|
Додао бих, понешто да би ме исправили упућенији.
Мени ово служење од четири месеца изгледа као једна од симулација или ти симиларкум државе.
Служио сам годину дана, обука шест месеци са завршним тереном од двадесет дана, на који смо једва чекали да одемо, ојачана чета, која је претекла од батаљона да ваља нечему, јер у касарни није било грејања а узбуне део свакодневнице.
Увијемо се у све што имамо, избацимо само носеве а када устанемо, пуца кожа на табанима. Бура суши и леди, гуштери само спусте главу док намештају горњи кревет и на мах задремају на ногама.
Али вечити капетан прве класе Биорац, рече нам на почетку, ми смо се обавезали да вам створимо ратне услове, војско, полако, за вечеру је бурек!
Строгог и блескастог истовремено, војска га је волела, знао је да задржи одабрани вод после узбуне на терену, вајкао се једном, ето држао сам их само пет дана у заседи, па ме казнили.
Са њим и у воду и уватру, војска се временом стално врзмала око њега и слушала о догодовштинама и чему служи наш батаљон у случају ратне опасности и научила да разликује старешину од официра.
Из тог угла, као тупавом пешадинцу, оспособљеном да буде отпорна марва спремна на пичвајз у свако доба, не иде у главу како ће за време четири месеца рока постојати борбена спремност јединица да задржи први удар, па тек после обуке почиње расположивост јединице која мора да буде у пуној борбеној спреми и на располагању, док се не обави мобилизација резервног састава.
За научнике из других родова не знам, али ово је основа која се доказала у Приштинском корпусу, способан старешински кадар, воља обученог и спремног регрута ослоњена на славно наслеђе, па сад треба да слушамо како нама то не треба, све го и бос инвеститор око нас, за разлику од Израела који је у окружењу!
Да ми лепо, сами себи избијемо зубе и и захвалимо се Ђури што нас је тукао, па и његовим прецима, како веле на мала врата.
Надам се да се сећате некадашњег питања када неко редовно потврђује дебилитет, је ли бре, јес ти служио војску?
|
