Доживео сам и један лични, дирљив тренутак. Добио сам велику част да предам специјалну награду фестивала продуценту филма и редитељу ''Брестовске тврђаве'', да се рукујем са Михајлковим и све то пред препуним дворцем спортова ''Лама''. Реч је о прекрасној грађевини , мултифункционалној, у којој се са неколико преправки могу играти и утакмице, али и организовати врхунски културни догађаји. Као зачарани, нестају козлићи, струњаче, семафори. Ничега нема што би покварило утисак. Зашто је то мени била велика част, али и дирљив тренутак? Тог дана , на свечани завршетак фестивала, почео је, како рекох ''разгром'' односно контраудар. Међутим, тог дана био је рођендан мојој кћери Наташи, али и годишњица смрти мог оца, борца и официра Друге пролетерске, а онај одозго рекао је да се ја баш нађем на сцени у Русији тог дана и то поделим са Волоколамцима. Како сам ја то изговорио, немам појма и како сам се вратио на место исто не знам, али знам да је било непоновљиво.
Ево сада фотки једне врло интересантне изложбе: на првој слици можете видети да је реч о плакатама из прве ратне године!
Громов и Карабанов, ратни другови из Афгана, пратња Ирине Бондарчук...
Ево и главног добитника фестивала - генерал Котов, односно Никита Михајлков...
boksi ::Super kao i uvek e kad bi mogli mi ostali sa tobom jednom na proputovanje..
Nikad se ne zna... Koliko nam je popularan forum, može se desiti da jednom neka naša delegacija ode tamo. Uostalom, video si - Siriusa ima čak i na aerodromu.
Inače, da podelim s vama još jedan trenutak koji je bio veoma tužan i pun pijeteta. O čemu je reč? Na festivalu je prve večeri prikazan film ''Zemlja ljudi'' , Sergeja Govoruhina, sina velikog reditelja, pisca i političkog aktiviste Stanislava Govoruhina. Dobri poznavaoci pamte oca kao pisca i autora knjige ''Velika ruska kriminalna revolucija', najvećeg borca protiv Jeljcina, aili i izvanrednog glumca (setite se onog pukovnika padobranaca u filmu ''Deveta četa''). Ja sam se pitao - čemu ovaj poetizovani film usred festivala vojno-patriotskog filma. Odgovor je brzo stigao: mlađi Govoruhin poginuo je nedavno, a na samo zatvaranje festivala davano mu je 40 dana! Rusi kao Rusi - udruženje filmskih radnika Rusije odalo mu je priznanje stavljanjem u program filma i dodelom specijalne memorijalne nagrade. Nagradu je primio njegov otac. Trebalo je tada biti u sali i imati srce da se sve to izdrži.
Eh, kad bi državnici naše dve države pristupili uređenju naših odnosa barem delimično kao što obični ljudi gledaju na ova dva naroda gde bi nam bio kraj... Osnovali bi Slovenski Savez i pobedili belosvetsku masoneriju i imperijalne bezdožnike zapada ...
A kažete čita se forum? Pa šta čitaju kad mi svi ovde skoro pišemo latinicu a i Rusi mnogo teže razumeju Srbe i srpski nego obrnuto?
Levcanine, pa na srpskom, bre, dabome da je na srpskom
Da li je nesto lepse ili nije, to je stvar ukusa ali Rusija je jednostavno impresivna. Kako ne bi i bila, najveca zemlja na planeti koja se gradila vekovima.
Ko zna kako bi danas Srbija izgledala da nije bila oni cuvenih petsto godina pod Turcima.
Ја, а и вероватно и други са форума, знамо га по документарцу "Проклети и заборављени" из '97-ме, о рату у Чеченији.
Они были прокляты и убиты там. И забыты здесь. И еще неизвестно, что страшнее...
Сириусе, јеси ли стварно шетао по екстеријерима гологлав, к'о на једној слици ту горе?
За младог Гаварухина ми је неки домаћи ''зналац'' тако рекао, а мени је после било мало и нетактично да питам оца. Утолико страшније ако је умро од можданог удара, односно отишао преко реда. Имам тај филм и одгледао сам га.
Јесам , шетао сам гологлав јер је стварно тамо било топлије него код нас. Прошле године је било минус 26, а сада плус пет. Чудо једно. Ни они не могу да се начуде. Чак ми је и ''шуба'' била вишак. Могао сам ладно да пођем у плитким ципелама. У уторак је, рецимо, падала киша. Права јесен.
