Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa da! Trebalo je toga da se setim. To se uklapa u teoriju da vojnik može da pokvari i kliker, samo mu daj vremena. Ako stavi pod negativni ugao minobacač, onda dobija ugao od 90 stepeni. Ostalo bi trebalo da pomogne Njutn...i Fuko, naravno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako može da se napravi i da VBR ispali rakete "u minus" (što je i u praksi pokazano...)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakva je razlika između topa 2A46 125 mm iz M-84 i topa iz 2S1 Gvozdika? Znam da je razlika u kalibru (125mm i 122mm) i elevaciji topa ali me zanima da li postoje koje druge razlike kao što su izdržljivost topa ili slično...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda je glupo pitanje ali vec duze vreme pokusavam da nadjem odgovor pa bih molio nekog iz VOJIN-a da mi odgovori ako moze.
Nocu kad nema oblacnosti cesto vidjam svetlece tacke koje pravolinijski prolaze nebom,neke konstantno svetle neke svetle u odredjenim vremenskim intervalima pa me interesuje sta to moze da bude???
Nisu putnicki avioni jer ove tacke se pomeraju mnogo brze i nemaju signalna svetla kao avioni.Nasa borbena avijacija ne leti nocu a i kad leti cuje se...
Sateliti u orbiti... malo verovatno da mogu da se vide sa zemljine povrsine.
Ima li neko neki pametan odgovor na ovo pitanje???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zmajognjeniivan ::Mozda je glupo pitanje ali vec duze vreme pokusavam da nadjem odgovor pa bih molio nekog iz VOJIN-a da mi odgovori ako moze.
Nocu kad nema oblacnosti cesto vidjam svetlece tacke koje pravolinijski prolaze nebom,neke konstantno svetle neke svetle u odredjenim vremenskim intervalima pa me interesuje sta to moze da bude???
Nisu putnicki avioni jer ove tacke se pomeraju mnogo brze i nemaju signalna svetla kao avioni.Nasa borbena avijacija ne leti nocu a i kad leti cuje se...
Sateliti u orbiti... malo verovatno da mogu da se vide sa zemljine povrsine.
Ima li neko neki pametan odgovor na ovo pitanje???
Ako si ih vidjao sat vremena posle sumraka ili sat vremena pre svitanja, pravac sever-jug, onda jesu sateliti, i to vrlo verovatno osmatrački (vojni).
Avioni na visini se ne čuju, ali ostaje trag iza njih, a vide se i svetla.

Dopuna: 04 Nov 2008 12:01

Sirius ::acatomic ::Pa vratila bi se nazad na isto mesto odakle je ispaljena....jedino ako si mislo na ugao od 0 stepeni (horizontalno)?

Ja sam lepo napisao pod 90 stepeni jer to sam i mislio. U mom pitanju ima dva potpitanja: da li je to tehnički izvodljivo (većina minobacača ima ograničenje jer je naslonjeno pod određenim uglom na lafet.ali ima i onih na vozilima, sa blendom) i , drugo: sa stanovišta teorijske fizike, da li bi se vratila na isto mesto ili bi rotacija bila presudna? Dakle, znam da niko nije toliko lud da minom gađa samoga sebe, interesuje me teorijsko razmatranje.
Slično je pitanju, u emisiji Mythbusters likovi su pucali iz puške pod 90 stepeni, da provere da li metak u padu može da ubije. Nije palo ni blizu njihovog zaklona.
Sa minom je malo drugačije, veća je, sporija. Verovatno bi pala u blizinu, a kod nje je malo veće ubojno dejstvo... Mada, sa nekim SUV-om možda bi i pogodili u mesto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gledajući ovaj klip, postavljam pitanje. Kako je moguć rad motora na ovolikim visinama s obzirom na nedostatak kiseonika kao glavne supstance potrebne za sagorijevanje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovaj klip i nije reprezentativan za visinsko letenje ili se opasno igraju sa pravilima. Naime zbog opasnosti od dekompresije, svi letovi iznad 13000 metara izvode se u skafanderu.
E sada što se pitanja tiče, dovoljno kiseonika se uvek nađe pa čak i posle sagorevanja u komori, pa je moguće i naknadno sagorevanje. Potisak naravno neminovno pada, naročito kod turbofan motora, pa su klasični turbomlazni pogodniji za "iskakanje".
To je upravo način za postizanje velikih visina, pod određenim uglom, sa max dozvoljenom snagom i što većom prikupljenom brzinom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je ovo doosta iznad 13000m. Neđe sam našao podatak o 80000 stopa, što odgovara visini od 24384m.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

acatomic ::Kakva je razlika između topa 2A46 125 mm iz M-84 i topa iz 2S1 Gvozdika? Znam da je razlika u kalibru (125mm i 122mm) i elevaciji topa ali me zanima da li postoje koje druge razlike kao što su izdržljivost topa ili slično...

Pored razlike u kalibru, jedna od glavnih razlika je ta da top 122mm na Gvozdici ima olučenu cev, a top 125mm 2A46 ima glatku cev. Ima tu još razlika, ali ja nisam baš toliko stručan da objasnim.

Što se tiče pokretnih svetala na noćnom nebu, uglavnom se radi o satelitima raznih namena. Vide se na kratko kada ih sunčevi zraci obasjaju pod određenim uglom. Najbolje "svetli" ISS (International Space Station), a ko hoće da se zanima i prati njeno kretanje, kao i kratanje drugih veštačkih satelita oko Zemlje, evo jedan interesantan link: http://www.n2yo.com/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Jester

Samo me zanimalo da li bi se mogao 2A46 staviti na Gvozdiku. Muče me nešto tih 3 mm razlike među topovima i zašto se to nebi to unificiralo u jedan kalibar (125mm) i onda bi imali jednostavniju logistiku. Jedino što neznam koliko bi to bilo ostvarljivo i da li bi to povečalo il smanjilo performanse Gvozdike?

Dopuna: 04 Nov 2008 17:41

Ova slika me navela na razmišljanje: