offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26025
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
На молбу колеге Оксигена ево прецизног превода (нажалост, не и препрева) ове интересантне песме Висоцког. Оригинал је веома леп, војнички ''стесан'', певљив и лапидаран, тако да би за фино ''штеловање'', односно препев требало много више времена. Ево, ово је само ради информације шта то унутра све има.
Я — "Як"-истребитель, мотор мой звенит,
Небо — моя обитель,
А тот, который во мне сидит,
Считает, что он — истребитель.
Ја сам ''јак'' - ловац , мој мотор звони
небо је моје станиште
а тај, који у мени седи
мисли да је он ловац.
В этом бою мною «Юнкерс» сбит,
Я сделал с ним что хотел.
А тот, который во мне сидит,
Изрядно мне надоел.
У овом боју оборио сам јункерса
и радио сам с њим шта сам хтео
а тај који у мени седи
баш ми је дојадио.
Я в прошлом бою навылет прошит,
Меня механик заштопал,
А тот, который во мне сидит,
Опять заставляет — в штопор.
У прошлој бици сав сам изрешетан
механичар ме закрпио
а тај који у мени седи
опет ме бацио у ковит.
Из бомбардировщика бомба несёт
Смерть аэродрому,
А кажется — стабилизатор поёт:
«Мир вашему дому!»
Из бомбардера бомба носи
смрт аеродрому
а чини се - стабилизатор пева
мир вашој кући.
Вот сбоку заходит ко мне «Мессершмидт».
Уйду — я устал от ран.
Но тот, который во мне сидит,
Я вижу, — решил: на таран!
Ево, са стране прилази ми месер
одлазим - уморан сам од рана.
али тај, који у мени седи
видим, решио је да иде на таран!
Что делает он? Вот сейчас будет взрыв!
Но мне не гореть на песке!
Запреты и скорости все перекрыв,
Я выхожу из пике.
Шта то он ради? Сад ће експлозија!
Али мени се не гори на песку.
Ограничења и брзине све ће покрити
ја ћу изаћи из пикирања.
Я — главный, а сзади... Ну чтоб я сгорел! -
Где же он — мой ведомый?
Вот он задымился, кивнул и запел:
«Мир вашему дому!»
Ја сам главни - а позади? Али, што би ја изгорео?
Где је он, тај што ме води?
Он припалио, клима главом и пева:
''Мир вашој кући''.
И тот, который в моём черепке,
Остался один — и влип.
Меня в заблужденье он ввёл и в пике
Прямо из мёртвой петли.
И тај, што је у мојој олупини
остао сам - и водећи
Заварао ме је и извео из пикириња
право из мртве метље.
Он рвёт на себя, и нагрузки — вдвойне.
Эх! Тоже мне, лётчик-ас!
Но снова приходится слушаться мне,
И это в последний раз.
Он повраћа по себи - а оптерећење је дупло.
Е, и мени је, летачу-асе!
Опет треба да слушаш мене
и то у последњи час.
Я больше не буду покорным! Клянусь!
Уж лучше лежать на земле.
Ну что ж он не слышит, как бесится пульс,
Бензин — моя кровь — на нуле?!
Ја више нећу бити покоран. Кунем се!
Боље је лежати на земљи.
Но, зар он не чује како ми бесни пулс
бензин - крв моја - на нули је.
Терпенью машины бывает предел, -
И время его истекло.
И тот, который во мне сидел,
Вдруг ткнулся лицом в стекло.
Машини , ето, долази крај стрпљења
и време њено је истекло.
И тај, који је у мени седео
изненада је лупио лицем у стакло.
Убит! Наконец-то лечу налегке,
Последние силы жгу.
Но что это, что?! — я в глубоком пике
И выйти никак не могу!
Убијен! Ето, како се то олако схвата.
Последње снаге набирам.
Но, шта је то - шта? Ја сам у дубоком пикеу
а не могу никако да се извучем.
Досадно, что сам я немного успел,
Но пусть повезёт другому.
Выходит, и я напоследок спел:
«Мир вашему дому!»...
Срамота, замало да успем...
но, нека успе неко други.
Излазећи, ја сам напослетку певао
''Мир вашој кући''.
|