|
Poslao: 08 Jul 2009 23:49
|
offline
- dejanru
- Građanin
- Pridružio: 06 Jan 2009
- Poruke: 252
- Gde živiš: Ruma
|
Neznam dal se neko seca knjige izdate za JNA od grupe autora iz 84 koliko se secam, zvala se Prezivljavanje u prirodi? Tu mi je knjigu dao jedan rezervista 99, spletom okolnosti neko mi je tu knjigu ukrao dok sam bio na redovnom. Ako je ko ima rado bih je odkupio. Inace knjiga je dzepnog formata.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2009 00:00
|
offline
- commandos
- Počasni građanin
- Pridružio: 04 Avg 2008
- Poruke: 949
- Gde živiš: Serbia
|
dejanru ::Neznam dal se neko seca knjige izdate za JNA od grupe autora iz 84 koliko se secam, zvala se Prezivljavanje u prirodi? Tu mi je knjigu dao jedan rezervista 99, spletom okolnosti neko mi je tu knjigu ukrao dok sam bio na redovnom. Ako je ko ima rado bih je odkupio. Inace knjiga je dzepnog formata.
Вероватно мислиш на малопре поменуту "исхрана у природи " др Радивоје Врачарић,професор ,санитетски пуковник издање ВИЗ Београд 1977.год (има допуњено издање!)
ИМПРОВИЗОВАНИ КОМПАС  проверено ради
За израду импровизованог компаса потребно је:
- комад метала (игла за шивење, жилет, жица, ексер или други комад метала)
- средство за магнетисање (магнет, свила, батерије)
- неслана мирна вода (у посуди, бара и сл.)
- лист или парче папира.
Игла, се најбоље намагнетише магнетом (може се наћи у звучнику радија), трљањем у само једном правцу и са истим делом магнета.
Игла или друго парче метала може се још намагнетисати тако што се обмота изолованом бакарном жицом, и кроз њу пусти струја од најмање 2 волта око 20 минута. Крај игле ближи негативној страни показиваће север. За ову прилику не користити акумулатор моторних возила, већ батерије радио уређаја, мобилних телефона и сл.
Један од најбржих и најједноставнијих начина је магнетисање игле трљањем о свилу у једном правцу.
Када се намагнетисана игла постави на парче папира или лист који плута у неслатној мирној води, требало би да показује правац севера.
Не препоручује се качење игле за конац, јер се ограничава њено кретање. Магнетисање игле понавља се сваком новом орјентацијом.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2009 00:17
|
offline
- dejanru
- Građanin
- Pridružio: 06 Jan 2009
- Poruke: 252
- Gde živiš: Ruma
|
Komandos imas li sliku korica? mada mislim da ih je bilo vise autora. I bve u danasnje vreme imas kompasa za 50 100 dinara i laksi su za koriscenje od igle (pokazuju i stepene pa se mozes kretati po azimutu) doduse valja znati kako se pravi i od sivace igle, ako nemate bateriju ili svilu moze i o kosu (paziti da se neubodes).
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2009 12:17
|
offline
- commandos
- Počasni građanin
- Pridružio: 04 Avg 2008
- Poruke: 949
- Gde živiš: Serbia
|
@beogradski pasaluk
Ulaz sa zeleznicke stanice Beovoza, skrenes desno i u tom pravcu se nalazi tezga gde se prodaju majce sa nacionalistickim i cetnickim motivima  ...tu ces naci i srpsku sibicu
RUČNA BUSOLA M.53
Proizvodnja ''Teleoptik'' Zemun a kosta oko 6000 din 
Izuzetno kvalitetna, pouzdana i laka za upotrebu, sa anglo-americkom podelom sklale 64-00 (6400 hiljaditih)
1. OPIS BUSOLE
Ručna busola M.53 koristi se za određivanje strana sveta i azimuta, kao i za merenje mesnih uglova, ugaonih rastojanja, duži na karti i dr.
Busola ima tri glavna dela:
- osnovu
- srednji deo (telo)
- poklopac
- futrola sa gajtanom
1) Osnova je metalna ploča kvadratnog oblika.
Njeni delovi su:
- lenjirići sa cm i mm podelom (za merenje duži na karti, kao koordinatomer)
- spust, za koji se vezuje konop i busola drži pri upotrebi
- tačka, koja se koristi pri nišanjenju
- indeks crtica, služi za čitanje azimuta u hiljaditima;
- otvor na ispustu, kroz koji se provlači konop (pri merenju mesnih uglova i ugaonih rastojanja)
- ispust sa opružicama, služi za postavljanje poklopca u željeni položaj
- indeks crtica, služi za čitanje azimuta u stepenima
- lenjirić (regleta), služi za merenje ugaonih rastojanja.
2) Srednji deo sastoji se iz okrugle kutije i kružne pločice.
Njegovi delovi su:
- magnetna igla (sevrna strana je fluorescentno obelezena)
- osovina (stozer) , na kojoj se magnetna igla slobodno okreće
- oznake strana sveta S-J-I-Z ili na eng. N-S-E-W (pomocne strane sveta obelezene su tackicama)
- uglomerna skala, sa podelom u hiljaditima (gornja)
- uglomerna skala, sa podelom u stepenima (donja)
- prvidni poklopac kutije (staklo)
- linija na dnu kutije (koja olakšava da se magnetna igla dovede u položaj sjever — jug)
3) Poklopac je metalan, a za osnovu je pričvršćen poluosovinama.
Delovi poklopca su:
- elastična ploča, koja poklopac drži za ispust osnove
- zarez za nišanjenje
- ogledalo (sa unutrašnje strane poklopca), služi za promatranje magnetne igle pri nišanjenju
- uzdužna linija (sa izgraviranim znacima prednjeg i zadnjeg nišana) služi za dovođenje busole u pravac nišanjenja
- poprečne crte (pri dnu ogledala), za približno iznalaženje horizonta oka
- uzdužni prorezi (na bočnim spoljnim stranama poklopca) za nišanjenje, sa skalama sa strane proreza — za merenje mesnih uglova.
2. RUKOVANJE BUSOLOM
Busola se (kad se ne upotrebljava) nosi u kožnoj futroli. Pri upotrebi busola se drži položeno (u levoj ruci), a poklopac se podiže i namešta pod odgovarajućim uglom prema osnovi busole.
Magnetna igla nema kočnice i slobodno se kreće na sosovini, što omogućava (kada se busola duže vremena ne upotrebljava) da se sačuvaju magnetna svojstva igle.
Osnovni položaj busole je kad pokazuje pravac severa (kad se severni krak magnetne igle poravna sa indeksom, pa su pravac koji čine indeks, uzdužna linija i zarez za nišanjenje okrenuti severu). Suprotno od ovog prema oznaci »J«, je pravac juga. Pravac prema oznaci »Z« je zapad, a prema »I« — istok
Vrednost najmanjeg podeljka na uglomernoj skali za hiljadite iznosi 0—50, a svaki 2—00 hiljaditi je obeležen (2—00, 4—00, 6—00 itd.). Čitanje azimuta vrši se prema indeks-crtici; kada je busola u osnovnom položaju, 0—00 hiljaditi je prema crtici.
Vrednost najmanjeg podeoka na uglomernoj skali za stepene iznosi jedan stepen, a svaki 20-ti stepen je obeležen brojem (2 = 20, 4 = 40 stepen itd.). Čitanje azimuta vrši se prema indeks-crtici; kad je busola u osnovnom položaju, nulti (0) stepen je prema crtici.
Magnetna deklinacija (ravna najmanjem podeoku na uglomernoj skali ili veća) oduzima se ako je zapadna, odnosno dodaje ako je istočna.
Najmanji podeok reglete iznosi 2 milimetra; kad je konop dužine 0,50 metara (pri merenju ugaonih rastojanja) iznosi 2 hiljadita. Ugaono rastojanje odbija se kada se pročitani broj podeoka na regleti pomnoži sa dva.
Na skalama (stranama poklopca) za merenje mesnih uglova najmanji podeok u hiljaditima je 0—10, a cele skale 1—50 (kada konop iznosi 60 cm). Kada se mesni ugao meri konopom dužine 50 cm, vrednost najmanjeg podeoka iznosi 0—20, a cele skale 3—00. Za merenje mesnih uglova iznad horizonta oka koristi se skala sa oznakom » + S«, a ispod horizonta sa oznakom »—S«.
Nišanjenje busolom vrši se na sledeći način: busola se prethodno otvori i poklopac postavi prema osnovi pod uglom od 60 stepeni, zatim se busola podiže u visinu brade, tako da poklopac bude prema nišanskoj tački a osnova horizontalna; posle toga potrebno je okretati se na mestu sve dok se nišanska tačka ne uoči kroz zarez nišana. Na kraju se pomoću ogledala nišanska linija pažljivo dovodi u nišansku tačku.
3. UPOTREBA BUSOLE
Određivanje strana sveta
- vrši se na taj način što se busola prvo dovede u osnovi položaj, i u produženju nišanske linije pronađe neki predmet (objekt) na zemljištu, čime je označen pravac severa.
Određivanje azimuta na zemljištu vrši se na ovaj način:
- poklopac busole postavi se pod uglom oko 60 stepeni (prema osnovi)
- busola se uzima u levu ruku tako da palac bude s leve strane ispusta, a kažiprst i srednji prst na prednjoj strani osnove
- nanišani se na tačku (predmet, objekt, cilj) čiji se azimut meri;
- zadržavajući isti položaj busole, kutija se palcem leve ruke okreće sve dok severni krak magnetne igle ne bude poravnat sa trouglićem na stepenici (pri čemu se koristi ogledalo), posle čega se busola spušta i pročita vrednost azimuta.
Za pronalaženje tačke na zemljištu čiji je azimut poznat prvo treba pronaći tačku na zemljištu sa koje je azimut izmeren, zatim postupiti na sledeći način: busolu otvoriti i okretanjem kutije podeok uglomerne skale (koji odgovara poznatom azimutu) dovesti prema indeks-crtici, zatim busolu postaviti u položaj za nišanjenje i okrećući se na mjestu (zajedno sa busolom) severni krak magnetne igle dovesti prema trouglu na stepenici. Na kraju u nišanskoj liniji treba uočiti tačku čiji je azimut poznat.
Za pronalaženje tačke na karti čiji je azimut poznat treba prvo kartu razviti na ravnu i horizontalnu površinu i na njoj pronaći tačku sa koje je azimut izmeren, tj. pronaći stojnu tačku. Okretanjem kutije, podeok koji odgovara poznatom azimutu treba dovesti prema indeks-crtici, zatim jednu od bočnih ivica osnove busole postaviti pored stojne tačke i busolu okretati sve dok linija koja se nalazi na dnu kutije ne bude paralelna sa istočnom ili zapadnom stranom okvira karte. Na liniji koja se povuče od stojne tačke pored bočne ivice osnove u pravcu poklopca, nalazi se tačka čiji je azimut poznat.
Ako je magnetni azimut neke tačke poznat, kartu prethodno orijentirati, pa postupiti kao u prethodnom slučaju, s tim što busolu treba okretati oko stojne tačke sve dok se severni krak magnetne igle ne poravna sa trouglom na stepenici. Na liniji koja se povlači kao i u prethodnom slučaju, treba da se nalazi tačka čiji je magnetni azimut poznat.
Merenje duži na karti vrši se pomoću lenjirića, koji se nalaze na zakošenim stranama osnove. Postupak je isti kao i kada se vrši merenje duži na karti sa bilo kojim drugim lenjirom.
PROVERAVANJE I PRAVILNO KORIŠĆENJE BUSOLE
Pre početka rada sa busolom (naročito ako se koristi prvi put) treba proveriti njenu ispravnost. Ovo se vrši na sedeći način:
— osetljivost magnetne igle provjerava se pošto se busola položi na horizontalnu površinu i sačeka da se igla umiri, posle čega se pročita podeok prema severnom kraku; zatim se igla (nekim čeličnim predmetom) izvede iz ovog položaja i sačeka da se ponovo umiri. Ako je severni krak magnetne igle u ovom položaju prema istom podeoku, ona je dovoljno osetljiva. Ovaj postupak treba ponoviti više puta. Ako magnetna igla nije dovoljno osetljiva (kad daje različite rezultate pri čitanju pod istim uslovima), treba je namagnetisati;
— uravnoteženost magnetne igle proverava se prema dnu kutije. Ako igla nije paralelna sa dnom kutije, njen lakši krak treba otežati pomicanjem gajke (koja treba da se nalazi na jednom od krakova igle, a u nedostatku ove lakši krak može da se oteža lepljenjem voska ili slične materije. Ako navedene postupke nije moguće izvesti, busolu dati na popravak;
— pronalaženje stranih metalnih predmeta u busoli, može se vršiti na sledeći način: busola se prvo postavi na horizontalnu površinu i sačeka da se magnetna igla umiri; zatim se (okrećući busolu polako na mestu) gledajući da li magnetna igla ostaje u istom položaju. Ako igla ne zadržava isti položaj, znači da je u kutiji neki metalni (gvozdeni ili čelični) predmet — trun, koji treba ukloniti;
— ekscentričnost magnetne igle (prema uglomernoj skali) utvrđuje se pošto se busola prvo postavi u osnovni položaj, pa se kutija busole okrene tako da nulti podeok bude prema vrhu južnog (severnog) kraka magnetne igle. Ako je u tom slučaju severni (južni) krak igle prema podeoku 180 stepeni (32-00 ili 30-00), igla je prema uglomernoj skali centrična.
Pri radu sa busolom u njenoj blizini ne smeju se nalaziti metalni predmeti (železnička pruga, metalni most, metalni stubovi, ograda i sl.). Za vreme jake grmljavine i u neposrednoj blizini električnih provodnika struje visokog napona, rad sa busolom treba izbegavati.
Pri određivanju pravaca (azimuta) na zemljištu (čak i pri najpovoljnijim uslovima) greške se ne mogu uvek izbeći. Približno se uzima da greška od 1 stepena izaziva bočno skretanje za 20 metara, na dužini jednog kilometra. Prema tome, pri kretanju pomoću azimut (uočavanju ciljeva pomoću azimuta) ne treba očekivati da se cilj uvek uoči u nišanskoj liniji. Ukoliko je nišanska linija duža, utoliko su greške veće.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2009 12:38
|
offline
- dejanru
- Građanin
- Pridružio: 06 Jan 2009
- Poruke: 252
- Gde živiš: Ruma
|
Beogradski bitno je da se drzis teme, koliko vidim Komandos je udetaljisao M-53 da i sto sam znao sad sam se pogubio od toliko detalja, nebi da kvarim ali ZIK Brka kad god bi neko za M-53 rekao Busola dobio bi po usima, Busola je po njemu Artiljerijski ili Mornaricki (geometarski)Teodolit sto mi ni dan danji nije jasno jer busola je kod exnasih Primoraca naziv za kompas. Ja imam brdo raznih slika (dosta i iz licnog iskustva sto sam pravio) o prezivljavanju ali nemogu da ih postavim, stalno se svadjam oko formata i nemere. A da pozdravljam ovom prilikom sve moje staresine i vojnike, kako rece Pukovnik zasluzili smo nadimak Gerilci.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2009 13:35
|
rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Bravo comando na prilozima o busoli i korišćenju,
Evo još jedan link gde smo spominjali busolu M-53 na podforumu KoV
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
.....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2009 16:36
|
offline
- commandos
- Počasni građanin
- Pridružio: 04 Avg 2008
- Poruke: 949
- Gde živiš: Serbia
|
Још један од приоритета преживљавања јесте проналазак и израда места за смештај, односно бивака
БИВАЧКИ ОБЈЕКТИ
Бивак је краткотрајни, привремени смештај појединца, групе или тима у шаторима, колибама и другим импровизованим склоништима.
Величина бивака треба да буде толика да обезбеди минимални комфор за одмор, да штити од лоших временских услова и да чува топлоту тела.
У случају да нема довољно времена за израду склоништа, а услови дозвољавају, за краткотрајни смештај у природи могу се искористити планинске колибе, воденице, стаје за стоку, амбари, скровишта за сено, штале...
Избор места за бивак
Бивачки објекти се израђују на сувим местима, у сенци, заштићени од ветра и падавина. Биваци се подижу на пошумљеном земљишту, испод дрвећа, на узвишењима и на странама које имају сенку.
Најбоље је поставити бивак на ивици шуме, никада у шуми, јер након кише, у шуми вода капље сатима, а јак ветар ломи гране.
Пожељно је да се у близини бивака налази вода (извор, поток, река и сл.).
Крашке површине су голе или обрасле жбуњем и нижим растињем, па се као бивачка места могу искористити јаме, пећине, удубљења у стени, јаруге, камене ограде и сл. Када се користе ови објекти, треба бити опрезан због честе појаве змија и шкорпија и проверити да ли има кошница оса, пчела и стршљена.
Бивак се не израђује у близини усамљених стабала, јер приликом невремена привлаче гром. Избегавати влажна, песковита и каменита тла, подручја са густом вегетацијом и места где има пољских глодара. У планинским пределима, избегавати места где постоји опасност од лавина или одрона стена.
Бивак од шаторског крила (кишне кабанице, најлона, цераде и сл.)
Бивак наслоњен на стабло
Бивак у крошњи дрвета
Бивак подигнут од тла (на мочварном или влажном земљишту)
Бивак са покривком од крупнијег лишћа
Бивак са покривком од коре дрвета
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2009 17:00
|
rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Znači za kraći boravak u prirodi prave se bivaci a za duži boravak koriste se trajnije il složenije improvizacije il šatori..
Još slikica načina izrade bivaka i korišćenja kanapa i vrste čvorova prlikom povezivanja bivaka u jednu celinu..
bivaci zimi
Ukoliko nemamo znači šator, možemo i sami napraviti odgovarajući zaklon. Za to možemo koristiti već postojeće kolibe, nadstrešnice, igloe, zemunice, pećine napuštene kolibe i planinske kućice itd. Ako toga nema možemo sami napraviti improvizovanu kolibu od pruća, granja i lišća. Uz pomoć noža ili sekirice moze se u kratkom roku napraviti privremeni improvizovani zaklon
Kao prostirku u bivacima kad nema vreće za spavanje koristi se kao izolacija od vlage zemlje, il kao termo izolacija granje, mahovina suvo lišće, najbolje nekoliko slojeva, prvo naredjati granje pa tek onda lišće..
Šator
Mesto za postavljanje šatora mora biti suvo, blago nagnuto, zaštićeno od vetra, da ima drveća ili da je pored šume, udaljeno 2-3km od močvara . Poželjno je da se u blizini nalazi voda (reka, jezero, izvor…). U planinskim predelima mora se voditi računa o odronjavanju stena, snežnih lavina i vejavica. Takođe Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i mesta gde ima poljskih glodara.
Kako prepoznati tle? Leti na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i delimično ispucala po površini dok su njeni donji delovi čvsti. Nema tragova mahovine između busenja i trave.
Ukoliko ima vlage i vode, trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine među busenjem i na podnožju drveća. Ukoliko morate na ovakvom mestu postaviti šator, dobro je ispod šatora postaviti plastičnu foliju (najlon) kao izolaciju, ali ipak izbegavajte mesta pored samih reka i potoka. Čak i najmanji potočić za vreme velikih kiša prerasta u bujicu koja može biti jako opasna. Izbegavajte zemljište okruženo brdašcima i peskovito tle.
Vetar kojga gotovo nekad ni nema može se očas pretvoriti u ljutog neprijatelja. Kada se to dogodi šatori su u opasnosti. Šator postavite tako da bude svojom najmanjom površinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva, a ulaz šatora naravno na suprotnu stranu. Lako ćete po okolini prepoznati pravac iz koga vetar najčešće duva: treba pogledati u travu, oblik drveća i na koju je stranu nagnuto, izgled peska i gde se skuplja.
Šator je najbolje postaviti na ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše u šumi još satima kaplje voda, a jak vetar često lomi grane drveća. I nikada ispod usamljenog drveta - jer su česta meta gromova.
Insekti i druge životinjice su čest problem kamperima. Najčešće su to komarci, mravi, krtice, miševi i zmije. Protiv insekata se jednostavno može braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice zatim konjski bosiljak !) a krtice će se izbeći ako se izbegavaju mesta gde ima krtičnjaka. Miševi blizini jama i baruština. Od zmija se lako brani dimom tj. logorskom vatrom...
Samo postavljanje šatora nije nimalo komplikovano, naročito ako je to šator za 2-3 osobe. Šator se uvek dobro zategne (zbog vetra ili kiše) i iskopaju e kanalići oko šatora (po potrebi). Ispod šatora postavite najlon radi bolje izolacije ili ga pak stavite preko šatora kao duplu zaštitu. Ukoliko nedostane kočića, možete poslužiti kamenje ili se mogu napraviti od grana drveća.
šatori
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
|
