Ova Pesma o Dnjepru je fantasticna. Ne znam zasto ali nekako mi je poznata, ne znam odakle. U svakom slucaju, prelepa pesma. Ako neko zna gde je ima u mp3 formatu, preko pp
Kibo ::Ova Pesma o Dnjepru je fantasticna. Ne znam zasto ali nekako mi je poznata, ne znam odakle. U svakom slucaju, prelepa pesma. Ako neko zna gde je ima u mp3 formatu, preko pp
Pesma je na ukrajinskom pa se zove Пісня про Дніпро:
Ovi klipovi su bili, ali pošto je Mosfilm blokirao stare na Jutubu, evo ih opet na novoj adresi.
Citat:Шагает ночь к рассвету,
Труба зовет в поход,
Солдат Страны Советов
О Родине поет.
Безусые комбаты
Ведут своих орлят...
Когда поют солдаты -
Спокойно дети спят.
Подхватим песню, братцы!
В поход возьмем, друзья!
Нам с песней расставаться
Сейчас никак нельзя!
Послушны автоматы,
Машины держат ряд.
Когда поют солдаты -
Спокойно дети спят.
Сады плоды роняют,
Трава горит в росе,
Лежит земля родная
Во всей своей красе.
Храним ее мы свято -
От Братска до Карпат.
Когда поют солдаты -
Спокойно дети спят.
Земля зарёй объята,
Знамена впереди,
Без песен нет солдата,
Без песен нет пути
Рассветы и закаты
Навстречу нам летят.
Когда поют солдаты,
Спокойно дети спят!
Шагает ночь к рассвету,
Труба зовет в поход,
Солдат Страны Советов
О Родине поет.
Безусые комбаты
Ведут своих орлят...
Когда поют солдаты -
Спокойно дети спят...
Sasvim slucajno naleteh na ovu verziju Kacuse, lepo, ima i srpski tekst
Михайлова, Екатерина Илларионовна
Малопре сам гледао на "Хисторију" руски документарац о "Каћуши"
И када мислим да сам сазнао све о некој теми из рата испостави се да то није ни делић. Иако је било много "прототипова" за чувену Каћушу, овај документарац наводи баш ову жену.
Документарац је био о Каћи правој "Каћуши". Музика је била позната и неко време се већ мотала по Русији, међутим, Катћа је са својим братом била сироче из грађанског рата, отац им је био црвено армејац.
Ишла је у вечерњу школу а брат јој је био пилот на граници.
Шта више, она је 22. јуна требала да оде код брата - у тврђаву Брест.
Ниеј било карти ( ко је гледао "Брестку тврђаву" сећа се сцене на станици када народ хоће да путује али нема карти" и плакала је да јој је брат у Бресту, па су јој обезбедили да путује у задњем вагону. Прбудио ју је напад немачке авијације на воз негде код Смоленска, пуно је жена и деце изгинуло јер су ти биле породице које су ишле код очева на границу.
Одатле је по сопственом казивању- а Катја је- још увек жива- отишла да се пријави на фронт. Била је јако ситна и имала 14 година, слагала је за године и некако су ке примили у санитет пошто је у дому научила прву помоћ. Онда је код Москве тешко рањена у ногу, искомпликвало се добила тровање, загнојило се, и морала је да научи да поново хода иако је остала да мало шепа. Онда се пријавила да биде болничарка током Стаљинграда и на броду "Краснаја Москва" је дуж Волге па преко Каспијског мора била болничарка и целу годину рповела на броду.
Када је брод отишао на ремонт, хтела је да остане у морнарици. Али нису примали девојке на бродове. Чула је да се у Бакуу формира добровољачки морнарички батаљон. Отишла је код команданта који није хтео да је прими, била је једноставно мала- посебно што није имала ни 18 година а била је још неухрањена и ситна.
- Петар Велики би се окренуо у гробу да чује да сам примио девојку на брод!- одговорио је командант.
Е, онда иде једна симпатична сцена - опет све по њеном казивању- пошто је командант одбио да је прими, она је у његовој канцеларији села за сто - и почела да пише писмо Стаљину.
- Почела сам да пишем писмо са "Драги Јосифе", али ту сам стала јер нисам знала име његовог оца (код руса се не користи у говору породично презиме). Изашла сам из канцеларије и пришла команданту и официрима и питала их
- Како је име Стаљиновом оцу?
- Како те није срамота да то не знап, па Висарион (ович)- а шта ће ти то!?
- Пишем писмо Стаљину.
- Села сам и написала да сам спасавала рањенике, неговала, извлачила из битке, да сам тешко рањена па сам после служила на "Красној Москви"...
Само недељу дана касније из Кремља је стигло наређење да се наредник Каћа Ивановна по наређењу мора примити у добровољачки батаљон!
- Где су морнари били- била је и победа! Тако је рекла- Није било ни једне битке ни једног повлачења.
Подом судбина је води на Керч и пакао где су немци бранили сваку стопу 1943 јер су знали ако падне Керч пашће и Крим.
Иначе један догађај са Крима- који није из документарца- наиме током једне ноћи Руси су чули из немачких ровова "Каћушу", са заробљеног грамофона вероватно. Били су јако увређени што Немци слушају њихову Каћушу- и на препад су заузели немачки ров.
Даље, оклопни чамци СССР долазе у Дунав. Од Исмајила па до Беча Каћуша је била на бродовима. На територији Југослaвије, Илока Каћин брог су погодили Немци. Она је била рањена, метак јој je пробио плећку. највећи део морнара је погинуо. Она је из хладног дунава извлачила рањенике, али је успела да спасе "само" 13 од 300 морнара, коеј је успела да каишем завеже за околна стабла.
Пребачена је у болницу у Београду где јој је крв за трансузију дао неки високи официр СССР, нисам запамтио име.
Интересантно је да је Каћа рекла у документарсцу да је било страшно важно да освоје Илок, пошто без илока никако нису могли да освоје Будимпешту- треба мало ово спојити са важношћу Сремског фронта-
Одатле је када се мало опоравима побегла само после месец дана!
Отишла поново на бродов и све до Беча.
У Бечу смо по први пут спавали у зградама! по правилу свако вече са бродова се излазило на компо и спавало на земљи, али у Бечу смо први пут добили станове.
Једног мајског јутра, пробудили су ме страшни рафали. Помислила сам "Опкољени смо!". Скочила сам из гревета, зграбила медицински ранац, аутомад, појас аа бомбама, а у руку сам узела и противтенковску бомбу и стрчала на улицу!
На улици наши војници су пуцали у ваздух и љубили се са Аустријанкама. Рат је био готов.
sovmusic.ru/sam_download.php?fname=s12666
