Nekad je trebalo da covek radi godinama da bi stvorio recnik odredjenog usmerenja.
Danas, uz kompjuter, treba, naravno, mnogo manje vremena. Zato smo pretrpani raznim recnicima, strukovnim i "strukovnim", kao i raznim spiskovima "top 10 ovo, ili top 50 ono".
Ne kazem da treba da odbijamo svaku rec ( za koju u nasim jezicima nema odgovarajuceg izraza) ali ne treba da prihvatamo ni svaku stranu rec, skracenicu i slicno, ako vec postoji nasa, domaca (ili barem, komsijska). Bolje i losa ali nasa, nego savrsena a strana rec.
Pa ljudi, razmislite, u vreme kada su se na ovom prostoru pisale knjige radi zabave (romani, doduse radi zabave vlastele), a o verskoj literaturi da ne pricam, tamo, odakle pokusavate da nam dovedete svakojake reci, skracenice i slicno, ljudi su jurili jedne druge da bi im pojeli srce, posto u njemu ... znate vec.
Ako smo vec vojnotehnicki forum, onda ne odbacujmo ono sto je vojnotehnicki bilo ispravno unazad stotinak godina. Imali smo zajednicki period (ovakav, ili onakav, ali relativno u vojnotenihckom pogledu, plodan), koji je izrodio dosta literature, recnika, pa cak i veoma cenjenu enciklopediju (steta sto nije izaslo i drugo izdanje, al` ne dadose dusmani), sto mnoge zemlje nemaju,
Postoji izraz "operativni postupak", ne moramo da koristimo "SOP". Jednostavno, mislim da su ex-yu jezici, gledani svi zajedno, ili svaki posebno, lepsi od bilo koejeg engleskog jezika (uglavnom nam reci i skracenice koje mi prouzrokuju dizanje ovo malo kose sto je preostalo, poticu iz engleskog jezika), ruskog, ili kineskog.
Citajte ljudi! Na svakom od ovih pet-sest ex-yu jezika je napisano vise nego na nekim, sada evropskim jezicima. Nemamo ni jedan razlog da se stidimo svojih jezika!
|