Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KUZMAR ::Napisano: 02 Jul 2012 15:26

Trazeci nesto po internetu naletim na Wiki clanak o Letecim tigrovima pa na spisku pojedinacnih pobeda pise 10.5 pobeda, 8.9 pobeda, 10.25 pobeda dok pored nekih imena stoji 9 pobeda, 5 pobeda itd.
Interesuje me kakav je ovo nacin bodovanja, ko ga je primenjivao osim ove formacije, u kom periodu je primenjivan....?

Dopuna: 02 Jul 2012 15:29

Pretpostavljam da se radi o zajednickoj akciji vise aviona pri cemu je svako pojedinacno doprineo obaranju jednog neprijateljskog pa u skladu sa tim i ove polovine ili cetvrtine pobeda. Ili je mozda u pitanju da je npr cela eskadrila od 8,10 ili 12 aviona poletela oborila odredjeni broj Japanaca i posto je bila opsta guzva svi oboreni su na ravne casti podeljene medju onima koji su se vratili nazad.
Nije baš odgovor na konkretno pitanje (tema je ista, no odnosi se na I sv. rat) ali možda će biti od pomoći... link ispod.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Zanimljiv je sledeći citat, posebno zadebljani deo između ostalog.
Vikipedija ::...
USA

Pilots from the USA had their victory totals defined several different ways. If and when they served with British aviation, their victories were determined via British methods; indeed, no fewer than 40 American aces served solely in British units. It was equally true that Americans serving in French units were evaluated via French standards; there were just four American aces who served solely in French units.

The US Army Air Service would adopt French standards for evaluating American victories scored for the USAAS, with one exception–during the summer of 1918, while flying under operational control of the British, the 17th Aero Squadron and the 148th Aero Squadron naturally used British standards.

American observers could become aces. Victories could be shared between aviators. USAAS records, which tracked only those victories scored by Americans in the USAAS, showed 1,513 victories were credited to individual pilots or observers for the destruction of 756 German airplanes and 76 observation balloons; 341 of the victories were shared to some extent, proving that the sharing of victories was common enough to be the norm. However, the USAAS did not track victories won by Americans in other countries' air forces
...
Ukratko, u I svetskom ratu Amerikanci su razlikovali individualne od zajedničkih vazdušnih pobeda, mada donekle u zavisnosti od standarda pojedinačnog vazduhoplovstva u kom su (eventualno) leteli. Belgijanci i Francuzi su imali kategoriju deljenih pobeda, nemci izričito nisu (grupna se pripisivala samo jedinici, ne pojedincima) dok su Britanci menjali standarde tokom rata.

Moguće je da su Amerikanci zadržali taj sistem i kasnije... ili je u pitanju proizvoljnost autora teksta.

Interesantno je da su Britanci, ako je verovati Vikipediji, u prvim godinama I svetskog rata i primoravanje neprijateljskog aviona da sleti na teritoriju pod kontrolom saveznika računali kao pobedu.

Kada je II svetski rat u pitanju čitao sam da su nemci broj pobeda računali prema broju motora oborenog aviona (npr. rušenje dvomotorca je dvostruka pobeda...).

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala 037. Mislim da ce biti da je to u pitanju te grupne pobede deljene na ravne casti. Inace nije to samo na Wikipediji napisano, pronasao sam kasnije na jos nekim sajtovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sovjeti su za vreme drugog svetskog rata imali kategorije licne pobede i kategoriju grupne pobede. Posto su oni, prakticno za svaki oboreni protivnicki avion davali nagradu u novcu (koji se uplacivao u fond za pobedu....) i za vise pobeda davali ordenje, covek je mogao da dobije znatnu satisfakciju cak i ako je leteo samo kao pratilac (cuvao ledja onome koji je u prilici da prvi gadja, i ako ima srece, obori avion.

• 3Ovo se svidja korisnicima: LonelyWolf, gloyer, 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaćuša ::Ukratko...znam (premda ne znam kako) pilot vojnog aviona dobije upozorenje (pri tome ne mislim na upozorenje od onoga tko je ispalio rakete ) da je na njega ispaljena raketa zemlja-zrak ili zrak-zrak, pa zahvaljujući tome može izvesti neke kontra mjere. Ono što me zanima je što se događa u slučaju da je na neprijateljski avion otvorena paljba iz vatrenog oružja (kao što je npr. srušen turski bespilotni f-4); da li pilot u tom slučaju dobije nekakvo upozorenje ili ga protuavionski meci sruše kao zeca?

Većina modernih borbenih aviona ima ugrađen sistem za elekronsku samozaštitu. Da maksimalno uprostim, taj sistem se sastoji od: senzora, koji regustruju pretnje po avion (ozračenje aviona radarom ili laserom, lansiranje raketa), podsistema koji obrađuje te pretnje, signalizacije za pilota i podsistema koji se suprotstavlja tim pretnjama (lanseri IC i radarskih mamaca, ometači, lažne mete itd.).

Ako cevna artiljerija PVO koristi neki aktivni princip za otkrivanje i nišanjenje, kao što su radar ili laser, pilot dobija signalizaciju ozračenja istim i eventualno može da reaguje ako ima dovoljno vremena (što često nije slučaj). Međutim, ako se koriste pasivni senzori, kao TV kamere, termovizija ili optički nišan, pilot nema nikakvo upozorenje na predstojeći napad.

Većina modernih artiljeriskih i mešovitih sistema PVO ima tzv RRG ili LRG (radarsko-računarska grupa ili lasersko-računarska grupa) to jest sistem za uravljanje vatrom u kome je osnovni senzor radar ili laser. Ali svi imaju dodatni pasivni kanal (TV, FLIR, LLLTV ili samo optički nišan) između ostalog baš iz razloga što omogućava dejstvo bez otkrivanja položaja do poslednjeg trenutka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imaš pivo od mene za ovako lijepo objašnjenje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bijeli fosfor:
jedna od stvari zbog kojih se isti sve manje koristi je njegova osobina da se na zraku samozapali što otežava njegovo skladištenje, proizvodnju i upotrebu. osim toga izuzetno je otrovan a u dodiru s vodom stvara fosfornu kiselinu pa može da bude opasan i po sopstvene trupe.
za stvaranje dimnih zavjesa se osim fosfora koriste i HC, TM, CSA i FM smješe od kojih su neke otrovne.

• 1Ovo se svidja korisniku: LonelyWolf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да у додиру са водом не ствара фосфорну киселину (ако говориш о фосфору који се није запалио) Јер тек кад се фосфор запали онда настаје оксид P2O5 који са влагом из ваздуха гради фосфорну киселину и то буде та густа магла која ем штипа за очи ем због густине не видиш прст испред себе

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Vl veliki ::Gledam slike iz jednog od civilnih sklonista u Beogradu, pa me je interesuje zna li neko od cega je (ili cemu sluzi) ovaj kanister pored kreveta? Inace nalazi se pored "FVU" uredjaja za ubacivanje vazduha u skloniste.




Остадосмо кратки за ово питање. Да није неки угљени филтер?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"FVU" me asocira na filtro-ventilacioni uredjaj. Pretpostavljam da je u pitanju bas filtar sa aktivnim ugljem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko sam uspeo da izguglam to je Filter kolektivne zastite FKZ-125

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]