037@
Ti TG-50 su trebali da idu za Francusku kao tegleća marva za njiove melioracione radove.
U zadnji čas su ih otkazali i povećali od ranije narudžbu TG-170 bez dozerskog noža i zadnje ploče sa rijačem a sa ugrađenom poteznicom i zadnjim hidrauličkim priključcima sa razna kačenja od zada..
Priču sam čuo u fabrici pre tačno 25-6 godina kada je propao taj posao sa TG-50 a dok sam čekao na preuzimanje novih TG-220 za kasarnu u Obrenovcu na prijemnom odelenju kada sam i po prvi put video taj model dozera koji JNA nije nabavila za svoje potrebe.
aerodrom ::@037
...
Jel se zna ko kupuje masine i opremu iz 14-og? Tako brza prodaja nije moguca ukoliko neko vec nije imao informaciju sta se prodaje, u kojoj kolicini i za koju cenu.
...U Kruševcu postoji veliki broj privatnih firmi koje se bave remontom i trgovinom mašinama "14. oktobra", od toga nekoliko finanskijski izuzetno uspešnih. Uglavnom su u vlasništvu bivših direktora Četrnaestog, a u ovoj drugoj grupi su i one u vlasništvu još aktivnih članova uprave, ima tu i porodičnih veza... Pisao sam o tome pre 2 godine:
Nisam napisao da je tamo oko 2013. godine računar u Visokoregalnom skladištu otkazao te se delovi na policama više nisu mogli preuzimati pomoću automatike, a još veći problem je što je izgubljen i uvid o njihovim koordinatnim pozicijama unutar VrS-a. Tada su počele prodaje delova iz VrS-a u staro gvožđe, pod pričom kako je nerentabilno i rizično sada manuelno prepoznavati i prepakovati delove - iako praktično svaki na sebi ima svoju šifru i prepoznavanje bi se svodilo više-manje na njeno čitanje.
Normalno, takve kupovine starog gvožđa nisu omogućene svakom. Možda je tu i tamo neki deo prodat random pojedincu ili se radnik ogrebao za jeftiniju poziciju-dve, ali možete pretpostaviti ko je kupio gro.
Da se vratim još jednom na ove privatne firme... neke su toliko bezobrazne da kao deo svoje delatnosti navode i proizvodnju delova za mašine "14. oktobra" - onih koje su očigledno kupile, verovatno baš na kilogram. Na primer, firma osnovana 1992. i za koju se tvrdi da proizvodi deo iks, prodaje deo iks sa žigom iz 1989.
Inače, broj kompleta delova sam pomenuo čisto ilustrativno, jer niti je VrS jedino skladište tih delova niti je TG-50 neki merodavan proizvod. VrS nikada nije postalo deo sistema na način kako je to u startu zamišljeno, sa novim halama montaža koje bi umnogostručile kapacitete za proizvodnju, iako je "14. oktobar" i u staroj postavci imao velike kapacitete. Recimo, oko 400 utovarnih lopata, 200 pokretnih bagera, 300 buldožera... solidno se stajalo i sa komponentama - malo je poznato da je Četrnaesti jedan od najvećih proizvođača reduktora, pravio je sopstvene menjače, razne vrste hidrodinamičkih prenosnika...
A što se tiče pitanja količine i cene - ne možeš da izgubiš kada kupuješ na kilogramaerodrom ::@037
Taj TG-50 je stvarno mali i nema bas neke vajde od njega. Cak u da su ih sve sklopili, ne vidim gde bi mogli da se upotrebe ili prodaju. Mozda Srbijasume.
...Alžirci su negde 2011/2012. tražili 50 komada uz opciju za još veću količinu - do 500. Baš tada se računar u VrS-u pokvario, a nešto ranije su isečeni alati za TG-50. Pomenuh ovo pre 3 godine:
Taj sudija je malkice nepismen. Peduzece koje potrazuje se zove: [url=HS"JANKO LISJAK".Preduzeće "Grejanje - gas"d.o.o.] http://www.priv.rs/Agencija-za-privatizaciju/90/Gr.....0517[/url] Inace nece jos uvek otici cela Utva, vec samo njen deo, na isplacenje duga.
Problem i je što neće otići cela Utva... tada bi postojala šansa da je neko kupi u kompletu... kad razvuku opremu, jedina opcija je tržni centar/skladište/Ikea...
Mogucnosti industrije u Srbiji za ekonomicnu proizvodnju artiljerijskih cevi
U Srbiji se godisnje izveze preko 20.000 tona sekundarnog gvozdja. To se desava u nedostatku odgovarajucih preradjvackih kapaciteta za finalne proizvode, dok se istovremno uvozi gvozdje za razne namene.
U Srbiji vec postoje osnove tj. fabrike odnosno livnice koje bi odgovarajucim prosirenjem proizvodnje mogle da prave cevi za razne tipove oruzija zasta je potrebna i odgovarajuca invsticija posebno za vece kalibre.
Osnova proizvodnje artiljerijskih cevi je odgovarajucaa livnica koja poseduje indukcione peci za livenje legiranih celika ili neka druga pec slicnong tipa elektrolucna npr. a koja moze da koristi i sekundarne sirovine ili da preradjuje legirani celik topljenjem u zeljeni pocetni oblik. Kao jedan od proizvodnih procesa za dobijanje odlivaka koji ce se obradjivati u art. cevi koristi se proces centrifugalnog livenja za kvalitetne odlivke.
Zelezara Smederevo je nekad imala livnicu kao i kovacnicu u svom sastavu i imala je razne odlivke u svom proizvodnom asortimanu ali je ona izuzeta kao posebna celina i prodata u procesu privatizacije van US Steel-a
utva-ibz.com/index.htm
Ovo postrojenje nije sada u drzavnom vlasnistvu ali ima sve neophodne preduslove da kroz odgovarajuce prosirenje proizvodnje i rekonstrukciju proizvodnog pogona pocne da pravi topovske cevi velikog kalibra a manjeg i sada moze da pravi i bez veceg proisirenja i znacajne nabavke opreme uy manaj ulaganja. Ono sto je jos interesantno je da se trenutno prodaje jer vlasnici nemaju mogucnosti da sami investiraju u proizvodni proces.
Da ne zaboravim da spomenem da u Srbiji imamo jos livnica kao sto su Livnica u Kikindi i Livnica u Ljigu, Lola livnica,
lola-livnica-pom.com/Lola-projektovanje.....Home.shtml
Livnica u Pozegi, Livnica u IMK 14 Oktobru kao i mnoge druge.
Osnova industrijske proizvodnje i kvalifikovana radna snaga u Srbiji za proizvodnju art cevi u svim fazama pocev od livenja pa do kovanja i finalne obrade postoji, stvar je organizacije, volje, zelje i ekonomicnosti.
Sada postoje savremenije i bolje tehnologije koje postizu nize cene u proizvodnji nego nekada kada je vecina ovih livnica projektovana i opremljena. Vecina livnica koja radi ili pak ne radi koristi uglavnom starije tehnoloske postupke dok one koje ne rade imaju dobrim delom poluispravnu opremu. Neke od livnica koje su dobro organizovane i imaju jasne trzisne ciljeve uz ulaganja vlasnika u proizvodnju veoma uspesno rade.
Jedna od poenta industrije je da bez jasnih ciljeva i ulagnja nijedna proizvodnja nece uspesno funkcionisati nebitno da li su to art. cevi ili nesto sasvim drugo.
A ocekivanje da ce se se "stvari" u industriji Srbije uvek resiti same od sebe kroz trziste i bez ulaganja ili samo kroz prodaju fabrika je nesto sto bi svaka baba znala da smisli i uradi. Takvo razmisljanje dovelo je do toga da i danas drzava finansira velike gubitase dok istovremeno uglavnom kao jedino resenje se trazi prodaja. Prodaja ima vise aspekata i cesto se svodi i na korupcionaske prodaje kojima se do fabrika dolazi za manje novca i bez ikakve zelje da se sa fabrikama radi bilo sta sem da se preprodaju ili se pak polazu velika ocekivanja da ce novi vlasnik volsebno sam od sebe a bez ikakve pomoci resiti sve probleme koje je drzava svojom pasivnocu u privredi a bez jasnih i dobrih ciljeva godinama stvarala.
Da li se isplati proizvoditi art cevi u reziji drzave kroz namensku proizvodnju?
Odgovor na ovo pitanje je da, ali uz odgovarajuce preduslove i asortiman koji ce omoguciti da u trenucima pada traznje za art cevima se paralelno odvija i proizvodnja drugih artikala u istim pogonima.
Srbija je trenutno veliki proizvodjac raznih kosuljica za municiju raznih kalibara i drugih delova za municiju. Kosuljice na primer pre masinske odnosno kovacke obrade dolaze u obliku odlivaka iz neke livnice u procesne centre za dalju obradu. Postoje vise proizvoda za namensku koji se u svojoj pocetnoj fazi dobijaju livenjem i gde bi se mozda moglo traziti neko povezivanje u proizvodnom procesu sa art. cevima a radi dobijanja ekonomski isplative proizvodnej formiranjem jednog savremenog livackog-kovackog centra.
@peruni
Istorije radi u onome što si napisao o kovačnici treba dodati da je to bilo u okviru stare Železare Smedrevo i da je postojala i elektolučna peć. Današnja tj. nova je je drugoj lokaciji i o njoj je sve rečeno. Tzv. stara železara je do šezdesetih bila u sledećoj "formaciji": Dve Simens-Martinove peći, elektrolučna peć, kovačnica, livnica čelika, livnica profila i valjaonica lima.
Svakako da je nekada bilo sve to u sastavu u staroj Zelezarii sve do privatizacije, te da su se kroz razne godine postojanja zelezare Smederevo menjale njene proizvodne mogucnosti.
Opis livnice UTVA
Pogoni: Proizvodnja tecnog celika: elektrolucna pec I dve indukcione peci. ( 1,5 + 3 + 12 tona)
Stara Livnica sa kaluparnicom: kapacitet …. 3.600 m²
Nova Livnica ( na odvojenoj lokaciji) ……
Obrada odlivaka 2.100 m²
Masinska radionica 680 m²
Kovacnica 5.000 m²
Limarska radionica za secenje I pakovanje 4100 m²
Magacinski prostori 13.300 m²
Bezcarinska zona: kapacitet skladistenja do 15.000 tona
Luka sa dve dizalice ( jedan dok u zakupu 100m, drugi 90 m nije u funkciji)
Upravna zgrada 2000 m²
Ostale zgrade I kancelarije 5.000 m²
Ovo su pogoni koji su nekada bili u sastavu Zelezare smederevo. Ne znam tacne godine kada je sta dogradjivano ali sustina je da to postoji.
Dopuna: 16 Feb 2016 21:33
Jos jedan interesantan podatak a koji sam zaboravio da navedem a odnosi se na mogucu preradu sekundarnih sirovina. U okviru ministarstva odbrane tj. VS godisnje javlja u proseku oko 200-1000 tona otpadnog gvožđa i čelika, uglavnom rashodovanjem starih sredstava i delaboracijom municije i raznih minsko eksplozivnih sredstava. Dobar deo tih sirovina su visoko kvalitetni legirani čelici.
Citat:Iako u kragujevačkoj "Zastavi oružju" tinja sukob između sindikata i poslovodstva, nisu ugrožene poslovne aktivnosti tog preduzeća niti realizacija ugovora.
Zaposleni u HK „Krušik” a.d. zajedno sa rukovodstvom 77. rođendan proslavljaju radno, početkom jednog velikog poslovnog uspeha. Naime, tog dana biće pušten u rad novi pogon za rotaciono istiskivanje cevi i izradu komora motora, čime se zaokružuje proces proizvodnje raketnog programa. Fabrika je uz uvođenje neophodnih nedostajućih tehnologija za proizvodnju artikala iz odbrambene industrije koji su traženi na svetskom tržištu, zaposlila 527 novih mladih radnika. Među novozaposlenima nalazi se i zadovoljavajući broj mladih inženjera mašinske i elektro struke, što je sa pomenutim tehnološkim zaokruženjem dovoljno za mirno i prosperitetno poslovanje u narednom periodu.
„Krušik” izražava zahvalnost Ministarstvu odbrane R. Srbije, bez čije pomoći ne bi uspeo da realizuje planirane aktivnosti na konsolidaciji fabrike i vraćanju na pozicije jednog od lidera u odbrambenoj industrij
Napokon da smo i ovo docčekali, da se u Srbiji počne praviti raketni motori...
Radi se o mašini španskog proizvođača Industrias Puigjaner S.A. - DENN. Mnogi su bili ubeđeni da je Vučić onomad išao po Nemačkoj da moli Merkelovu da nam dozvoli kupovinu ovih specifičnih strojeva ali na kraju ispadne da to nije nikakav bauk. Takve stvari su danas svima dostupne samo treba izdvojiti keš. Naziv ove tehnologije je FLOW FORMING a u pitanju je RL-60/150 CNC za sada našao podatke o mogućnostima iste:
Max diametar: 600mm
Min. diametar: 60mm
najmanja debljina zida cevi: 25mm
