kljift ::+ ...Stvarno u vojsci mlad čovjek može da shvati svoje limite ali i dragocjenost nekih vrlo običnih stvari. Inače je i VP3987 u pravu. Birokratski je to aparat u kojem papirologija kruži od kancelarije do kancelarije, a usljed štednji, možda i neiskusnog podoficirskog kadra obuka i ustrojstvo gurnuti su u drugi plan. Sigurno da nije tako u svim jedinicama ali u mnogima se aktivnost svodi na krug/prostorije i stražu.
Pri tome mlađe generacije su poprilično naviknute na razna "čuda tehnike" te napadno dobru opremljenost raznoraznih MUPovskih struktura. I onda dođu u vojsku gdje je sve mehanika, birokratija, štedljivost, obuka kroz usmene besjede.
VP ne prica o obuci, vec o vremenu kada je radio kao profesionalni vojnik. Njumu su se pogodili staresine...ono ne pitaj; a i neki ljudi su jednostavno isuvise pametni da bi bili obicni vojnici.
Tužno je što su iskustva "VP3987" skoro ista sa iskustvima nekih ljudi sa drugog kraja države, druge brigade, druge jedinice. Mlooogo nabeđenih i nigde testiranih mrsomuda se nabilo u državne jasle. Samo iskustva takvih profi vojnika treba dobro analizirati. Šta zna redov? On misli da tako treba, boji se svake šuše i jedva čeka kraj muke. Ne zapitkuje mnogo, sretan je ako ima par slika sa "Cecom", drugarima sa terena... Koje pravilo je pročitao vojnik? Jel on zna ....koliko gađanja treba da ima, koja gađanja, koji fond časova, kako treba da se ponaša starešina...? Puna usta pravila, kodeksa, ponosa, trte i mrte. A u stvari prdina bara. Strah, karijera, uravnilovka, baruština bez talasa. Verujem da je tako svugde...
Shebali su "profi vojnika", imali smo priliku da napravimo neki pomak u kvalitetu, elanu, zalaganju... Kad smo uveli profije trebali smo i način rada menjati. Zamisli da su pristup obuci promenili... Mogao je desetar da drži obuku vojnicima al sad to ne može. Sad će debeli sk da uči Nindžu, MMA borca, džudistu i karatistu borenje...tako što u jednoj ruci drži podsetnik.. JBG štaš više, em je bogom dan sk, em iz "starog kraja heba ga ti", em ima podsetnik zaboga!!!
Nisam besan i ne mrzim preduzeće..... ravnodušan sam.
Živ bio VP3987.
CheefCoach ::kljift ::+ ...Stvarno u vojsci mlad čovjek može da shvati svoje limite ali i dragocjenost nekih vrlo običnih stvari. Inače je i VP3987 u pravu. Birokratski je to aparat u kojem papirologija kruži od kancelarije do kancelarije, a usljed štednji, možda i neiskusnog podoficirskog kadra obuka i ustrojstvo gurnuti su u drugi plan. Sigurno da nije tako u svim jedinicama ali u mnogima se aktivnost svodi na krug/prostorije i stražu.
Pri tome mlađe generacije su poprilično naviknute na razna "čuda tehnike" te napadno dobru opremljenost raznoraznih MUPovskih struktura. I onda dođu u vojsku gdje je sve mehanika, birokratija, štedljivost, obuka kroz usmene besjede.
VP ne prica o obuci, vec o vremenu kada je radio kao profesionalni vojnik. Njumu su se pogodili staresine...ono ne pitaj; a i neki ljudi su jednostavno isuvise pametni da bi bili obicni vojnici.
Neki ljudi su mogli da zavrse akademiju i da ne budu obicni vojnici, ali jbg nije imao ko da pije, j**e i bude dezurni kontras.
Sto se iskustva bivseg kolege tice, pogodio si u srz. Pogodile mu se staresine ubi boze. Sta god se njemu desilo ne moze da generalizuje celu vojsku. Nije u svim jedinicama tako i niko ne moze da me ubedi u suprotno. Pa ja radim u 4. Brigadi koja vazi za "ogranicenu" i "pesadijsku" pa nije tako kao sto VP pise. Birokratije ima svuda. Proci ce godine dok se to ne promeni. Zo ne sporim, al da je sve bas crno nije.
@VP3987
Izvini sto o tebi pisem ovako u trecem licu. Stvarno bih voleo da cujem tvoja iskustva sto se tice uredjaja veze KZ i slicno. Sa cime si radio, kolko dugo, sta? U kojoj jedinici, ako nije tajna?
Ja zaista ne razumem zasto neko pozitivnu kritiku dozivljava kao mrznju. Ne kritikujem ja zato sto mrzim vec naprotiv, kritikujem zato sto volim i zato sto zelim da bude bolje.
Problem je u samom sistemu, namerno je namesten tako da ne moze da bude bolje. Sistem je namesten tako da je uvek kriv onaj dole. Oni gore su uvek besprekorni.
Evo jednog lepog primera za moju tvrdnju, mislim da sam ga vec spominjao.
Izveden sam na vatrenu liniju, dat mi je pistolj M57, a da predhodno pistolj nikada u zivotu nisam drzao u rukama. Nikada nikakvu obuku za pistolj nisam imao.
Da ne ulazim dublje u analizu efikasnosti takve obuke, bezbednosti pa i troskova na kraju...
Poenta ovoga sto pisem je da sam JA na kraju bio kriv sto nisam imao obuku za pistolj. Glavni podoficir koji bi trebalo da zna sta drugi podoficiri rade, da li spavaju ili obucavaju vojsku i zaradjuju svoj hleb, kaze sledece:
Da sam bio duzan samostalno, individualno da se obucim za rukovanje pistoljem.
Vidite, neko je smislio taj termin "individualna obuka". Ja sam taj termin razumeo kao rad sa pojedincem. Nazalost, onaj ko odlucuje razumeo je da vojnik sam sebe treba da uci. I tu prestaje svaka odgovornost onoga iznad.
Ja ne kazem da vojnik ne treba sam na sebi da radi, da ne treba da trazi vise znanja nego sto mu se pruza. Vec naprotiv, onog trenutka kad mi je predvidjena literatura postala nedovoljna, okrenuo sam se alternativnim izvorima.
Ali bre neke stvari jednostavno moraju da budu pokazane.
Birokratija u vojsci je izmisljena u Rimskim legijama i prisutna je u svim vojskama i to se nece menjati. Prvo cim ti trosis drustvene resurse, moras da imas papire kojima to pravdas. Drugo sva bitna naredjenja moraju da budu u pisanoj formi, da bi se moglo dokazati da se radilo prema naredjenju, te se skida odgovornost onoga ko je izvrsavao naredjenja. Da ne kazem da papiri daju legitimitet vojniku da gadja neprijatelja tokom rata. I sve ovo ne bi trebalo da previse zanima obicnog vojnika. A glupu birokratiju ce vec smanjiti-nekada.
Citao sam memore vojvode Misica. Kada je on bio porucnik ili nesto tako, trebao je da dobije unapredjenje, te je o tome pisao komandi. Uspud preporucio je nekog svog potcinjenog za medalju. Vojska je tom potcinjenom dala unapredjenje, a Misicu medalju. Vojska je oduvek imala svoju logiku.
Svuda u zivotu mozed da dobijes sefa kretena, te ni vojska tu nije izuzetak. Mozda je dodatni problem taj sto je 90-tih vojska bila nepopularna, te je zaposljavala skoro svakoga?
VP3987 ::
Evo jednog lepog primera za moju tvrdnju, mislim da sam ga vec spominjao.
Izveden sam na vatrenu liniju, dat mi je pistolj M57, a da predhodno pistolj nikada u zivotu nisam drzao u rukama. Nikada nikakvu obuku za pistolj nisam imao.
Ovo mogu da potvrdim kako se i meni desilo jos tamo polovinom 90-ih godina. Dosla je GINA u jedinicu i jedna od provera je gadjanje iz automatskog pistolja poznatijeg kao Skorpion. Iako jedinica ima to oruzje u magacinu nikada ni jedan staresina nije imao ni jedno gadjanje tim oruzjem. Bukvalno smo se na vatrenoj liniji prisecali onoga sto smo teoretski ucili u skoli.
Poucen tim iskustvom kada sam prekomandovan u novoj jedinici sam trazio da se organizuje gadjanje iz APi za sve one koji bi trebalo da ga po formaciji duguju. Nikada nije organizovano. Razlog koji su nadlezni navodili je nedostatak municije.
Sunovrat vojske je nastupio u drugoj polovini 80ih kada je dobar deo starijih generacija starešina masovno penzionisan a popuna iz škola to nije mogla da isprati.
Tada su počela masovnija primanja starešina iz civilnih škola sa prevođenjima u čin a nekima je i dodeljivan rod izvan onoga za šta su makar služili vojni rok.
Tako smo imali apsurde poput onoga koji sam ja doživeo da mi dođe za kolegu od mene mlađi ,sa trogodišnjom školom iz civilstva u smeru živinarstva i još mu pitaj boga nakače veći čin od mog.
Sad ja pored svog redovnog posla treba i njega da šlepam a ja sam bio KV a on mi je došao za KO..
U vojsci je bio isto u inžinjeriji ali nije video ni frtalj naše redovne obuke jer je tamo neka jedinica imala više straža i čišćenja kruga nego redovne obuke..
Sad taj i takav se pošalje na doškolavanje pred sam rat 90ih u neku višu u kojoj je isprva bilo zamišljeno da ista traje 3 pa 2 godine i na kraju prođe sa 15.meseci a u šali smo mi takve nazivali kursanti sa mitraljeskim kursom.
Sad je tek nastupio apsurd jer se njima radije izlazilo u susret da se upute na školovanje nego nama sa četvorogodišnjom SVŠ da bi imali ko će da im vuče obuku .
U isto to vreme se smanjuju klase na VA i na mesta do tada popunjavana sa kako tako školovanim oficirima i podoficirima dobijamo ove kako smo ih nazivali HIBRIDE.
Da napomenem da se u ta aktiviranja najčešće pojavljivala deca nekih od GORE ili u njiovoj milosti..
Pootpočetku raspada SFRJ se to najbolje osetilo da od njih nema nikakve asne.
Tada je dobar deo iz raznoraznih razloga školovanih i OF i PodOF odlazio iz armije a iz škole se to nie moglo nadomeštati i taj jaz je bivao sve veći pa novi čak i školovani nisu mogli bez onog iskustva starijih da naslede mnoge tradicionalne pristupe obuci i radu sa ljudima..
Da nije sve uvek ni loše se može videti da gde god se starešinski kadar dobro oformio i pravilno radio svoj posao tu nije bilo ni tih devijacija a ni nedostataka i ispuštanja mnogih neophodnih tema na obuci..
Naš komandant 305 inž.brigade nas je skoro deset godina sa prekidima tako dobro vodio i redovno driblao da se nije smelo desiti ovo što kolega Kuzmar gore napisa..
Sva planirana obuka do kondicioniranja su stalno inovirani i izvođeni na različitim mestima da nisi mogao da nađeš rupu i nešto svesno prsekočiš pa ako su starešine obučene i utrenirane onda im ni vojska nije mogla biti loša..
Takođe nas je maksimalno štitio od nepotrebnih angažovanja izvan naših namenskih zadataka ali jeste znao da nampriredi scene vanrednog ustajanja i uzbuna pod izgovore da se vidi izlazak sunca na terenima gde smo se nalazili ili da nam na gusenici donese ručak i ostavi da radimo produženi pa i dupli radni učinak ako je znao u najavi da će biti zaostajanja u tempu zbog kiše ili sl a sve upakovano da se vidi i zalazak sunca tu gde smo već bili...
Tako sam se ja nagledao i izlazaka a bogami i zalazaka sunca po celoj Sorabiji pa i šire a da mu nikad nisam mogao to da zamerim a ni druge starešine pa ni vojska.
Jer ništa lepše nego kada posle 20 ili kusur godina sretnete bivšeg vojnika a on vas ne prepozna pa počne da se hvali kako je zahvaljujući vojsci i obuci u radu na nekoj od mašina dobio parče hleba i da od tog znanja izdržava i sebe a i porodicu..
Meni se ovo sve češće dešava i to mi je najveća satisfakcija a pogotovo kada sa terena gde sam radio od mnogih čujem najlepše reči o našem radu tamo i o onome što smo mi iza sebe ostavljali u vidu puteva,mostova,propusta pa i tamo gde smo radili samo za vojne potrebe se ponešto izvelo i za lokalno i obližnje stanovništvo onako u prolazu.
Gro svega nam je na terenu iznosila isključivo redovna vojska i to mislim da je i njima tada bila ODLIČNA i životna a i profesionalna škola za ceo život..
To da se gluposti i propusti danas a i posle mog izlaska dešavaju je za mene skoro pa normalno jer kako sam napisao gore od lošeg školovanja i loše obuke starešinskog kadra ni vojska nemere biti bolja a pogotovo sa sistemom u kome su uključili niz nakaradnosti po uvođenju statusa profesionalizacije vojske u kojoj bez PARA i KVALITETNIH Kadrova nema ni P od profesionalizma...
Ja cu ovde navesti jos jedan primer kako ne treba raditi u vojsci.
Kao i Voja i ja sam bio podoficir u inzinjeriji. Dok je Voja pretezno bio u pionirskim, putnim i mosnim jedinicama ja sam svoju podoficirsku karijeru gradio u pontonirskim i amfibijskim jedinicama. Necu ovde navoditi konkretne dogadjaje mada ce nekome mozda biti jasno. Neshvatljivo je da u pontonirskoj jedinici (pod)oficir nije obucen da po potrebi moze zauzeti mesto remorkeriste, rukovaoca amfibijskog transportera ili poluskele (dok su bile u jedinicama). Koja je svrha postojanja tehnike ako se na njoj ne obucava niko, kako ce ta tehnika da se iskoristi kada zatreba ako nema rukovaoca, sta ce se desiti sutra u nekoj realnoj situaciji kada se remorkerista npr. povredi, ko ce da zauzme njegovo mesto i da bezbedno pristane uz obalu... Neko ce reci da ima pomocnika, a ko ce da pomogne pomocniku?
Imao sam par situacija sa nazovi kolegom sa ongo kako smo mi zvali ``trudnickog`` skolovanja od 9 meseci. Pa tog nisi mogao da nateras da nauci kako se rukuje remorkerom a bio je komandir tog odeljenja. Ali su pretpostavljeni vise cenili i bilo im je vaznije to sto je galamio na vojsku dok je obucenost bila u nekom drugom planu.
Tu se Kuzma slažemo samo je nama BILO pod MORANJE da se kao KO osposobimo da svakoga i odmenimo a i da se kroz njegovu ulogu možemo tom vojniku koga obučavamo stavit do znanja da se sa tim nije igrati.
Nama je čak komandant a i cela struktura u upravi inžinjerije u JNA je na tome stajala do sredine 80ih da svako mora da zna i treba da upravlja sa svim.
Ovo je posebno potencirano na KO i KV dok su KČ od toga bili izuzimani i osim upravljanja saosnovnim vozilima nisu morali da se osposobe za sva sredstva u četi..
Imam čak negde među svojim dokumentima pisano dozvolu od Komandanta 1.Armije u to vreme generala Dimića da upravljam sa svim sredstvima pred i oko parade..
Kasnije se sve manje išlo na te armijske dozvole a posle 90e se svako trudio da sam eskivira i da išta manualno radi sa sredstvima a da je tada zacarevala demagogija a praksa je otupela među starešinama..
Mom komandantu i brigade a i bataljona je bila i čast a i dika da kada idu među ljude na terenu gde ja radim imaju baš mene za ličnog vozača iz više razloga.Prvo jer sam jasve te puteve i puteljke znao u prst a i poznanstvo sa svakodnevnim kontaktom u narodu nije za zanemarivanje.
pošto se nakon divljanja nekih od gore pominjanih Hibrida sa trudničkim školovanjem dogodilo više prevrtanja i stradanja nevinih mladih vojnika prišlo se tom nakaradnom zabranjivanju i eto iskra za izostanak obučenosti onih koji bi MORALI da su PRIMER svima koje obučavaju i da sami budu OBUČENI..
Na kraju krajeva nije dovoljno da ste samo obučeni ako se sa tim sredstvima i povremeno ne kondicionirate pa smo mi redovno u početnim danima na izvođenju većih terena dizali i delove rezerve da i oni malo kondicioniraju a i da sam početak trena prođe sa vrhunski obučenima a da mladi imaju i taj dodatni podstrek i sami teže da ih dostignu i prestignu u daljem radu..
Taj vid stvaranja nadmetanja je uvek davao odlične rezultate i bolje od drila..
Ja lično nisam bio popularan među višim starešinama jer sam uvek rađe sam ulazio i izvodio složenije zadatke a vojska je to uvek cenila i volela pa kad smo sami ja nikad nisam posle imao problema sa izvršavanjem zadataka .
Nikada nisam davao one zadatke koje nisam i sam mogao da izvedem a i kada bi ih dobio svi su znali da ću tada tražiti ili nekoga od civila koji su za te zadatke bili specijalizovani ili da mi se dodeli neko iz više komande za to specijalizovan.
Nekada se to dobro prihvatalo a nekada sam baš zbog toga izbegavao loše treene da bis e rešili mene sačuvali su i moju vojsku od gluposti..
Samo ako postoji potpuna subordinacija i uvažavanje na relaciji starešina-starešina i starešina-vojnik se moglo pravilno izvoditi svaka obuka a u protivnom su nastajala karikiranja i improvizacije..
Iza toga se dobijalo i neobučeno ljudstvo a i nastanak svakojakih gluposti i devijacija u svakom smislu.
Da se razumemo imalo je i među starešinama svakakvog ološa a ni vojnici nisu bili operisani od toga ali je za svakoga postojao lek da se isti spusti na zemlju ..
Nekima je bilo dovoljno malo ćebovanja a nekima nije ni vožnja bicikla i sviranje gitare moglo da pomogne.
