Rusija - Zapad, ekonomske i vojne sankcije

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dve godine posle: Gospodo, Rusi mogu bez Evrope

Citat:Moskva -- Posle skoro dve godine analiziranja efekta sankcija koje su uvedene Rusiji, kolumnista Forbsa Kenet Rapoza zaključio je da Rusija može da živi bez Evrope.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Apr 2016 19:06

Ниже цене нафте ће земље Блиског истока коштати 150 милијарди долара

Да би ​​смањиле буџетски дефицит, земље Персијског залива ће предузети низ мера, укључујући повећање пореза и смањење субвенција.

Земље Блиског истока зависне од извоза нафте су у 2015. години изгубиле 390 милијарди долара због ниже цене нафте. Ове године ће мањак прихода износити 150 милијарди долара, процена је Међународног монетарног фонда (ММФ) коју је данас пренео „Волстрит џурнал“.

Према ММФ-у, пад цена нафте прави велики притисак на привреде земаља попут Саудијске Арабије и Кувајта, које се суочавају са значајним буџетским дефицитом у прошлој години.

Да би ​​смањиле дефицит земље Персијског залива намеравају да предузму низ мера, посебно, повећање пореза и смањење субвенција.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/ekonomija/20160425/11051.....z46rJeP8TU

Dopuna: 27 Apr 2016 18:03

Ма шта ми наприча...

ЕУ хоће сарадњу са Русијом на Арктику
Сарадња са Русијом за решавање проблема на Арктику одговара интересима Европске уније, изјавила је шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини.

„Истакла сам чињеницу да је Арктик пример регионалне и међународне конструктивне сарадње. Ми смо заинтересовани за сарадњу и желимо њен наставак. То подразумева и сарадњу са Русијом и другим играчима који су заинтересовани за Арктик, међу којима је и Кина“, рекла је Могеринијева на конференцији за медије.

Министри спољних послова ЕУ су се, међутим, прошлог месеца сагласили да се чврсто придржавају своје политике према Москви, која подразумева економске санкције због сукоба у Украјини.

Могериниjeва је, међутим, рекла да су се министри сагласили да може доћи до „селективног ангажовања“ са Русијом у областима где, како је навела, постоји јасан европски интерес, што укључује Арктик.

„Арктик очигледно не представља само велики потенцијал, већ и критичне изазове о којима треба да заједно разговарамо и за које, такође, морамо да пронађемо заједничке одговоре“, поручила је Могерини.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/svet/20160427/1105231644.....z472kK5lxb

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Доњи дом француског парламента гласао против санкција уведених Русији
ДОЊИ дом француског парламента усвојио је резолуцију којом је позвао шефа државе Франсоа Оланда и владу Мануела Валса да се супротставе даљем продужавању санкција ЕУ уведених против Русије.

Резолуцију је иницирала опозиција, а за њу су гласала 55 посланика, док су 44 била против.

Овај документ нема обавезујућу снагу, али један од иницијатора резолуције - Тијери Мариани - наглашава: „Овај документ говори да француски парламент жели укидање санкција“.

Жак Мијар - из републиканског посланичког клуба - мисли слично: „Резолуција је удар ногом који ствари помера са мртве тачке. Кренуо је процес који влада не може игнорисати. Важан је мир у Украјини, али се санкцијама (против Русије) не може обезбедити. Оне само компликују ствари“.

Међу онима који су гласали за резолуцију има и посланика Оландове владајуће Социјалистичке партије.

Мариани и остали се надају да ће Оланд, Валс и шеф дипломатије, Жан-Марк Аро, „узети у обзир“ већинску вољу парламента. Уверени су: све друго би било супротно правилима француске демократије.

Посланица Националног фронта - Марион Марешал Ле Пен - оценила је да је ЕУ увела санкције Русији под притиском Вашингтона.

Портпарол Министарства спољних послова Француске Ромен Надал изјавио је да је Аро резултате гласања „примио к знању“. Додао је: „Морамо сачувати и јединство унутар ЕУ“.
http://fakti.org/globotpor/donji-dom-francuskog-pa.....nih-rusiji

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EVROPA NA GRANICI PUCANjA: Sedam kriza koje ubijaju EU

OSTANAK VELIKE BRITANIJE U EU

Ako Velika Britanija glasa za napuštanje EU, to bi moglo da pokrene ekonomska i politička previranja, pretežno kratkoročne prirode. Očekuje se devalvacija valute i pre referenduma. Glasanje za Bregzit izazvalo bi novi pad, podstaknut i mogućim troškovima povezanih sa izlaskom iz Unije.

Takva bi odluka u EU mogla da izazove krizu političke legitimnosti EU i podršku evroskeptičnim strankama unutar zemalja članica.

GRČKA DUŽNIČKA KRIZA

Grčka je pristala na teške uslove i rezanja kako bi dokazala da radi na obnovi ekonomije i time osiguala još finansijske pomoći. Ipak, pitanje je može li bilo koja vlada sprovesti mere koje su nužne za treći paket mera pomoći. Izlazak Grčke iz evrozone značio bi ogroman politički neuspeh bloka, s mogućim destabilizujućim posledicama.

MONETARNA POLITIKA

Evrozona je zapela u predugom razdoblju niske inflacije koja je stvorila minimalni napredak. Opcija koja je sada na stolu za razmatranje je takozvani "helikopterski novac". Radi se o tome da se, prema nobelovcu Miltonu Fridmanu, deflacija koja izaziva recesiju i pad kreditne aktivnosti, uz prateći rast nezaposlenosti, mora zaustaviti, makar i "bacanjem novca narodu iz helikoptera". Ipak, ni poslednja akcija Maria Dragija, upumpavanje izmišljenog novca u evropski bankarski sistem nije pokrenula očekivanu privredu evrozone.

PAD PRODUKTIVNOSTI

Produktivnost rada u EU usporena je još od globalne finansijske krize i mala je verovatnoća da će pet najvećih ekonomija EU povratiti stopu produktivnosti koja je bila pre krize. U Španiji i Italiji produktivnost stagnira od 2014., a tek blagi oporavak očekuje se u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji u periodu od 2016. do 2020.

NAPETOST IZMEĐU EVROPSKE UNIJE I RUSIJE

Širenje zapadnog uticaja na post-sovjetskom prostoru Rusija doživljava kao moguću pretnju. EU je na te probleme slabo pripremljena, posebno zbog neslaganja unutar EU, kada se radi o težini tih problema. Konsenzus o uvođenju ekonomskih sankcija postignut je tek nakon obaranja putničkog aviona iznad istočne Ukrajine. Nakon toga određeni lideri EU počeli su javno da pozivaju na ublažavanje sankcija.

PROBLEMI EVROPSKIH DEMOKRATIJA

Dosad je politički stranački sistem funkcionisao, ali je sada on slomljen. Vreme masovnih stranaka i demokratije je prošlo, pa dolaze novi problemi za one koji žele da oforme vlade. Rezultat je produžavanje perioda političke podeljenosti i nestabilnosti vlada.

Migrantska kriza

Migrantska kriza koja je zavladala Evropom, ujedno je i podelivši, najgora je migrantska kriza od Drugog svetskog rata. Više od milion izbeglica pristiglo je u Evropu, dok se EU i dalje muči da reši problem na najbezbolniji mogući način. Sporazum EU-Turska kupio je malo prostora za disanje, ali se suočava sa vanrednim političkim, pravnim i praktičnim problemima. Ali, ako to propadne, EU je opet u problemima.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:60299.....ubijaju-EU

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jadna im je EU ako za to čuvanje jedinstva neki treba i da ispaštaju a drugi da se okoriste kako je to ranije naznačeno u prethodnim pisanjima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Jadna im je EU ako za to čuvanje jedinstva neki treba i da ispaštaju a drugi da se okoriste kako je to ranije naznačeno u prethodnim pisanjima.

Britanski mediji: EU je oduvek bio projekat CIA
Nema ničeg čudnog što se SAD aktivno suprotstavljaju mogućem izlasku Britanije iz EU pošto je evropska integracija od samog početka bila američki projekat, piše londonski „Telegraf“.
Kako pokazuju materijali sa kojih je Stejt department skinuo oznaku tajnosti, američka obaveštajna služba finansirala je stvaranje Evropske unije još od sredine prošlog veka, piše „Telegraf“.

Vašington je gurao evropsku integraciju krajem četrdesetih godina 20. veka i tajno ju je finansirao u vreme administracija predsednika Trumana, Ajzenhauera, Kenedija, Džonsona i Niksona. Koliko god to povremeno iritiralo, SAD su se od tada, osim na NATO, oslanjale na EU kao na „sidro“ američkih regionalnih interesa.

U jednom od dokumenata od 26. jula 1950. godine navodi se informacija o kampanji čiji je cilj promovisanje evropskog parlamenta. Inicijator memoranduma bila je Uprava strateških službi, prethodnik CIA, navodi list. Pritom, napominje se, SAD su oduvek posebnu pažnju posvećivale Britaniji, čije je učešće u evropskim integracijama za njih bilo prioritetno.

Prema objavljenim podacima, CIA je sarađivala sa „osnivačima“ EU, koristeći ih kao svoje pomagače. Američka obaveštajna služba se trudila da sačuva zavisnost Evrope od Vašingtona i na svaki način je nastojala da spreči EU u traženju alternativnih izvora finansiranja, naglašava se u tekstu.

U procesu izgradnje jedinstvene Evrope bilo je i promašaja. Tako se, recimo, u službenoj belešci od 11. juna 1965. godine navodi da su potpredsedniku Evropske zajednice date instrukcije za razvoj projekta monetarne unije. U dokumentu se naglašava da je neophodno izbegavati debate dok odluka o njenom formiranju ne postane neizbežna. Kako pokazuje istorija, takav pristup nije bio previše mudar, imajući u vidu aktuelnu situaciju sa dužničkim i deflacionim zamkama i masovnom nezaposlenošću na jugu Evrope.

„U izvesnom smislu to su dokumenti iz stare istorije, ali oni pokazuju da je američka ’država u državi‘ do guše upletena u taj posao“, zaključuje autor testa.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:60304.....ojekat-CIA




Како само покварени Енглези покушавају да се перу од стварања ЕУ...па то је невероватно...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šok u Švajcarskoj: Tone jedna od najvećih banaka
Volstrit žurnal upravo je objavio kako je Kredi svis, jedna od najvećih evropskih bankarskih institucija, od jula prošle godine izgubila 40 odsto vrednosti.
Tokom 2015., pre poreza, Kredi svis banka zabeležila je gubitak 2,5 milijarde dolara.

Katastrofalne rezultate zaokružio je podatak da je samo od leta prošle godine, kada je na čelo banke došao Tidjane Thiam, velika bankarska svetska zvezda, pa do aprila ove godine, zabeležen gubitak veći od milijarde dolara.

Takvi poražavajući rezultati uznemirili su akcionare banke, a njihovo raspoloženje najbolje je opisao jedan mali akcionar, koji je rekao da ga vlasnici akcija Kredi svisapodsećaju na ljude koji su vlasnici poslovne zgrade, koji sada bespomoćno gledaju kako se ta zgrada urušava pred njihovim očima.

CEO banke Tidjane Thiam priznao je da su poslovni rezultati razočaravajući za akcionare, njega lično, ali i sve zaposlene. Zamolio je akcionare za strpljenje uveravajući ih kako banke treba vremena da bi najpre zaustavilo, a potom i preokrenulo negativne trendove.

Nova strategija banke, nagovestio je Thiam, biće usredotočena na biznis sa upravljanjem imovinom. Odgovor deoničara nije se dugo čekao: 18 odsto glasalo je ih protiv toga da se izvršni direktori banke nagrade bonusima za 2015., dok ih je 15 odsto bilo protiv toga da izvršni šefovi banke imaju ugovore sa fiksnim iznosima plata.

Akcionari su posebno ogorčeni jer su im bivše i sadašnje vođstvo banke prezentovali posve različite podatke o situaciji u banci, a predsednik banke Urs Rohner, odgovarajući na kritike deoničara, izjavio je kako uvek ima ljudi koji će postavljati pitanja, kritizirati strategiju ili način na koji se izvršava plan. Dodao je ipak da je svaki dijalog uvek dobrodošao.

Jedan od najuglednijih deoničara Thomas Minder, koji je ujedno i član švajcarskog parlamenta, izjavio je na sastanku akcionara, da su svi zgroženi načinom na koji se vodi banka

Nezadovljstvo i previranja u Kredi svisu, još su jedan dokaz sa koliko se dramatičnim problemima i izazovima susreće evropski bankarski sektor, još do nedavno je jedan od najproftabilnijih i najsigurnijih biznisa na svetu.
http://www.6yka.com/novost/104435/sok-u-svajcarsko.....cih-banaka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Grinpis objavio tajne papire iz pregovora Vašingtona i Brisela
Američka administracija pritiska Evropu i preti blokadom olakšica za vozila iz EU
U JAVNOST je procurio još jedan "paket" dokumenata - ovog puta o trgovini između EU i SAD. Organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis objavila je tajne papire o toku pregovora o transatlantskom partnerstvu u oblasti trgovine i investicija (TTIP). Suština je u tome da vlada u Vašingtonu vrši mnogo veći pritisak na Brisel nego što je to bilo poznato. Američka administracija pretila je, između ostalog, da će blokirati olakšice za izvoz evropskoj auto-industriji, ako EU ne bude kupovala više američkih poljoprivrednih proizvoda.
O ovom bruje svi svetski javni servisi i štampa. Uvid u originalnu dokumentaciju, ponovo su, kao u nedavnom slučaju tzv. panamskih papira, imali nemački državni TV kanali i dnevni list "Zidojče cajtung". Mediji prenose da su od organizacije Grinpis dobili dokument u koji su do sada, pod strogo kontrolisanim uslovima, mogli da imaju uvid samo poslanici nemačkog Bundestaga i odabrani članovi vlade, i to pod strogim nadzorom u tajnoj prostoriji Ministarstva privrede.

Prema njihovom izveštavanju, tajni dokumenti pokazuju da SAD odbacuju želju EU da se sporni privatni abritražni sudovi za tužbe koncerna zamene javnim regularnim sudovima. Vašington, takođe, prihvata generalnu zabranu proizvoda samo uz podnošenje naučnog dokaza da oni ugrožavaju zdravlje. Time bi TTIP doveo do snižavanja standarda zaštite potrošača u EU.

Dok EU objavljuje svoje predloge, SAD insistiraju na tajnosti. Stručnjak Grinpisa za trgovinu Jirgen Knirš kaže da su dokumenta rampa za "košmar" koji bi "uskoro mogao da postane stvarnost". On je dodao da ga posebno brinu zahtevi SAD da se smanji zaštita potrošača.
Po rečima Svena Gigolda, portparola Zelenih u Evropskom parlamentu za finansije i ekonomsku politiku, ovi podaci su otvorili odavno neophodnu debatu o standardima transparentnosti u svetskoj trgovinskoj politici. Lobisti imaju pristup donosiocima odluka, a istovremeno se sve krije od građana, čime se podriva demokratija.

- To što se u slučaju drugih sporazuma o slobodnoj trgovini ne zna ni ko ima mandat za pregovaranje pokazuje da se tranparentnost u trgovinskoj politici shvata kao privilegija vladara - veli Gigold.

- Transparentnost u pregovaračkom procesu treba da postane standard svih međunarodnih ugovora i zato je dobro što su sada i detalji o stanju pregovora o sporazumu između SAD i EU postali poznati široj javnosti.

TRŽIŠTE NAMIRNICA

JAVNI servis ARD citira Klausa Milera, šefa nemačkog Saveza uduženja za zaštitu potrošača, da "dokumenti iz TTIP otvaraju mnoga pitanja o životnim namirnicama:

- U tekstovima koji su procurili se potvrđuju sva naša stahovanja o tome šta SAD žele na tržištu životnih namirnica.

Miler smatra da američki agrarni lobi vrši veliki pritisak kako bi ubuduće čitavu svoju paletu proizvoda i genetski modifikovane proizvode mogao da prodaje s ove strane Atlantika. Da bi to postigli, Amerikanci se u pregovorima oštro suprotstavljaju evropskom principu preventive, koji omogućava da se uvedu stroge odredbe u slučaju sumnje da neki proizvod predstavlja opasnost po zdravlje.
Citat:SKINULI NAM FLASTER
PORTPAROL Zelenih u Evropskom parlamentu za finansije i ekonomsku politiku Sven Gigold kaže da je objavljivanje dokumenata usluga demokratiji.
- Novinari su nama poslanicima skinuli flaster koji nam je u prostorijama za čitanje dokumenata zalepljen na usta. To je bilo stanje nedostojno demokratije - poslanici smeju da čitaju dokument, ali ne i da o njemu razgovaraju sa građanima. Istraživačko novinarstvo se opet pokazalo kao sredstvo korigovanja netransparentne politike.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:60338.....-i-Brisela

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Rusi mogu da se nasmeše, baltičke zemlje su za njih mali komarac"

Citat:"NATO novim vežbama u Estoniji samo jača svoju unutrašnju disciplinu i koheziju. Krugovi Alijanse na taj način dobijaju pokriće za sve veće vojne budžete i nabavku modernijeg naoružanja. Cilj je zadržavanje na snazi antiruskih sankcija i neprekidnu izolaciju Rusije", smatra Miroslav Lazanski.

Лаза што нас све смаза

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Francuska preti odbacivanjem trgovinskog sporazuma SAD-EU
Francuska preti da će odbaciti veliki sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i Evropske unije, uz ocenu da je suviše naklonjen američkim firmama i da je verovatno osuđen na propast
Loši znaci sve više opterećuju Transatlantsko partnerstvo za trgovinu i investicije (TTIP), kako se zove sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU koji obuhvata pola svetske privrede.

Predsednik Fransoa Oland rekao je danas da Francuska "nikad neće prihvatiti" otežavajuće okolnbosti za njenu poljoprivredu i kulturu u zamenu za bolji pristup američkim tržištima.

"Zato u ovoj fazi Francuska kaže ne", rekao je Oland na konferenciji o levičarskoj politici.

Ranije danas francuski ministar trgovine Matijas Fekel rekao je za radio Europe-1 da su "pregovori potpuno blokirani" i da je najverovatnija opcija da se prekinu. On je insistirao na tome da mora da se uvedu bolje zaštite za poljoprivredu i za životnu okolinu i dodao da Francuska ne može da potpiše sporazume kako se sada predlažu. "Evropa daje mnogo... a zauzvrat dobija vrlo malo", rekao je on.

Portparol američkog trgovinskog predstavništva Trevor Kinkejd rekao je da je sporazum uzajamno koristan i da se rešavaju razlike u stavovima dve strane.

"Uvereni smo da smo na putu da dobijemo TTIP visokog standarda koji odražava interese i demokratske vrednosti i SAD i EU, i predstavlja zdravorazumsko unapređenje našeg postojećeg ekonomskog odnosa", rekao je Kinkejd danas.

Evropski zvaničnici su zauzeli tvrđe stavove pošto je Grinpis juče objavio 248 stranica tajnih dokumenata o pregovorima u kojima se navode, kako tvrdi ta nevladina organizacija za zaštitu okoline, negativne posledice TTIP-a na okolinu i zdravlje.

Glavni evropski pregovarač rekao je da su zaključci Grinpisa pogrešni, a Kinkejd je rekao da njihova tumačenja zavaravaju i da su ponekad pogrešna.

Međutim, pregovarač EU Injacio Garsija Bersero rekao je juče da ostaju velike nesuglasice između dve strane posle 13. runde pregovora prošle nedelje.

Američka izborna kampanja komplikuje pregovore i čini se sve manje verovatnim da će predsednik Barak Obama moći da postigne sporazum pre nego što napusti predsedničko mesto u januaru iduće godine. Francuska i neke evropske zemlje s bogatom poljoprivrednom tradicijom posebno su zabrinute zbog američkih propisa koji daju veću slobodu trgovini genetski modifikovane hrane, živinom ispranoj u hloru i govedini tretiranoj hormonima. Francuska takođe želi da zaštiti subvencije za njenu filmsku industriju strahujući od moguće dominacije bogatog Holivuda. Zaključivanje sporazuma planirano je za ovu godinu, ali su razlike, kako se čini, suviše velike da bi se premostile do kraja 2016.

Kritičari sporazuma upozoravaju da bi on ugrozio zaštitu potrošača i ekološke standarde, kao i da otvara mogućnost da multinacionalne kompanije osporavaju zakone jedne države pred nekim arbitražnim sudom.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:60357.....uma-SAD-EU
Citat:Francuska preti da će odbaciti veliki sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i Evropske unije, uz ocenu da je suviše naklonjen američkim firmama
Немогуће....