offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11645
- Gde živiš: Vranje
|
Zasto da ne govorimo i o konzerviranju pecuraka?
Prvo mozete ih jesti presne ( razne livadnjace ili rudnjace, presnac,...)
Drugo mozete ih zamrznuti: mladje primerke i sitnije ucelo, a krupnije isecete na pogodne komade, podelite u porcije (za jednu dnevnu porciju je potrebno maksimalno 300 gr svezih pecuraka), stavite u kesu, vakuumirate i zamrznete. Zamrznute pecurke se cuvaju maksimalno 6 meseci. Upotgrebljavaju se kao i sveze, samo sto se ne odmrzavaju do kraja, vec jedno 85%.
Trece mozete ih osusiti ( slozis na pogodno mesto cele sesire, ili isecene na reznjeve, ako su krupnije. Pecurke moraju biti mlade i zdrave, matore i napadnute bolescu ili insektima i ne vredi brati.) Posle nekoliko dana susenja, stavis u papirnu kesu i koristis.) Za susenje je pogona bilo kakva ravna povrsina, zasticena od stetocina, prasine i kise. Naravno, mozete ih osusiti i u industrijskim uslovima, ali ja jos uvek nisam sreo nikoga ko nosi industrijsku susaru u rancu. Ako takvog ima, molim da mi se javi, radi upoznavanja.
Cetvrto, mozete ih usalamuriti. Proces je, relativno dobro, opisan u knjizi "Ishrana u prirodi, drugo izdanje" na strani ... (potrudite se malo i sami). Ja cu vam izneti moj (i mnogih drugih ljudi) metod: ocistite pecurke, zatim ih isecete na komade, pogodne za jelo, a manje primerke mozete ostaviti i cele. Stavite ih u posoljenu vodu koja vri, da vriju oko 5 minuta. Zapamtite da velika kolicina pecuraka obara temperaturu, pa ih zato blansirajte u vise partija ako ih imate toliko.
Prokuvane ostavite da se malo ohlade, u posudi koja je nekoliko puta veca od zapremine gljiva, pa dodajte vreli preliv (Sirce i voda u razmeri 1:5, po ukusu soli, bibera u zrnu, lovorovog lista, karanfilica).
Koga mrzi da meri i odmerava, zamoli svoju lepsu (i pametniju u mnogo slucajeva) polovinu da pripremi najobicniji preliv za ostavljanje kiselih krastavaca.
Zagrejanim presolcem prelijemo pecurke, prokuvamo oko deset minuta, pa svime - pecurkama i prelivom punimo zagrejane tegle, do vrha, zatvorimo i ostavimo da se hladi. Tako spremljene, ostavljene na hladno mesto, mogu trajati i do dve godine, a odlicno su meze za uz nesto ostro, sto se pije u vrlo malim casicama, u rano novembarsko jutro.
Varijanta: ne kuvati drugi put, vec ohladjenim presolcem preliti pecurke i staviti u tegle. Ovako spremljene mogu trajati i ocuvati se do kraja zime.
Naravno, mozete ih stucati u prah pa ih koristiti kao zacin.
Rusi siliraju pecurke (to jos nisam probao, ali hocu, vrlo brzo) Proces je isti kao i za ostavljanje kupusa ribanca (slazete pecurke, rujnice i mlecnice, u slojevima, svaki sloj po malo posolite, pritisnete necim tvrdim i teskim kao sto je bukovo drvo optgereceno kamenom, pa cekate da prirodni sok od pecuraka prekrije pecurke. Tada su spremne za jelo.
Drugi nacin na koji Rusi ostavljaju pecurke je sledeci: U staklenu teglu stavite pecurke, nalijete vodom, posolite, preko svega stavite jedno parce (velicine kutije sibica) crnog hleba, poklopite teglu tacnom, pa sve ostavite nekoliko dana na suncu. Ovako ukiseljene pecurke ne traju dugo, nekoliko dana, ali taman da se dopunjavaju rezerve.
Treba znati metode konzerviranja, makar morao pecurke nositi i kuci. Uostalom, u prirodi se uziva trostruko, mozda i cetvorostruko (kada se pripremas, kada si tamo, kada se vratis i na kraju, kada sa drustvom prepricavas dogodovstine)
|
) ili samo par dana izgubljeni negde na planini recimo dok cekamo nekog da nas nadje. U tim uslovima jedes cim nadjes i sta nadjes jer ne znas kada ces ponovo naci prikladan obrok. Ako ne odmah i sutra se mogu koristiti samo pod uslovima da se ne prelome i ostete. Kada se prelome primetili ste da mnnoge pecurke menjaju boju na mestu preloma (po tome neki zakljucuju jel su jestive ili nisu) ali to je u stvari proces trulenja i kvarenja kada se unutrasnjostr izlozi vazduhu.
