i pokojni stric a i dedin polubrat bavio sa time, su nepogresivi dok kod ovih se desi greska ali retko. Inace, kobac je najveci protivnik golubu u nasim krajevima i da vidis kako ih tamani. To sam isto imao priliku da gledam. Interesantno je da visokoletaci lete skoro samo u jatu i to organizovano znaci imaju vodju. Pismonose lete potpuno same. A ovo sto je spomenuo Sirius, zaista ti ljudi su toliko zaludjeni sa time pa eto cak vrse i operacije kada se golub razboli obicno od zutice. Ja nikada nisam mogao da shvatim kako covek kada ima slobodan dan moze po ceo dan da lezi i drzi dvogled i gleda kako oni lete ali eto bio sam ocevidac i zaista je to tako. Mislim da je to kod nas poteklo bas i od vojske a da to ima dosta faktora. Ne znam tacno jer ne mogu da procenim koliko visoko golub moze da leti ali dovoljno je da kazem da visokoletac moze da se uzdigne i iznad visokih oblaka tako da se golim okom ne vidi cak ni citavo jato. Ponekad su toliko visoko da je tesko i dvogledom videti ih. Interesantno je to da se eto na takmicenjima koliko sam ja ukapirao gleda koliko visoko i koliko dugo golub moze da leti a to zaista moze da traje satima cak i po osam sati u zavisnosti od vremensih prilika. Pismonose imaju neverovatno pamcenje i naravno da moras prvo da ih odneses do cilja dokle trebaju da dolete ali su nepogresive pa cak i ako ne vide tokom puta nista. To sam doduse samo cuo od golubara ali da su nepogresivi ako ja saljem tebi i ti meni to je potpuno tacno. I tesko ce izvezban golub da pogresi mesto sletanja jedini im je problem tama. Onda lete dok mogu i na kraju ako ne nadju kucu spuste se.

Koliko za vojsku ima smisla u modernim uslovima ratovanja ne znam ali jedno je sigurno tog goluba pismonosu ces tesko iz puske da oboris ali posto jako visoko leti to je mala verovatnoca. Pa ako leti iz dubine teritorije u dubinu teritorije prakticno je zaista najsigurniji kurir za poruke jer tu nema ni elektronskih ometanja niti sanse da sifrovane poruke padnu u ruke neprijatelj putem prisluskivanja. Kao sto rekoh, ponekad je low tech sigurniji i efikasniji nego high tech.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Golubovima se meri letenje i u jatu i taj prosek je po pravilu kod takmičarskog jata preko 10 sati, i to uprosečeno! Pisao sam diplome na kojima je stajalo i 12, pa i 13 sati. Inače, tačno je da pismonoša ne leti u jatu. Kad sam već tu, mada sam na jednoj drugoj temi o tome više pisao, da ovde navedem još jednu pticu značajnu za vojsku (osim sokolova, naravno):
Šljuka! Zašto je ta ptica za nas interesantna? Šljuka je bila česta meta odličnih engleskih strelaca u Inidiji. Kretala se nepravilnim pravcima kroz šumu i vrlo teško ju je bilo pogoditi, a i ona je mogla da prenosi poruke. Onaj koji je pogodio šljuku, taj je stvarno bio odličan strelac. Dolazimo i do poente ove pričice: otvorite rečnik i videćete da se šljuka na engleskom kaže SNIPE, a onaj koji gadja šljuke je SNIPER, odnosno ''šljukar'' - odličan strelac. Eto kako je nastao taj izraz. Pisao sam, rekoh, već o tome, no nije zgoreg ovde to postovati. Ptice su čoveku saveznici i u lovu, ratu, izvidjanju, itd. Ako odnekuda prhne uznemireno jato, nešto ga je sigurno uznemirilo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Video sam na snimku nekom, neki minobacac ali se ispaljivanje ne vrsi ono kao klasika kod minobacaca, nego sa onim uzetom pa na trzaj. Koje je to cudo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je to ono čudovište koje se puni odozdo, onda je to ''Tulipan'', tako poetičnog naziva.
http://ftp.fas.org/man/dod-101/sys/land/row/2s4.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa puno minobacaca ima mogucnost takve palgbe, ( hebiga ne znam kako da je nazovem) odnosno ne mora do ispaljenjamine doci odmah po njenom spustanju u cev.
Mislim da i nasi minobacai to mogu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja sam se zapitao o cemu se radi jer i nasi minobacaci mogu se isto tako eh pa sad aktivirati u stvari ni ja ne znam pravi izraz. U glavnom mogu se podesiti eto da ne bude ono punis minu u cev i ona odmah pada na udarnu iglu i aktivira se. Ali vidjao sam snimku sa domaceg ratista gde se, mislim da su bili minobacaci 81/82 mm, aktiviraju putem zatezanja konopca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad sam vas razumeo. To je kod topova redovna pojava. Mislim da je takvo potezanje okidača preventiva od prejakog praska i mogućih povreda zbog upotrebe velikog kalibra.