Ih, pa znas ti srpska posla. On i jos 7-8 domacina/ca uz njega... toliko su domacinski poslovali da su im privatna domacinstava neverovatno prosperirala, gledano u kvadratima, bankovnim racunima i kubikazi
P.S. Da ne bude zabune, iznosio sam svoje licne komentare onih dana kad je postavljen novi direktor, licemerno bi bilo da ne iznosim i neke cinjenice koje opravdavaju postavljanje tog coveka. Kako bilo, vise nije pitanje ko je kad i kako postavljen, ko je i kako radio, sada je pitanje GOLOG OPSTANKA FABRIKE... naj iskrenije i naj licnije vam mogu reci...
Mala dopuna ove vesti. 6.januara sam pricao sa jednom zenom koja radi u Krusiku(administracija). Zadnji pirotehnicari u Valjevu su skolovani 90tih godina, a i sto je bilo pirotehnicara oni su poslati na biro, tako da Krusik skoro nema pirotehnicara.
S` druge strane sam cuo drugu pricu, u koju mi je tesko da poverujem, mozda su to samo gradske price. Naime, osoba koja ima veze sa Krusikom mi je rekla da su u Krusiku zajebali ogromnu seriju mina(i da nisu mogli da je posalju u inostranstvo vec da su punili sanduke sa peskom).
A u Krusiku u srecno vreme mi radilo petoro iz sire porodice + 15tak komsija i dalje porodice.
Pa nek Krusik sam iskoluje pirotehnicare koji su mu potrebni. Kolika je tu mudrost potrebna? Da ne kazem da postoje hemicari i tehnolozi koji bi verovavtno brzo savladali znanje koje je potrebno za pirotehnicara.
Pa to je opet gubljenje dve i vise godina. I pritom to je neka osnovna obuka
Dokle se stiglo sa ALASOM, posto znam da je i Krusik trebao da radi neke delove?
Da ne brkamo pojmove jedno ej obuka za konkretrno radno mesto i ona možda i traje ta tri dana.
Osim ove osnovne obuke za radno mesto potrebna je i obuka u poznavanju šire tematike rada sa ostalim sredstvima a za to im je sigurno trebalo znatno više.
Čak se i za osnovno poznavanje mera HTZa i PPza mora proći duža obuka a u takvim fabrikama se bez toga nemože.
Daleko je kompleksnije školovanje za zanimanje pirotehničara i ono se izučava više godina sa ciljem da se do detalja ovlada makar u načelu sa većinom sredstava UBSa a i to najčešće nije potpuno i obuka se nastavlja dalje kroz rad sa starijim kolegama i širenjem praktičnih znanja gotovo celog života..
EOD je na tom zadatku duži niz godina i sada je aktivan pa vam može sigurno potvrditi da se i on jošuvek nađe pred nečim nepoznatim a tu nema zezanja jer kako ono glasi geslo "Samo jednom se greši"
Pa 3 dana obuke za rad u fabrici je malo. Ali vise godina je vec previse. Ako se neko zanimanje uci u srednjoj strucnoj skoli onda ono mora da moze da se savlada za manje od godinu dana (jer je barem pola predmeta u srednjoj skoli opsteg karaktera, kao sto je matematika, biologija...).
Sto se tice deminera, nasao sam obuku u Hrvatskoj na netu:
Citat:Temeljna obuka pristupnika za pirotehničare traje 266 nastavnih sati, od čega je 112 sati teorijski dio, a 154 sata praktični dio.
http://www.poslovni-savjetnik.com/propisi/eksplozi.....atnika-ure
Jasno je da takvo zanimanje zahteva konstantno upoznavanje sa UBS-ima. Sad da li je 266 sati obuke dovoljno da se ne razneses...
Ta se obuka izvodi samo za one koji ispunjavaju ovaj osnovni uslov;
"Osobe iz stavka 1. ovoga članka moraju imati najmanje diplomski studij u trajanju od dvije odnosno četiri godine i stručnjaci su za određena područja".
Znači nije za one bez većeg predznanja.
Sličan je bio i program u vreme JNA a kroz koji su prolazile starešine nekoliko rodova a među njima sam ga i ja prošao sa nešto malo većim fondom časova .
Kako mu i ime TEMELJNI-Osnovni ovaj je nivo samo početak a kasniej su se organizovali i sšecijalizovani kursevi za sredstva izvan okvira osnovne obuke.
Najčešće su pri RV i PVO organizovani kursevi i seminari za rad na deminiranju njihovih sredstava a drugi rodovi i vidovi su takvu obuku izvodili za svoja sredstva.
Nešto je malo starijih starešina sa već pređenom specijalističkom obukom zapošljavano na stalan rad po poligonima gde su se ta sredstva koristila za obuku i razna gađanja
Nakon raspada JNA se mnogo šta inprovizovalo pa tako i obuka za ovo zanimanje je prenošena na organe izvan vojske u sektor za vanredne situacije kao i u drugim republikama po ugledu na većinu zemalja u našem okruženju.
