Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::cezar 35 ::@Sirius..... @ljubasav....

U recniku vojnih izraza (od 2000+ stranica) rec kadenca se ne pojavljuje kao vojni terminoloski pojam. Ono sto bi bilo najblize tom znacenju je broj ponavljanja u jedinici vremena (broj ponavljanja moze biti promenjiv), tj. takt kao sto napisa @ljubasav.
По мени термин каденца највише одговара појму "теоретска брзина гађања" (ако и он постоји у војној терминологији).
Практична брзина гађања је условљена са више фактора - методом пуњења, постављњем цеви у одговарајући положај, хлађењем цеви, температуром итд.

Vojska, inace, ima jednu manu.....voli da precizira stvari
Listajuci literaturu, zakljucih da postoji (u vojnoj terminologiji) vise "brzina gadjanja"
E, sad...teoretski, brzina gadjanja je broj metaka koji se u jedinici vremena moze ispaliti iz nekog vatrenog oruzja. Uobicajeno je da se brzina gadjanja izrazava u metcima/min., ali se, pri resavanju nekih prakticnih zadataka, kao npr. kada se odredjuje potrebno vreme za kosenje po pravcu iz mitraljeza, brzina gadjanja izrazava se u metcima/sek.
Automatsko vatreno oruzje ima prakticnu i tehnicku brzinu gadjanja. Prakticna brzina gadjanja je ona brzina koja se moze postici u borbenim uslovima a da se vatrenom oruzju ne narusava svojstvena preciznost i tacnost gadjanja, pri cemu se uzima u obzir vreme potrebno za nisanjenje, ponovno punjenje, otklanjanje zastoja i prenos vatre.
Tehnicka brzina gadjanja (neko je zove teoretska) je karakteristika samo automatskog oruzja, a oznacava broj mogucih opaljenja u jedinici vremena i to pri neprekidnoj paljbi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cezar
sada si vec mnogo blizi u definisanju. Pomenuo sam vec da je do sada vathra najblizi tumacenju pa cu napisati zasto tako kazem.
Teoretska brzina gadjanja je po definiciji ona koju opredeljuje projektant za odredjenu konfiguraciju oruzja. Opitovanjem na PT komadima oruzja se i to proverava pa ta brzina moze da bude dostignuta, sto se redje desava, i ta registrovana brzina opitovanjem dobija naziv tehnicka brzina gadjanja. Ovakvim opitovanjem se meri broj opaljenja u neprekidnom rafalu. Uobicajeno je da se vremenska jedinica izrazava u minutima ili pak na 1000 kom. ispaljenih metaka, zavisno od tipa oruzja pa prakticna brzina je najmanja jer ukljucuje i prosecno vreme za koje strelac treba da obavi dodatnu radnju ( na pr. zamena sarzera ) da bi u odredjenom vremenu, ili za zadati broj metaka, postigao najvecu brzinu opaljenja. Znaci, posmatra se iskljucivo sistem oruzje - municija i ne razmatra se vreme za nisanjenje, tacnost pogadjanja, i sl. jer je to previse individualna stvar. I zbog one jedne stvari oko prosecnog vremena za zamenu sarzera prakticna brzina se obicno izrazava sa "od.. do...) ili "oko"...
Jasno je da je sva prica oko automatskog oruzja jer na poluautomatskom i repetirnom oruzju je preveliki uticaj strelca ( nivo obucenosti ) da bi se rezultati smatrali validnim.
Tacno je da vojska propisivanjem uputstava za sredstvo zeli da bude precizna u definisanju, pre bih rekao detaljna u definisanju, pogotovu u onom delu nacina pravilne upotrebe sredstava a osnov je tehnicko-tehnoloska dokumentacija proizvodjaca.
Veruj da mi je nekada bilo vrlo cudno kada u uputstvu vidim "smorne" detalje po sistemu " uzmi XX u levu ruku, desnom rukom pomeri ..." a onda malo vise paznje obratio na sastav korisnika pa mi bilo jasnije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vazonja ::cezar
sada si vec mnogo blizi u definisanju. Pomenuo sam vec da je do sada vathra najblizi tumacenju pa cu napisati zasto tako kazem.

Имам осећај да ти знаш дефиницију, а држиш нас у неизвесности.
Видим да меркаш. Неки су "много ближи", а има и "најближих". Друже прекрати нам муке и "д е ф и н и ш и - г а "




имамо тумачење, да она може бити и "НИСКА"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ljubisav
nasmeja me ali veruj da nije rec o nikakvom merkanju i nameri, jednostavno mnogo vise pratim avijaciju i povremeno pogledam ostale teme. Malo vise obaveza je rezurtiralo da ne iscitam bas sve postove ali evo - studiozni sirijus nesto boldovao pa odustao od toga i korigovacu bas to:
Kadenca jednog oružja je radni ciklus njegovog automatskog režima rada u neprekidnom trajanju izražen numeričkom vrednošću - brojem ciklusa u definisanom vremenskom periodu, najčešće minuti .

To da li je kadenca niska ili visoka, mala ili velika, zavisi od interpretacije onoga ko prenosi svoj utisak u nekakvom prilogu. U svakom slucaju jasna su dva pravca - ili projektant radi po postavljenom TTZ ili se samostalno opredeljuje u ime proizvodjaca za slobodnu ponudu trzistu. I ovde pise kako je sprava jos u razvoju pa nije uputno donositi definitivan sud o tome. Visoka kadenca donosi svoje probleme koje si pominjao pa neobucena ili teska ruka moze da dramaticno zbrise kalibar i natera logisticare u ocaj.
Pozdrav svima i nadam se da mi niste nista zamerili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Predstavljeni su telohranitelji sa opremom"
Са нашег форума.

Па бих питао: када је и како наставо овај појам ТЕЛОХРАНИТЕЉ
http://telohranitelj.com/


ЗНАМ ЧИМЕ СЕ БАВЕ

Profesija: telohranitelj
"Uvek su tu, spremni da, ako treba, za svog poslodavca polože i život. Opet, retko ih kad primećujemo, ne znamo im imena, niti bilo šta o njima – ko su, gde žive, koliko sati spavaju dnevno, imaju li porodice... Jedino što stvarno znamo o njima jeste da su neverovatno dobro plaćeni i da moraju da imaju dobre reflekse i čelične nerve. Reč je, naravno, o – telohraniteljima."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najjednostavniji mogući odgovor glasi: rusizam. Direktan kalk, odnosno pozajmljenica.

Na ruskom хранить, хранение ( чувати, чување).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Sirius"
Хвала ти друже!

Можда допуна за то занимање:
"Ana Zoe Kida: Engleski telohranitelji isterali Ejmi Vajnhaus na binu!" -
"Neposredno pred nastup četvorica momaka iz engleskog obezbeđenja bukvalno su odvukla Ejmi na scenu. Ona nije želela da se popne na binu, davala je žestok otpor momcima iz obezbeđenja i pravila scene. Ipak, u jednom momentu je odlučila da se popne. "Obezbeđenje je bilo rigorozno. Nisu dozvoljavali nikome da bude u blizini Ejmi i njenih odaja"
http://www.svet.rs/clanak/ejmi-vajnhaus/ana-zoe-ki.....us-na-binu

• 1Ovo se svidja korisniku: ljubasav
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Молим! На једном лингвистичком форуму постовао сам бар стотинак руско-српских хомонима (речи истог облика а различитог значења) где се нераскидиви корени нашег језика у односу на руски могу видети из другог угла.
На пример (ту ће одмах Зорге да прискочи у помоћ), овде наводим само неке, колико да се види колико илузија и незнања опредељује наше недоумице. Напомена: речи су писана руском литерацијом, без изговорног облика, да би се видела истоветност облика. У изговору те речи, наравно, другачије звуче.

-Понос на руском није исто што и на српском, већ пролив
-Руска реч стена није део брда, већ зид у кући
-Глава није део тела већ руководилац (тај део тела Русl0; зову голова)
-Заповедник није то што мислите (део командног кадра), већ шумско газдинство, резерват
-Изговор није оправадање већ издаја (!)
-Пушка, наравно није пушка, већ топ.
-Спичка је шибица, а пичкать значи хранити, кљукати
-Хранити (како рекосмо) не значи давати храну неком, него чувати
-Банк није банка са парама, већ обала
- Образ није део лица, већ облик, изглед, шаблон
-Женка није партнер мужјака, већ женица
-Враг није ђаво, већ непријатељ
-Врач, наравно, није онај што баја, већ доктор, лекар
-Правда није део судског система, већ истина
-Страна није део неког предмета, већ држава, земља
-Мир није супротно од рата, већ свет
-Цвет није оно што расте у саксији, већ боја
-Искуство није знак наталоженог знања, већ уметност,
-Живот је, наравно, трбух, итд, итд.

Кад сам се већ јавио, да проговорим коју и о војничкој прецизности, пошто је, је л' те , примећено да сам студиозан :

У америчком конгресу један огорчени конгресмен (затрпан гомилом радног материјала и папирологије) рекао је следеће: '''Оченаш има 56 речи, Линколнов говор о Гетисбургу - 266, десет божјих заповести 278, Декларација независности -300, а владина одлука о ценама угља има 26.911 речи!''.

За сваки, па и најмањи производ намењен америчкој армији пишу се војне спецификације у Пентагону ( ''Мил спекс''), са исцрпним описом својстава које тај производ мора да има. За пластичну пиштаљку (нпр) , то упутство има 16 страна , за жвакаћу гуму 15, за мишоловку 22, а за мајицу без рукава - 24! Када је године 1951. војно ваздухопловство наручило код фирме ''Локид'' нови теретни авион, спецификације су написане на осам страна. Сличан захтев већ године 1980. написан је на 2.750 страница спецификација.

Како то објашњавају амерички социолингвисти? У јулу 1945. године у оружаним снагама САД на сваких девет војника долазио је један официр. Данас се тај однос смањио на један према шест. Очигледно, расте и множи се војна бирократија која сама себи измишља посао и обавезе. Можете и тако посматрати то ''прецизирање'' војне терминологије...без које се, ипак , не може.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesu Ameri cudan narod ali ovo je stvarno neverovatno. Ne mogu se nacuditi. Sirius hvala na ovoj informaciji. Jos cudnije mi je da je odnos jedan oficir na sest vojnika. A mi poslali tolike oficire sto u penziju, sto u, ajd da ne budem vulgaran pa da kazemo da se sami snalaze, sto mu dodje negde isto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::Jesu Ameri cudan narod ali ovo je stvarno neverovatno. Ne mogu se nacuditi. Sirius hvala na ovoj informaciji. Jos cudnije mi je da je odnos jedan oficir na sest vojnika. A mi poslali tolike oficire sto u penziju, sto u, ajd da ne budem vulgaran pa da kazemo da se sami snalaze, sto mu dodje negde isto.


Молим. Има тога код мене још. Иначе, ја бих то назвао - Има се, може се...

Зашто?
Тофлерови су у књизи ''Рат и антират'' навели да су већ 1956. године ''беле крагне'' надвладале по бројности ''плаве крагне'' у Америци, односно да је непроизводно особље (''продаја памети'' уместо физичког рада) надмашило директно производно особље.

Тај тренд бирократизације рефлектовао се и у војсци, на свој начин. Познат је податак (надам се да је познат већини) да у армади НАТО само једна трећина војног састава припада директно борбеним јединицама. Остали су у најширем смислу речи позадина (логистика, штабови, итд, итд).