offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26180
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ово треба пажљиво проучити, пошто у главама лаика се много тога врти, посебно много тога што може да нанесе приличну , чак капиталну штету ономе ко ово не зна.
Не постоји, наравно, нужна самоодбрана, већ нужна одбрана. Колико је овај правни институт код нас сложен (чак и компликован) нека вам послужи ово сазнање:
Нужна одбрана се састоји из одбране и напада. Е, сад: обратите пажњу какав напад све мора да буде да би неки судија прогласио вашу одбрану нужном:
1. Да је напад последица понашања човека, које се састоји у чињењу, а сасвим изузетно и у нечињењу;
2. Да је уперен против неког правом заштићеног добра (не постоји ограничење у погледу врсте и значаја добра - живот, свој или туђи, имовина, итд);
3. Да је напад противправан, тј. противан правним нормама, и то процењујући објективно, а не из аспекта нападача (он можда не зна да је оно што он врши противправно дело); овде је посебно сложена варијанта када напад врши ОСЛ, односно када ''нападнути'' помисли да полицајац нема право да га ''нападне'', односно да врши одређене службене радње.
3. Да је напад истовремен. Истовременост постоји све док напад траје, а то значи све док он не престане, па чак и када напад непосредно предстоји. Истовременошћу се сматра и ситуација када је постављен неки одбрамбени механизам који се активира онда када напад отпочне (нпр. електрична струја у огради). Уколико лице које се брани прекорачи истовременост (нпр. одбрани се од нападача, па почне сад он њега да малтретира), постојаће тзв. екстензивни ексцес, одн. примена овог института биће онемогућена (лице које се бранило може одговарати за кривично дело); не може се, нпр. напасти лице које се налази на педесет метара од вас, а ви сумњате да ће вас напасти. Напад, при том мора да буде и неотклоњив (рецимо, сабили су вас у ћорсокак, угао, стан без излаза, итд).
5. Да је напад стваран, што ће рећи да постоји и да је озбиљан. Уколико напад постоји само у мислима лица које се брани, реч је о тзв. путативној нужној одбрани која не искључује противправност.
Сад процените реалност и неодрживост ситуације: у нужној одбрани реагујете у делићу секунде, у веома стресном, па чак и афектозном стању. То стање може да буде у распону од великог страха па до панике, од потпуне укочености (неспособности да се реагује), до крајње агресивности и неурачунљивости (када човек, бранећи породицу или посед, у страху прекорачи нужну одбрану и направи несразмерно већу ''штету'' - убије рецимо још неког нападача који је одустао од напада). Такве ситуације су увек крајње сложене, чак и за професионалце (налазио сам се много пута у таквој ситуацији, или сам имао увид у реакције колега). Када професионалци имају проблем да одреагују, шта мислите - шта да ради обичан човек?
Потегнете сачмару, у делићу секунде лишите нападача живота, а она суд месецима анализира секунду по секунду, пошто је у животу све другачије од филма. Онда се испостави да је (нпр) кућа била закључана, да сте ви били у сигурном заклону и неугрожени, да сте могли да се повучете, упозорите, телефонирате, дозовете комшије, пуцате у ваздух, итд, итд, итд... Шта мислите, како се заврши та прича?
Наравно, постоји и Б варијанта: да се одбрана прекорачи, па се онда процењује у коликој је мери то урађено. При том је флексиблиност суда постављена од минус до плус бесконачно. Ево примера: кафеџија је у једном селу код Краљева јурио ножем пијаног госта. Овај несрећник је бежао колико је могао и када је посустао, дохватио је камен и завитлао га према кафеџији. Погодио га је у главу - и убио. Суд је прогласио нужну одбрану у потпуности! Сад се вратите на оних пет тачака и анализирајте. Видећете да се све склопило, а посебно неотклоњивост напада јер би овог несрећног пијанца разгоропађени кафаџија свакако стигао...Ето, ''укратко'' о компликацији званој нужна одбрана , или - не извлачите закључке из филмова када је о томе реч. Није баш ни Америци све као на филму, а нас и да не спомињем...
|
