Poslao: 17 Jan 2013 18:57
|
offline
- proka89
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2011
- Poruke: 5405
|
I mene takodje interesuje isto. Takodje me interesuje da li cemo zadrzati sitem puskarnica gde vojnici sede okrenuti jedni od druih ili ne?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 17 Jan 2013 18:57
|
offline
- Pridružio: 30 Dec 2012
- Poruke: 385
|
sremac983 ::рортинг
Интересује ме ЛАЗАР 2. Пошто сте рекли да ће бити МРАП (МРАВ) и то се мени веома допада и о тоем сам писао на теми ЛАЗАР да је то одличан микс ова два возила.....
Интересује ме следеће:
Да ли ће којим случајем Лаза 2 добити независно вешање или се остаје при овом крутом?
Да ли ће се радити рампа за улазак и излазак војника из задњег транспортног дела?
Хвала унапред.
PP
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jan 2013 21:36
|
offline
- Pridružio: 08 Maj 2010
- Poruke: 1702
|
rotring ::sremac983 ::рортинг
Интересује ме ЛАЗАР 2. Пошто сте рекли да ће бити МРАП (МРАВ) и то се мени веома допада и о тоем сам писао на теми ЛАЗАР да је то одличан микс ова два возила.....
Интересује ме следеће:
Да ли ће којим случајем Лаза 2 добити независно вешање или се остаје при овом крутом?
Да ли ће се радити рампа за улазак и излазак војника из задњег транспортног дела?
Хвала унапред.
PP
Cemu ovo, kad je poznato da nas sve interesuju ove informacije!?
Da li to znaci da svi sad redom treba da saljemo PP?
Budi drugar, obraduj nas ...
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2013 08:42
|
offline
- Zorge
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Ако буде неких информација о Лазару 2, дајте да се то помиње у постојећпј теми о Лазару, а после, са појавом више информација, можемо и да их одвојимо у засебну тему.
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2013 12:48
|
offline
- u_prolazu
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 15 Jan 2013
- Poruke: 6
|
@rotring
svaka cast... bilo je krajnje vreme da neko odgovori na ovo beskonacno prosipanje pameti na forumu od strane ovog "profesora JNA"...
inace, cini mi se da je ovo nasa hronicna boljka- previse strucnjaka opste prakse koji poznaju sve: od bumbara preko pvo pa sve do lazara....
@vrabac
verovao ili ne, nisu bas svi supljoglavci... cak ni u sdpr-u
nemam nameru da dalje polemisem na ovu temu... ali na neku strucnu vec moze (tipa kenijski meteo bilten)
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2013 16:54
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Ma kakav animozitet, pa ovo je prava posalstica za ovakve forume.
Ako ne sevaju varnice obično informacija i nivo rasprave nisu od koristi gledajući korisnike foruma.
Ne da nemam animozitet, nego upravo suprotno uočavam pojmove koje ti poznaješ a koje ja ne znam.
Malo kasnije ću da se vratim na njih.
Ajmo redom.
Zahavljujem na podacima o dimenziji rasturanja za NORU, dakle famozni čaršaf je 150x50 m.
Ajd još jednom ja pišem softver (kada stignem a kad će ne znamo) za rezervu.
Zato i moram da koristim interpolacione metode. Kao što bi trebalo da znaš interpolacioni polinomi i SPLINE funkcije se ne primenju samo na linerane sisteme već i na nelinerane skupove tačaka.
A let projektila koji se opisuje sistemom dif. jednačina verovatno ne možeš da dobiješ direktnim rešavanjem već primenom neke od približnih metoda za sistem dif. jednačina.
A tu već dobijaš skupove tačaka.
Šta je konačno ograničenje, vrednost 1 hiiljaditog na konkretnoj daljini sa konkretnim punjenem itd.
Ako računar i program mogu da ostvare gustinu tačka u rešenju dif. jednačina (približnom metodom) takvu da je ona mnogo manja od te vrednosti onda ti zaista ne treba provlačenje SPLINE kroz tačke rešenja. Pošto 1 hiljaditi može da ponese i mnogo metara dakle 10 pa i mnogo više onda je gustina koja bi omogućila izostavljanje SPLINE-a bila praktično na svaki metar.
Ako su oni koji su pravili NORU to uspeli u nekom SUV-u svaka čast, računari su sve brži i verovatno je moguće to što ja nisam sa tim upoznat je moj problem, priznajem.
Ajmo dalje:
- temperaturu baruta sam uvek uzimao u obzir
- istrošenost cevi takođe ali nažalost rezerva nema niti će imati (a nema ni A sastav) radare za merenje početne brzine pa istrošenost moramo da uzimamo aproksimativno ima par mogućnosti na žalost nisu baš mnogo precizne
- prema istrošenosti cevi i smanjenje početne brzine projektila
Ne uzimam u obzir:
- vlažnost baruta jer nemam senzor za to ali zahvaljujem, imam drugara koji je odavno napravio senzor za merenje vlažnosti i malu konzolu sa očitavanjem (za saksije sa cvećem radi uključivnja zalivanja!);
međutim ne posedujem popravke zbog te vlažnosti; čak i kada bi izdvojio jednu čauru i u nju smestio merač temperaure i vlažnosti, za temperaturu u tablicma korekcije, za vlažnost nemam.
PRVO PITANJE : Dakle kako vlažnost da iskoristim ako napravim takvu mernu aparaturu ?
- iskrivljenost cevi ne uzimam u obzir, je za to nemam podataka a izračunavanje njene zakrivljenosti usled zemljine teže ne daje neku vrednost na slabim oruđima sa relativno kratkim cevima (dominanto oruđe u mom softveru je naravno 2S1 (I D-30) 122 mm) ono stvarno nije veliko a osim toga na montaži bi proizvođač ionako trebao da krivljenje cevi usled tehnologije okrene da kažem na gore i time dobrim delom poništi krivljenje usled gravitacije; za NORU to naravno nije moguće, to je vrlo duga cev...
- odskočni ugao ne uzimam u obzir je je on sadržan u podacima iz tablica
- temperaturu cevi ne uzimam, u obzir jer ne raspolažem podacima kako bi sa njom korigovao unutrašnju balistiku; meni je potpuno jasno da ona naročito kod velikih zagrejanosti cevi postaje ozbiljan faktor (nagađam, veoma se menja funkicja pre svega urezivanja i otpora vodećeg prstena ali i drugih elemenata projektila posebno onih koji dodiruju cev, pa čak promena funkcije produvavanja kroz zazor vodeći prsten-cev a za barut u početnom delu da ne pričam pa čak i bakarisanje cevi). Kako nemam uslova da pravim uređaje za mernje temperature cevi onda je i besmisleno da te pitam za aproskismativne meotode za uzimanje tog faktora u obzir.
- ulsed malog dometa ne uračunavam zakrivljenost Zemlje i Koriolisa
- derivaciju naravno uzimam u obzir.
- meterološke poravke uzimam u obzir onako kako je to moguće da bi se popravke usled promena po slojevima uzimale iz tablica; ideja je da umesto realtivno dugog i sklonog greškama ručnog rada to odradi što više sa računarom, od podataka u meto-srednjem do uzimanja poravaka iz tablica; priznajem da to nije neki mnogo precizan način ali bolji nemam.
Tu je pravi problem u realnoj praksi doći do dobrog meto biltena. Zato i moram da ostavim i varijantu sa samo delimičnim uvođenjem tih popravka koje se odrade na VP i koje su još mnogo nepreciznije ali bolje od ničega, i to mnogo bolje.
- težinske razlike projektila naravno uzimam u obzir
I nače bilo je svačega od direktnih pogodaka sa prostom pripremom na recimo 7-8 km do promašaja od 200-300 m sa potpunom pripremom i to isto do 10 km. Haubice (naročito 152-155) i nekako ali sa MB se neki put stvarno svašta događalo i do 400 m fulalo. Vetar je često vrlo ćudljiv.
TREĆE PITANJE: za šta uopšte služi tempratura projektila ? Menja zazor u cevi i funkciju vodećeg prstena i sve već pomenutuo u saglasju sa temperaturom cevi? Da li ima merljivog uticaja na spoljnobalistički deo?
- Kako meriti pomeraj posle prvog opljenja. Kako to primeniti na oruđa kao što je 2S1 i D-30?
Ako je pomeraj veliki i ispadne uslov kolimatora ode sve uvraga, ali kako meriti i iskoristiti mali pomeraj koji je još u dozvoljenim granicama?
- Ono za padni deo uopšte nisam razumeo.:-( Ja sam naprvio algoritam IZBOR PUNJENJA-ODBRANA koji prema daljini cilja bira najmanje moguće punjenje za njegovo gađanje da bi padni ugao bio što veći i radi dobro po svim unjenjima jedino što sam u prvobitnoj verziji ostavio premalu zalihu za korekturu od svega 200 m što je za uslove proste i skraćene pripreme ipak možda premalo, treba to ipak namestiti na 300 možda i 400 m ili jednostavno dati još jednu varijantu u zavisnosti od kvaliteta pripreme, za visok tih 200 za nizak povećati na 400 m; naravno nisam još uzeo u obzir gađanje gornjom grupom uglova to će biti posebno ipak je malo zahtevno i manje se koristi itd. druga priča...
Da zaključimo JA TEBI PROFESOR NE MOGU BITI AKO TI MENI MOŽEŠ DA POMOGNEŠ U ODGOVORU NA OVA PITANJA dakle AKO MOŽEŠ, ONDA TI MENI MOŽEŠ BITI PROFESOR.
Ja sa svojim neznajem nemam kompleksa da ga priznam, a ZAHVALAN sam svakom KO MOŽE DA GA UMANJI, ako može. Ali samo licitacijom parmetara a bez konkretne pomoći i rešenja to nije moguće, to se tako ne stiče. I ako to možeš, uzmi u obzir da meni nisu pristupačna složena sredstva, labaratorije i nikakve pare...osim za tako malene stvari kao što je merač vlage i slično.
I veruj mi ne osećam se ni najmanje ugroženo niti mi je namera bilo kakvo samoreklamiranje, ja nisam živeo i neću živeti od vojnih para nikada, dakle nemam nikakavih interesa, ličnih.
Naprotiv meni je drago da se našao neko ko može eventualno da mi pomogne u mom malom don-kihotovskom hobiju, ako može.
A ako ne možeš, onda ću ipak biti sklon da mislim da je sve to bilo kako ono ti meni reče kad mrtav prdne, iliti najobičnije puvanje.
P.S. Ja stvarno nemam nikakvog sukoba sa sam6kubM4-om naprotiv. Ako dobro pogledaš čini mi se da sam upravo bio među malobrojnima koji nisu u samom početku negativno ocenili modernizaciju već naprotiv pozitivno a bilo je koliko se sećam više negativnih stavova.
On je otišao sa foruma iz drugih razloga koji nemaju nikakve veze sa mnom. Štaviše imali smo malu PRIJATELJSKU komunikaciju i preko PP, mada ja nisam mogao ništa pametno njemu da kažem u vezi te modernizacije, osim jedne male sugestije vezane za sekundarna pitanja oko toga uopšteno.
Dakle ne da nisam u sukobu sa sam6kubM4-om već naprotiv o njemu sve u superlativu !
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2013 20:29
|
offline
- Pridružio: 05 Okt 2009
- Poruke: 3173
- Gde živiš: Kraljevo
|
Serbia, Russia boost ties
Deputy Premier of Russia Dmitry Rogozin has discussed military-technical cooperation including upgrade of Serbian equipment that would be performed by Russian facilities during his visit to Serbia. T
he President of the Republic of Serbia Tomislav Nikolic, Prime Minister of Serbia, Minister of Internal Affairs Ivica Dacic and First Deputy Prime Minister of Serbia, Minister of Defence Aleksandar Vucic have participated in the negotiations. On behalf of Russian delegation spoke Oleg Sienko, CEO of OJSC «Research and Production Corporation «Uralvagonzavod».
They tackled the possibilities to expand partnership, in particular, cooperation between production facilities, including aviation modernization, equipping heavy and light armoured vehicles and ammunition manufacturing. In the course of negotiations, Russian enterprises offered the Serbian party to modernize armoured fighting vehicles that Serbian army has in its arsenal.
«Our specialists have studies the Serbian potential of defence production and have concluded that it is fully capable of manufacturing competitive items», said Dmitry Rogozin. This way, according to Rogozin, Russian-Serbian military technical cooperation lies in modernization of military equipment produced in Russia and joint manufacturing. «I am referring to a wide range of ammunition products», explained Rogozin. «This all is in the protocol that we are about to sign».
http://uralvagonzavod.com/news/37/
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2013 22:51
|
offline
- Pridružio: 20 Sep 2011
- Poruke: 213
|
Citat:he President of the Republic of Serbia Tomislav Nikolic, Prime Minister of Serbia, Minister of Internal Affairs Ivica Dacic and First Deputy Prime Minister of Serbia, Minister of Defence Aleksandar Vucic have participated in the negotiations. On behalf of Russian delegation spoke Oleg Sienko, CEO of OJSC «Research and Production Corporation «Uralvagonzavod».
They tackled the possibilities to expand partnership, in particular, cooperation between production facilities, including aviation modernization, equipping heavy and light armoured vehicles and ammunition manufacturing. In the course of negotiations, Russian enterprises offered the Serbian party to modernize armoured fighting vehicles that Serbian army has in its arsenal.
«Our specialists have studies the Serbian potential of defence production and have concluded that it is fully capable of manufacturing competitive items», said Dmitry Rogozin. This way, according to Rogozin, Russian-Serbian military technical cooperation lies in modernization of military equipment produced in Russia and joint manufacturing. «I am referring to a wide range of ammunition products», explained Rogozin. «This all is in the protocol that we are about to sign».
http://uralvagonzavod.com/news/37/
|
|
|
|