proka89 ::A ja bas proslog meseca citam o novom bageru razvijenom za Kolubaru, pa rekoh da se ponadam da ce i kod njih nesto krenuti barem malo na bolje.....U suštini modernizacija onog za Kolubaru, a nov je mali bager BGH-250ST, za šire tržište.
CheefCoach ::14. Oktombar je poslovao dobro dok su sve drzavne firme Juge morale da kupuju domace. Ako tu gresim neka mi neko kaze. Da je to bila privatna firma odavno bi otisla pod vodu.Smešno mi je da sada o tome pišem ali sećate li se inicijative „Eureka“, krajem osamdesetih? Tada je „14. oktobar“ imao plan da postane najveći proizvođač serijskih rudarskih i građevinskih mašina, pravi monopolista grane industrije, čak su bitni elementi infrastrukture i završeni. Posebno je interesantno prvo automatizovano visokoregalno skladište (VRS), projektovano da „hrani“ delovima planirane mamutske hale montaže jer do tada poznati principi dostave delova jednostavno ne bi mogli da podmire potrebe ciljane proizvodnje. Mala ilustracija: familija TG-50 (60, 75) je već tada označena kao prevaziđena, posebno u ondašnjoj perspektivi fabrike, i želelo se da se linija starih TG-a prepusti nesvrstanima... u skladu sa tim i planirana proizvodnja tih mašina u novim pogonima je trebalo da bude potpuno zanemariva, čak i tokom uhodavanja novih kapaciteta. A u VRS i dan-danas ima delova za najmanje 100 kompletnih TG-50. Ostatak prepuštam vašoj mašti...
U okviru te pomenute „Eureke“ je postojala ideja delimične fuzije i rada na standardizaciji i moduliranju čitave ozbiljne industrije građevinskih mašina (nešto poput standardizovanih platformi kod Folksvagena, Audija, Seata i Škode ili zajedničkog razvoja motora Forda, Pežoa, Sitroena...). Po tom programu bi neko za rudarske i građevinske mašine proizvodio određene radne alate, druga fabrika korpusne delove, treća grupa bi sarađivala na motorima, četvrto preduzeće bi se bavilo hidraulikom... Konkretno, u toj podeli „14. oktobar“ je samostalno dobio razvoj i proizvodnju hodnih strojeva sa opcijom saradnje u drugim oblastima. Ko se i malo bavio ovom vrstom mašina – to mu je dovoljan podatak.
/OT
I, usput, jugoslovenski proizvodi su u globalu bili sasvim pristojni i u skladu sa potrebama i vremenom, bez preteranog luksuza ali ne pada mi na pamet ni neki značajniji promašaj. E sad, to što smo se u međuvremenu malo zaigrali inaćenja i rata pa sada poredimo ono što nismo razvijali 30 godina sa savremenom konkurencijom – to je druga stvar, mada i za nju najmanje možemo kriviti radnike.
OT/
|