Poslao: 20 Maj 2013 03:55
|
offline
- Pridružio: 29 Feb 2008
- Poruke: 1491
|
Napisano: 20 Maj 2013 3:47
@ milos.cbr
Ne trebaju nikome ovde teorijske priče.
Tvoji postovi...kao da sam uzeo neki jeftin udžbenik iz osnova ekonomije, ali ne za fakultet, nego za srednju školu. Ne treba da nam pričaš osnovne stvari, ne treba da se razmećeš skraćenicama i sl...
Stvar je prosta:
Namenska preduzeća NISU i NEĆE nikada ni biti klasična preduzeća.
Taman posla kad bi proizvodnja npr. municije zavisila od toga da li je neko kupio akcije te firme na berzi i na taj način joj omogućio svež kapital kojim će ona kupiti neku novu (neophodnu) mašinu, ili napraviti novo postrojenje. To tako ide ako firma pravi čarape ili krpe...ne ako pravi i municiju, oružje.
Te firme ne mogu biti na slobodnom tržištu jer njihov proizvod nije za slobodno, već za vrlo ograničeno tržište. NE MOŽE ni da izađe iz ove države (da se izveze) ukoliko nemaju dozvolu ove države. Druge države neće odobriti uvoz naših artikala opet ukoliko nisu ''dobre'' sa našom državom.
Da li firma koja pravi već pomenute krpe i čarape treba da traži dozvole za izvoz svog artikla?
Nije cilj tih preduzeća profit.
Kao što cilj državne Bolnice nije da ostvari profit, ili milion drugih sličnih primera.
Jedan od najboljih primera ti je namenska industrija Japana.
Naveo sam ti to već, ali mi se čini da se na to nisi osvrnuo. Visokorazvijena država, organizovana, kapitalistička, berza i sve što kod nas uopšte ne postoji ili je u povoju...i namenske firme (ta delatnost u okviru još većih firmi je nekada slučaj) im posluju sa minusom. I, niko nema problem sa tim. Država to pokriva jer zna da je artikal tih firmi njoj od značaja.
Zato Japan sam pravi npr. tenk. Na svakom proizvedenom gubi pare jer je mala serija a visoka tehnologija, a zbog politike, odluke države, svog Ustava, neće ni da ga ponude za izvoz.
Da su gledali kao što ti gledaš, zaključili bi sledeće:
- ovaj proizvod nas košta toliko i toliko. Da bi opravdali novac uložen u razvoj i istraživanje i sve ostale troškove, cena po komadu mora da bude tolika.
Ako se napravi 10 puta više komada ti isti troškovi se smanjuju po jedinici proizvoda, pa je tenk jeftiniji. Pošto ćemo mi praviti male serije, nećemo ni izvoziti,onda sa aspekta profitabilnosti, akcionara, kurca-palca...ne isplati se praviti tenk, te stoga ga nećemo ni praviti. Tačka.
Ali, kao što vidimo, prave ga. Prave ga zato što nije cilj tih preduzeća profit.
Dopuna: 20 Maj 2013 3:48
milos.cbr ::Drzavne banke imaju svoje akcionare)
Državu.
Dopuna: 20 Maj 2013 3:52
milos.cbr ::Strane banke uglavnom imaju politiku ne ulaganja u delatnosti povezane sa proizvodnjom i prodajom NVO , tako da je taj oblik finansiranja prilicno pod znakom pitanja.
Država izdaje opšte obveznice. Radila je to i Srbija u bliskoj prošlosti nekoliko puta.
Tako dođe do para. Te pare trošiš za šta god želiš...pa gle čuda i za namensku ako hoćeš...a, onaj koji ti je kupio obveznice o nameni trošenja tog novca nema pojma, niti ga uopšte zanima.
Zanima ga rok dospeća i kamata.
Dopuna: 20 Maj 2013 3:55
Ne mogu sada i ostale stavke jednu po jednu, ali čini mi se da se poenta vidi.
Klasične osnovne teorijske koncepte poslovanja kapitalističkih preduzeća pokušavaš da primeniš na namensku industriju, a to tako ne funkcioniše.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 20 Maj 2013 04:03
|
offline
- Pridružio: 20 Sep 2011
- Poruke: 213
|
2 deo
Kako da procitam finansiski izvestaj?
Kakav je to izvestaj jedan papir A4 formata koji nam kaze( radni naslov) - " Konsolidovane izjave o prihodima i o sveobuhvatnim dobitima " ?
|
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2013 11:54
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Viking
New Directions in Technology Management (Management of Technology) by Mostafa Hashem Sherif and Tarek M. Khalil
English | November 6, 2006 | ISBN-10: 0080451152 | 488 pages | PDF | 10,6 MB
The 13th International Conference on Management of Technology (IAMOT) convened during the period of April 37, 2004 in Washington, D.C., U.S.A. The theme of the conference was: New Directions in Technology Management: Changing Collaboration between Government, Industry and University.
Ajde pošto je tvoja oblast pročitaj tu knjigu pa nas lepo brifinguj šta se tu podrazumevalo naročito
pod onim čejndžing kolaborejšion.
|
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2013 12:48
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16123
- Gde živiš: Lublana
|
Sasvim je jasna situacija.
Poduzeća u namenskoj industriji Srbije moraju biti sposobna tržišnog nadmetanja jer Vojska Srbije nije u stanju sa svojim buđetom odnosno kupovinom proizvoda održavati ta poduzeća. Mogla bi eventuelno održavati samo pokoje mikro i malo poduzeće. Znači sve ukupno ni 100 radnika. Npr. neko mikro poduzeče (do 10 uposlenih) proizvodi dnevno 10 pušaka ili pištolja, bi li VS mogla da otkupi tu proizvodnju? Znači oko 2560 komada na godinu ako odbrojimo vikende i praznike? Isto važi za uniforme ili neku drugu manje zahtevnu produkciju, jer komplikovani sistemi zahtevaju veća poduzeča. Svakako bi morala ta poduzeća biti i na tržištu da bi mogla prodati "viškove" proizvodnje.
|
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2013 21:27
|
offline
- Pridružio: 19 Feb 2013
- Poruke: 335
|
Sto se tice trzista, navescu neke od drzava kojima je firma u kojoj radim prodavala robu, bar u zadnjim godinama od kada ja radim, dakle ne samo vojsci Srbije. Neka mi ne zamere oni koje zaboravim
Ovako: Kipar, Izrael, Malezija, Rumunija, Kolumbija, Irska, Irak, Cile, Ekvador, Kenija, Spanija, Banglades, Afganistan, Libija... Dakle ima nas na trzistu.
Moja poenta je, tacnije moje misljenje je, da namenska mora postojati ali da joj se moraju sto kazu klinci "ispostovati" odredjeni gubici, da joj se mora i treba omoguciti tehnicko-tehnoloski razvoj, olaksati rad i omoguciti da posluje sa sto manjim gubitkom, da joj se skinu sa grbace raznorazni paraziti nastanjeni kod Merkatora na N.Bg kao i paraziti nastanjeni u samim fabrikama, da se mora pokusati smanjiti odliv kvalitetnog inzenjersko/majstorskog kadra, da se mora postaviti menadzment dostojan zadatka i vremena u kojem zivimo...ma jos mnogo toga,pametnijebi mi bilo da cutim i pazim na krvni pritisak.
|
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2013 22:35
|
offline
- Pridružio: 03 Mar 2013
- Poruke: 237
|
Problem nije posrednik, posrednik ugovara poslove, osigurava proizvodnju. Pa taj posrednik koga bi da ukidaju priuceni ekonomisti cak i investira u nove pogone, u nove projekte, itd itd itd
Problem je sto isti takvi sede i u vladi, ministarstvima, upravama,... I sisaju sve sto se moze isisati iz namenske kako bi popunili rupe u budzetu, koji je opet pun rupa koje se trebaju brisati a ne popunjavati.
Ekonomisto, namenska ima primarni cilj a to je da obezbedi osnovna sredstva za VS i ostale bezbednosne strukture. Osim toga jedino sto moze biti a to je generator priliva deviza, da treba velikim slovima GENERATOR PRILIVA DEVIZA IZ INOSTRANSTVA.
Steta sto je menadzerosi koji tvrde da su ekonomisti tako n gledaju, a i kakobi kad i nemogu to da razumeju. Vratite se na monetarnu politiku, devizno poslovanje, medjunarodne finansije,... Mozda i razumete.
E kad bi se vlada resila menadzerosa, pa kad bi se celokupna industrijska grana, sa pratecim delatnostima, eredila po ekonomskim nacelima. Dto nikako ne znaci privatizaciju, onda bi drzava mogla lako da pomogne namenskoj:
- ukine carinu na uvoz repromaterijala
- ukine carinu na uvoz masina, pa cak ih i subvencionira
- ukine porez na dobit, i taj novac preusmeri u akumulaciju samih preduzeca odakle bi se investiralo u proizvodnju i pogone a ne u 13. plate, bonuse, sluzbene aute, putvanja,... za menadzerose
- isto uradi sa izvoznim carinama
- i tako redom sa svime gde drzava isisava novac iz namenske...
I gde je tu dobit za drzavu?
Pa u tome sto bi nasi proizvodi bili jos konkurentniji na svetskom dtrzistu jer bi mogli da budu jeftiniji. Narudzbine bi se povecale, PRILIV DEVIZA BI SE DRASTICNO UVECAO. Posto je dinar nas a ne devize, zna se u cijoj kasi bi lezale devize i ko bi njima raspolagao.
Samo oruzje za nasu vojsku bi bilo mnogo jeftinije kada je oslobodjeno svih prireza i zareza, a ide i bez posrednika.
Sto je najvaznije, sama preduzeca u namenskoj bi imala dovoljno novca da ulazu u istrazivanja i razvoj, pa bi pored konkurentnosti u kvantitetu i ceni, bili konkurentni u kvalitetu i to sa prosirenim asortimanom proizvoda. A to povlaci, sledeci krug...
No u danasnje vreme su menadzerosi najjaca armija, tako da svi ostali mogu samo da kapituliraju, dok ne uspeju da privatizuju i to sto je ostalo, sisace i pravice jos vece gubitke.
|
|
|
|
Poslao: 20 Maj 2013 23:12
|
offline
- milos.cbr
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Jun 2010
- Poruke: 590
|
@nesaoct
Japan nije pravi pokazatelj za vojnu industriju iz razloga niza medjudrzavnih sporazuma sklopljenih sa USA koja im je zabranjivala u pocetku proizvodnju , a kasnije i izvoz NVO , sada je to cini mi se vise samovoljna odluka Japana da ne konkurise svom patronu.
Njihova vojna indusruija je uglavnom u sklopu velikih koncerna kojima je to jedna od delatnosti, ne i primarna, ( npr.Mitsubisi za vazduhoplovstvo ). ovde ti je link na kome mozes da pogledas finansijske pokazatelje za pomenutu kompaniju.
http://markets.ft.com/research/Markets/Tearsheets/Summary?s=7011:TYO
Iz tih rezultata mozes videti da pomenuta kompanija ne radi sa gubitkom ili sa minornim dobitkom, cak naprotiv ( npr. nadmasili su cuveni Sony u zadnjih 5 godina ).Akcije u slobodnom protoku cine oko 85% akcija i nihovi vlasnici su solidno zaradili ( oko 50% u zadnjih 5 godina , nasuprot -58% za sony i 8.5% za Nikkei index u istom periodu ).
Mozes pogledati i bilanse Raytheona , Boeinga , BAE.... iznenadices se , ali ni oni ne prave gubitke , cak dijametralno suprotno.
Ti kao investitor sa 10000 eura mozes slobodno u svakom trenutku da ulozis u tu kompaniju ili fabriku carapa , serpi ili bilo koju drugu i niko ti nece reci nista, za tebe ce to biti profitabilna investicija , a za menadzera tih kompanija izvor svezeg kapitala .S tim novcem ce menadzer unajmiti najbolji kadar koji postoji, i niko ga nece prozvati zbog toga.Taj kadar ce mozda doci bas iz Srbije jer nije mogao da nadje posao ili je bio placen 35000 rsd ili je morao da radi za masinom starom 50 godina , jer drzava nema para da izdvoji za namenske fabrike.
|
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2013 07:44
|
offline
- miodrag2
- Počasni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2009
- Poruke: 889
|
milos.cbr ::@nesaoct
Japan nije pravi pokazatelj za vojnu industriju iz razloga niza medjudrzavnih sporazuma sklopljenih sa USA koja im je zabranjivala u pocetku proizvodnju , a kasnije i izvoz NVO , sada je to cini mi se vise samovoljna odluka Japana da ne konkurise svom patronu.
Njihova vojna indusruija je uglavnom u sklopu velikih koncerna kojima je to jedna od delatnosti, ne i primarna, ( npr.Mitsubisi za vazduhoplovstvo ). ovde ti je link na kome mozes da pogledas finansijske pokazatelje za pomenutu kompaniju.
http://markets.ft.com/research/Markets/Tearsheets/Summary?s=7011:TYO
Iz tih rezultata mozes videti da pomenuta kompanija ne radi sa gubitkom ili sa minornim dobitkom, cak naprotiv ( npr. nadmasili su cuveni Sony u zadnjih 5 godina ).Akcije u slobodnom protoku cine oko 85% akcija i nihovi vlasnici su solidno zaradili ( oko 50% u zadnjih 5 godina , nasuprot -58% za sony i 8.5% za Nikkei index u istom periodu ).
Mozes pogledati i bilanse Raytheona , Boeinga , BAE.... iznenadices se , ali ni oni ne prave gubitke , cak dijametralno suprotno.
Ti kao investitor sa 10000 eura mozes slobodno u svakom trenutku da ulozis u tu kompaniju ili fabriku carapa , serpi ili bilo koju drugu i niko ti nece reci nista, za tebe ce to biti profitabilna investicija , a za menadzera tih kompanija izvor svezeg kapitala .S tim novcem ce menadzer unajmiti najbolji kadar koji postoji, i niko ga nece prozvati zbog toga.Taj kadar ce mozda doci bas iz Srbije jer nije mogao da nadje posao ili je bio placen 35000 rsd ili je morao da radi za masinom starom 50 godina , jer drzava nema para da izdvoji za namenske fabrike.
Milose, on ti nijepricao za Mitsubisi kao koncern u celini, vec za namenski deo tog koncerna.
Japanskoj vladi se sigurno ne isplati da finansira proizvodnju aviona ili tenkova u serijama malim i dovoljnim samo za japansku armiju. To povecava cenu proizvoda, ako bi gledala ekonomsku logiku, japanska vlada nikada ne bi kupila ni jedno sredstvo koje proizvodi domaca vojna industrija. Zbog politicke odluke i ranije potpisanih sporazuma Japan je ogranicen na te male serije i ako bi razmisljao ekonomski, nista vise ne bi kupio od svoje vojne industrije, vec bi zatvorio sve pogone vojne industrije i sve sto mu treba kupovao u inostranstvu, jer mu je duplo jeftinije.
Ali, gle cuda, to ne radi, vec i dalje ulaze u razvoj svojih proizvoda u oblasti vojne industrije.
Sve te firme koje si naveo posluju sa dobitkom zato sto su u drzavama koje su trenutno najmocnije drzave sveta, drzave koje i diktiraju uslove i kontrolisu proizvodnju i prodaju naoruzanja u svetu. A same narucuju tolike kolicine oruzja i opreme da se tim koncernima ta proizvodnja isplati cak i da rade za svoje trziste, a kamoli da prodaju svoje proizvode po svetu. Probaj da prodas bilo sta od proizvoda vojne industrije u zoni interesa Amerike, pa ces videti kako ces proci. Mi mozemo da prodajemo te proizvode u zemljama koje su van sfere uticaja velikih igraca, ili kao deo ponude tih velikih igraca zbog dobrih odnosa sa njima, koji opet zahtevaju da negde u svetu tim istim igracima pomazemo da ostvare svoje ciljeve i dalje sire svoju zonu uticaja.
A kada vec navodis velike igrace, zasto onda ne navedes zasto je MCDonnel Douglas morao da se sjedini sa Boeing-om posle neuspeha na konkursu za F-22, kada predlog koji je on poslao zajedno sa svojim partnerima nije prosao. I koliko je velikih igraca nestalo sa scene, bili da su propali, bili da su preuzeti od strane konkurenata upravo posle tog konkursa americkog RV.
Oruzje nije samo ekonomska, vec i politicka roba. Proizvodnja vlastitog naoruzanja donosi nezavisnost zemlji i omogucuje pouzdano snabdevanje i obnavljanje resursa u toku rata. Kao proizvodnja koja je visoko tehnoloska dize tehnicki nivo cele industrije, omogucava da visoko strucni kadar u praksi isproba sve sto je na fakultetu naucio, da vidi razliku izmedju teorije i prakse, da se osposobi da uspesno moze da ucestvuje u bilo kojoj vrsti proizvodnje ne samo u vojnom, vec i u civilnom sektoru.
Realno, te fabrike su zadnja industrija koja nam je preostala, sve ostalo smo prodali ili unistili. I sada bi priuceni menadzeri koje su na privatnim univerzitetima ucili isti takvi priuceni menadzeri i lopovi koji su ovu zemlju ojadili zadnjih trideset godina da i to uniste.
Sta cemo posle toga, sta ce nam preostati?
Takvi ljudi, posto su veliki ekonomski strucnjaci, treba da proracunaju i koliko kosta da se napravi jedan inzenjer, od trenutka kada je dosao na fakultet, do trenutka kada u jednoj firmi postane sposoban da samostalno projektuje, izvede i plasira proizvod visoke tehonologije. Koliko godina taj proces traje, i koliko drzavu kosta. Koliko to traje ako u firmi postoje ljudi koji su iskusni, taj posao vec radili i mogu tog inzenjera da vode i sprecavaju da pravi glupe greske i da na njima uci, vec da ga svojim iskustvom i znanjem sprecavaju da te greske pravi dok na postane dovoljno zreo da posao samostalno radi, a koliko kosta da se u privredi koja vise industrije nema taj isti inzenjer napravi uceci na vlastitim greskama.
Svi ti nasi veliki ekonomski strucnjaci su promenili deset mantri zadnjih 13 godina, i duze. Pricali su nam bajke o ovome i onome, dok u potpunosti nisu unistili kompletnu industriju ove zemlje.
A onda su dosli izbori prosle godine, i zamisli, mantra se promenila. Sada nam je cilj razvoj industrije koju smo rasparcavali i unistavali pod rukovodstvom tih istih ekonomskih strucnjaka, koji su nam kao mantru tada pricali da nama industrija nije potrebna, da je balast, da nama nisu potrebni veliki koncerni, vec mala i srednja preduzeca.
I ne lezi vraze, navodili bas Japan kao primer, isto kao i ti. Ali, zaboravili su jednu bitnu stvar, da ta mala i srednja preduzeca rade za velike koncerne u Japanu. Da nije tako, ona bi propala, jer bi bila previse mala da se takmice sa igracima na svetskom trzistu. Ona su se razvila i opstala kao podrska velikim japanskim industrijskim kompleksima. Danas su pojedina od njih dovoljno jaka da mogu da udju u utakmicu i na svetskom trzistu, ali ta preduzeca su sada sve, samo ne mala. Narasla su u medjuvremenu dovoljno da mogu samostalno da opstanu. Ostatak i dalje zavisi od velikih japanskih koncerna, i nestajanje takvih sistema bi unistilo japansku privredu u celini. Mali igraci ne bi mogli samostalno da opstanu.
|
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2013 08:11
|
offline
- Zorge
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Privredno kretanje namenske industrije Srbije
|
|
|
|
|