Уранијум и данас убија хероје са Космета Формирање националне лабораторије за испитивање последица агресије коначно ће утврдити пуну истину о НАТО бомбардовању. Рак десетковао припаднике Треће армије. Досад се ћутало о „мирнодопском страдању“ + ТекстОКУПЉАЊЕ Колегијума команданата некадашње Треће армије, Приштинског и Нишког корпуса, које је заказано за 7. октобар у Нишу, почећемо минутима ћутања за пале и умрле другове. На скупу преживелих старешина из свег гласа ћемо подржати државну иницијативу за формирање Националне лабораторије за истраживање последица НАТО бомбардовања 1999. Јер, наш строј је десеткован после рата. На стотине официра и војника умрло је од најтежих болести у ових 18 година, а да се о томе организовано и громогласно ћутало - ово је коментар пуковника Милутина Филиповића, некадашњег команданта Приштинског гарнизона на најновије информације из Београда.
О великом проценту оболевања бораца некадашње Треће армије од најтежих болести до сада се није говорило јавно. Углавном су о томе стари ратници причали између себе и на сахранама на којима су се окупљали. А прича је страшна.
- Први из Корпуса умро је пуковник Ловре, мој шеф обезбеђења током рата на КиМ. То је било одмах по оконачању агресије. Добио је рак плућа који га је однео за двадесет дана - сећао се генерал Небојша Павковић, сада у финском затвору, приликом разговора за "Новости". - После њега од агресивног рака плућа преминуо је генерал Негослав Николић, из Нишког корпуса, а затим је оболело и неколико мојих непосредних пратилаца, припадника Специјалних јединица. Мени је на ВМА 2002. оперисан карцином на бешици а следеће године одстрањена ми је штитаста жлезда.
Генерал Павковић се одлично сећа када је први пут био на месту дејства авиона А-10, из кога су бацане уранијумом обогаћене бомбе. Било је то 3. априла код села Рељан на југу Србије.
И "други" војник Треће армије, генерал Владимир Лазаревић, оболео је у исто време. Имао је чак четири операције, две у Београду и две у Холандији.
- Мом оцу канцер се прво појавио на кожи ноге и два пута је морао на интервенцију - говори Милан Лазаревић, лекар специјалиста у нишком КБЦ. - Отац и ја смо уверени да је оболео од последица бомбардовања. Два пута је оперисан у Хагу, на лицу, а потом код кичме. Важно је да је сада код куће и да му је нега доступна.
Генерал Божидар Делић седам година води борбу са најтежом болешћу. Његова касарна у Призрену за 78 дана била је 148 пута на удару.
- Данас могу да кажем да је сваки авион А-10 који је гађао осиромашеним уранијумом погодио, од тога се и данас умире - говори Делић. - Мени је 2010. откривен рак дебелог црева, а када су ме лекари "отворили" схватили су да је болест метастазирала. Уследио је низ операција на плућима, чак шест. Никад нико раније у мојој фамилији није имао рак.
Генерал сведочи да су његови војници били упознати са ефектима уранијумске муниције, али нико није очекивао да ће бити тако широко коришћена. Уместо са 1.200 метара, авиони су гађали са већих висина и није их било брига што промашују.
- Догађало се да наши војници оду до места дејства да виде шта је "промашено" и да уђу у радиоактивни облак - говори Делић.
За "Новости" тврди да је "Мапа дејства НАТО", коју је ВЈ добила 2001. из Брисела, само делимично тачна. Сећа се да су, рецимо, рејон Будаково, тачније Букову главу, где је био репетитор за везу, гађали десетину пута уранијумском муницијом, а тог локалитета - нема.
Пуковник Влатко Вуковић, јунак са ратишта код Ђаковице, командовао је батаљоном који је често био на мети бомбардера. Слабост је почео да осећа још у мају 1999. а до јуна је са 72 килограма спао на 50. Ипак, није напуштао јединицу да би 2002. морао у пензију. Више није могао ни да хода. Лекари до данас нису успели да дијагностикују болест, а он једва хода и тешко говори.
- Сви моји лекари су свесни да сам оболео од последица ратних дејстава, али пошто ме није "погодило зрно" веле да немају законских могућности да ми напишу одштету. Страшно је шта смо преживели. Још је страшније што се најчешће виђамо по болницима. Када сам на ВМА 2008. срео свог војника Рајана Илића, који је оболео од лимфома, плакао сам - говори Вуковић.
Прича о Малчанском одреду, јединици која је на превоју Дуље била изложена ударима радиактивне муниције, у Београду је готово непозната. Неких 40 сеоских гробаља крије страшну тајну. Пре смрти у 48. Љубиша Ивковић из Преконоге је причао: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....1%82%D0%B0
DR Snežana Pavlović iz Instituta Vinča, u četiri navrata, od 2002. učestvovala je u merenjima i čišćenju lokaliteta na jugu Srbije. Ova fizičarka bila je i u timu finskog stručnjaka Peka Havista, vođe druge delegacije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), koja je 2001. godine došla da "verifikije" stanje životne sredine.
- Sećam se da kada smo došli do Prohora, Havisto je zastao zadivljen prirodom i uzviknuo: "Bože, kako vam je lepa zemlja!" Na našu opasku da je zato i čistimo od osiromašenog uranijuma, Finac je pokušavao da nas ubedi kako velike opasnosti po zdravlje nema. Ta rasprava je trajala sve do trenutka kada je naš kolega pitao Havista da li bi na ovom mestu pravio vikendicu za svog sina. Njegovo ćutanje bilo je najbolji odgovor - seća se Pavlovićeva.
Upravo na RTS ide emisija UPITNIK sa ovom tematikom a evidentno je da imaju LOBISTE koji zamagljuju celu situaciju.
Svaka čast dr Grujičić a ovaj Radovanović i Trivan su lobisti koji će još i da nas ubede da je Uranijum lekovit...
Od deset meštana koji su bili redovni vojnici na odsluženju vojnog roka na KiM te 1999.g samo jedan nije imao problema sa muškom sterilošću.
Previše da bi bilo slučajno a od preostalih devetoro šest ni do danas nisu uspeli da dobiju potomstbo ni u bezbroj pokušaja raznih tehnika vantelesne-veštačke oplodnje.
Dvojica su uspela u četvrtom i petom pokušaju vantelesno a samo je jedan nakon deset godina neprekidnog lečenja USPEO da dobije naslednika prirodnim putem.Sterilnost je lečio paralelno i u medicinskim a i u tradicionalnim travarskim tehnikama a pošto mi je zetonja znam sve detalje.
O zagađenjima izazvanim namernim bombardovanjima raznih postrojenja su svi osim gospođe Grujičić svi ćutali a tu se tek krije veliki izvor današnjih obolenja...
To je staro. Problem u toj priči je što se posle pokazalo da isti procenat imaju obolelih i kod onih koji nisu nikad bili na Kosovu. Jedna njihova doktorka je razvila teoriju koja pokriva sve grupe a odnosi se na neka jedinjenja koja nastaju kod eksplozija ili ispaljivanja artiljerije. Nema veze sa osiromašenim uranijumom. Doduše ni to nije naučno dokazano i ostalo je kao moguće objašnjenje.
"Čudi" me da su ovo naši sad ovako ispalili bez cele priče, mada odakle dolazi i nije neobično. B92 je već duže vreme vuče na Kurir i Informer naročito sa prenošenjem što većih naslova a tanjih sadržaja ispod.
Citat:Prvi put objavljeno 1999. g. u Švajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat)
Ova publikacija može se koristiti u bilo kom obliku, bez posebne dozvole nosioca autorskih prava, u celini ili delimično, u obrazovne i nekomercijalne svrhe pod uslovom da se navede izvor. UNEP i UNCHS (Habitat) bi bili veoma zahvalni da im se pošalje primerak svakog izdanja koje ovu publikaciju koristi kao izvor.
Danas saznado da mi je još jedan klasić preminuo od radijacionih čestica koje je fasovao 1999.na KiM.
A takođe je pre mesec dana preminuo od sličnih posledica još jedan moj bivši VPU koji se takođe te 1999.g nalazio na KiMu u mojoj bivšoj ČVP.
Nekoliko drugara sa kojima je bio u timu a koji su vršili uviđaj na nekoliko lokacija dejstva A-10 gde je bilo postradalih vojnika je tu fasovalo i moj ZM je poslednji preživeli iz te grupe.
On se tako nadisao prašine i čestica i to mu je indirektno i potvrđeno kao uzrok kancera Pluća na VMA ali je uz sve lupinge i razne terapije dobacio do Oktobra 2017 kada je preminuo kao poslednji mohikanac.
Na žalost ali se ovaj broj tamo prisutnih u zoni sa dejstvima A-10 i municijom od OU sve više oglašava kao preminuli i mahom od kancera mada ih je nekoliko po saznanju dijagnoze diglo i ruku na sebe.
Zato i ovim putem samo mogu napisati da im je VEČNA SLAVA i Hvala što tamo tada nisu Posustali i sebe ssu žrtvovali.
