Citat:
... А протеклих дана слушали смо неку другу причу - да оружје из Крагујевца нема тржиште, да није конкурентно, да је тржиште презасићено таквим оружјем, да фабрика има стару технологију и вишак запослених. Кад тамо, и таква фабрика има сасвим солидне уговоре за своју „лошу“ робу. И те уговоре неко у Београду држи „на чекању“. Зашто?
По Закону о промету наоружања и војне опреме Министарство економије и регионалног развоја обавезно је да одговори у року од 60 дана на захтев за издавање извозне дозволе. Понекад се тај период, без икаквог објашњења, продужи и на шест месеци. И ником ништа. У међувремену потенцијални купац често одустаје од посла. По закону, у процесу издавања извозне дозволе у промету оружја и војне опреме из Србије учествују Министарство одбране, Министарство спољних послова, МУП, док коначну збирну дозволу издаје Министарство економије и регионалног развоја. МУП даје, на темељу процене БИА, само необавезујуће мишљење о томе да ли оружје може пасти у руке терориста. Министарство одбране заузима став да ли то оружје може бити коришћено против Србије, а Министарство спољних послова да ли је земља купац оружја под санкцијама УН или ЕУ. То са санкцијама проверава се једним ,,кликом“ на Интернету.
Ако у процесу добијања извозне дозволе једно министарство, одбране или спољних послова, заузме негативан став онда је Министарство економије и регионалног развоја дужно да случај изнесе на седницу владе. Да влада одлучи. Најчешће, то до сада није рађено. Зашто, то је посебна прича. Има ту и непотребне, циљане мистификације тог посла, позивања на ову, или ону страну службу, која, наводно, има мишљење о овом, или оном послу, овом или оном извознику. А реч је о чистој конкурентској утакмици на домаћем и страном терену. У коју су укључени домаћи актери, али и одређене стране дипломате. Ударци ђоном, и блаћење конкуренције.
По закону, фабрике оружја у Србији имају могућност и да самостално, без посредника, уговарају извоз својих производа који не спадају у „сложена средства ратне технике“. Пиштољи, пушке и митраљези сигурно нису та сложена средства ратне технике. У Србији има више од 100 фирми које се баве извозом или увозом оружја. Све су регистроване, имају потребне лиценце, плаћају порез. Истина, нису све једнако велике, нити једнако угледне и важне. И немају све исти третман од државе.
Izvor :
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Cek-point-Srbija.sr.html
|