rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
ZIMSKI USLOVI
Zbog niskih temperatura, snežnog pokrivača i vrlo malo biljaka, tokom zime su uslovi za preživljavanje i bivakovanje i orjentaciju u prirodi teži.
Veći deo naše zemlje je brdsko planinski na kojima zima počinje već u oktobru i traje do maja (punih 6 meseci). To vreme, prema uslovima u prirodi, možemo podeliti na tri perioda:
1. Od oktobra do kraja decembra: period kada počinje da pada sneg. A prvi sneg je vrlo važan za stabilnost snežnog pokrivača, posebno na strmim padinama. Ako sneg pada pri temperaturi od oko nula stepeni, onda se on lepi za već ohlađenu zemlju. Ako je temperatura ispod nule sneg je rastresit, pa je tada i snežni pokrivač nestabilan.
2. Od januara i do kraja februara. U to vreme, naročito u višim krajevima, ima manje padavina a vreme je stabilno i lepo.
3. Od marta do maja, karaktekterstično je promenljivo vreme. Temperatura polako raste, a snežni pokrivač je nestabilan. U planinama moze doći do pojave sneznih lavina.
Sneg i njegove osobine:
Novi sneg je mek, suv kada je hladno, i mokar kada je temperatura iznad nule. Novi sneg je na strmim padinama nestabilan.
Stari sneg nastaje pod dejstvom temperature, isparavanja, sleganja pod sopstvenim pritiskom i prekristalizacije. I dok novi sneg može, nabijen i vlažan, stari sneg je zrnast I I formira sneznu koru.
Prašnasti sneg pada pri veoma niskim temperaturama. To su u stvari sitni, igličasti kristali leda. Ako pri tome duva jak vetar, kristali prašnastog snega udaraju u lice I –oštri- su stvarajući ranice. Zato je tada preporučljivo nositi i zaštitine naočare razne kreme za zaštitu lica.
Sipski sneg pada pri nešto višoj temperaturi, ali ne višoj od nula stepeni. Kristali su mu veći nego kod prašnastog snega.
Nabijeni sneg nastaje zbog snažnog vetra. Na izgled je veoma kompaktan. Kada na padinama ispod nabijenog snega ima sloj mekog snega, može lako doći do snežne lavine. Inače, površine nabijenog snega prepoznaju se po tvrdoj kori i nešto tamnijoj boji.
Vlažni sneg pada pri temperaturi višoj od nula stepeni. Snežni kristali su veliki i često se spajaju u krupne pahuljice. Vlažni sneg se prepoznaje i po tome što se od njega lako prave grudve, po njemu se teško kreće i on se lepi za skije, saonice i krplje.
Kretanje
Zimi u planinama kretanje mora bit sporije, pravilno i odmereno, u pravilnoj srazmeri sa nagibom zemljišta koje treba savladati, i u harmoniji sa disanjem i radom srca - važe ista pravila kao i za kretanje kada nema snega.
Kod kretanja uzbrdo treba izbegavati prečice. Dok je recimo stepen nagiba na konjskim, kozjim i pešačkim stazama proračunat i iskustvom prolaznika potvrđen, te ih se pri kretanju treba i držati. U protivnom dolazi do nepotrebnog premaranja. Pri silaženju nizbrdo, na manjim strmim padinama, korak se može ubrzati. Na zemljištu sa mekanim tlom, na snegu i, sitnom šljunku, silazite dužim korakom.
Za kretanje po dubokom snegu koristite krplje jer tako nećete propadati u sneg i rasipati snagu ili improvizovane krplje od granja.
Improvizovana skloništa
Zimi je u planinskim predelima klima surova. Noći su hladne i zato mora da se organizuje neko sklonište, jer je rizik od smrzavanja veći.
Ukoliko neko nije vičan improvizaciji bivaka u zimskim uslovima ili nema dovoljno vremena, može se iskoristiti planinska koliba isl… To su suva i, zaštićena mesta od vetra i padavina. Planinska skloništa za ljude i stoku, pravili su se od dasaka, oblica, balvana. Da bi se iskoristili za boravak potrebno je da se otvori i šupljine zatvore senom ili slamom i da od istog materijala napravi prostirka za spavanje. Mogu se iskoristiti šatorska krila ili ćebad i napraviti od njih džakove koji se napune slamom i tako se dobije slamarica.
U ovakvim objektima nipošto nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena - koristiti samo svetlost lampi.
Ako na raspolaganju nemamo već izgrađene objekte, najbolje je da bivak potražimo u pošumljenom delu. Drveće štiti od vetra, ublažava niske temperature. Grančice, mahovina i suvo lišće omogućavaju da se od njih napravi podloga za spavanje ili da da se iskoristite za vatru.
Teren diktira uslove prilagođavanja, pa ako nema šume na raspolaganju treba potraziti neka skrovita mesta, koja mogu zaštiti od zimskih uslova, vetra i nanosa snega.
U tom slučaju nam mogu poslužiti pećine, rupe, jaruge pukotine u stenama ili –nastrešnice- od stena…
Potrebno je izbegavati mesta kraj reka i onih koja su ugrozena odronima…
Bivak u vidu bunara
Radi se obično za 2-3 osobe i to onda kada je sneg visok najmanje 70cm. Prečnik bivaka je oko 1m, a dubina do 1,5m. Pravi se kada nema dovoljno vremena i kada kvalitet snega ne dopušta izradu drugih vrsta bivaka u snegu. Radi bolje izolacije može se pokriti skijama i šatorskim krilom preko koga se nabaca sneg. Bivak se može izraditi za tridesetak minuta.
Bivak u dubokom snegu (u vidu rova)
Izradjuje se za više osoba onda kada je snežni pokrivač debeo 2m i više. Način izrade je sličan bivaku u vidu bunara.
Partizanski bivak
Izrađuje se oko stabla četinara s niskim granama. Nekoliko donjih grana se međusobno poveže i na njih nabaca sloj snega debeo 30-35cm. Unutrašnjost bivaka se očisti od zemlje. Ovakvi bivaci su obično dobro zaklonjeni od vetra, a u njima se može založiti i manja vatra. Sličan se bivak može napraviti i ispod srušene jele.
Bivak naslonjen na stenu
Pravi se kada je moguće iskoristiti povijene, nagnute stene ili manje pećine. Pravi se tako što se odjednom podižu sva tri zida slaganjem snežnih cigli (dimenzije 60x50x30cm). Ulaz se napravi uz samu stenu a zatvara snežnim kockama.
Povrede usled hladnoće i prva pomoć kod promrzlina
Kao što smo rekli, zima zahteva posebne uslove prilagođavanja niskoj temperaturi. Ako se celo telo ili pojedini delovi tela suviše rashlade, dolazi do oštećenja tkiva. Zato se treba dobro zaštititi od gubitka toplote. Dejstvu hladnoće su najviše izloženi otkriveni delovi tela.
Podjednako su ugroženi i udaljeni delovi tela (noge, ruke) jer ih krv teže zagreva.
Vlažna odeća i obuća pojačavaju dejstvo hladnoće. Tesna odeća i obuća otežavaju snabdevanje krvlju pojedinih delova tela pa samim tim i povećavaju mogućnost oštećenja tkiva usled hladnoće.
Do opšteg smrzavanja dolazi kada se rashladi celo telo. Smrznuti je pospan, obuzima ga osećaj neosetljivosti i nezainteresovan je kako za sebe tako i za okolinu. Njegovo srce sve sporije kuca, i najzad stane.
Prva pomoć se ogleda u što bržem zagrevanju.
U tom cilju smrznuti se mora dobro utopliti i što pre preneti u toplu prostoriju. Potrebni su topli pokrivači a može se zagrevati i termoforom, bocom sa toplom vodom i zagrejanim crepovima, ali uvek pažljivo, da se ne stvore opekotine. Što pre treba skinuti mokru odeću i obuću i zameniti je suvom. Smrznuti treba da pomera udove, jer se tako bolje zagreva, i da pije tople napitke ali nikako alkohol.
Ako hladnoća deluje jače samo na pojedine delove tela tada nastaju razne vrste oštećenja tkiva. Tako mogu da se jave promrzline usled kraćeg ili dužeg izlaganja hladnoći otkrivenih delova tela (uši, nos, prsti…).
Jača hladnoća izaziva smrzotine pojedinih delova tela. Smrznuti delovi tela su beli, hladni i neosetljivi. Kod težih smrzotina se javljaju plikovi i dolazi do otoka.
Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima se tako i treba postupati odnosno moraju se imobilisati previti zavojem a onda i dodatno utopliti. Kod smrzotina ne treba smrznute delove tela trljati snegom.ili bušiti plikove koji se pojavljuju.
To dovodi do oštećenja kože, i infekcija. Trljanje snegom se može koristiti samo radi zagrevanja i sprečavanja pojave smrzotina, a nikada kada smrzotine postoje.
Postoje i druga oštećenja hladnoćom i vlagom koja nisu izazvana niskom temperaturom. Naime, kod dugotrajnog boravka u rovovima, usled stajanja u vodi i blatu, bez mogućnosti promene mokre odeće i obuće javlja se oštećenje nazvano "rovovsko stopalo". Kod ovih oštećenja javlja se otok, neosetljivost i ispucalost kože, a kasnije može doći i do infekcija. Prva pomoć se sastoji u skidanju mokre obuće i odeće, eventualnom postavljenju zavoja ili navlačenju suve obuće i premeštanju u suve i tople prostorije.
Takođe česta pojava u planinama kod neiskusnih je oštećenje vida u obliku snežnog slepila. Ono je posledica jakog dejstva ultraljubišastih zraka, posle dužeg boravka na suncu koje obasjava snežne površine. Prvo se javlja crvenilo očiju i pečenje, zatim oko suzi, kapci otiču, dolazi do slabljenja vida i na kraju do slepila. Najbolja zaštita su naočare sa uv filterom. Prva pomoć se ogleda u sklanjanju povređenog u tamnu prostoriju i stavljanjem hladnih obloga na oči.
-Bol znaci da nesto sa telom nije u redu.Potrebno je znati koji je uzrok i odkloni ti ga. Ako se razmišlja samo o neprijatnom osećaju moze biti još veća.
-Hladnoca je opasna jer smanjuje cirkulaciju krvi sta dovodi do –umrtvljensoti-
-Najbolje je odmah potraziti zaklon i zagrejati se.
-Treba voditi računa da je odeća uvek suva..
-Ako su cizme mokre,napunti ih papirom, ili slamom ili senom i postaviti na toplo mesto da se osuše.
-Namazi silikonom pertle da se ne smrznu ili nakvase.
-Koristit glicerin za ruke, naočare sa uv filterom, kreme za lice u zimskim uslovima.
Link sa prethodnih strana gde se pričalo o bivancima i kako se prave
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
I još par primera kako improvizovati bivak u zimskim uslovima
Dopuna: 30 Jan 2010 11:12
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
