Škola za rezervne oficire

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У принципу свака школа је добра, ако хоћеш да учиш и научиш. Тако је и са ШРО.

Војска је кастинска институција, без обзира која је идеологија водила. У њој је увек боље бити официр него војник. Е сад, да би био официр мораш мало да се и помучиш. Такође,да би био добар официр, када дође густо треба да водиш, да први кренеш, да будеш лидер, ауторитет због знања и способности. Да ли су сви они који оду и заврше ШРО управо такви, то је посебно питање. То свакако важи и за активне официре. Активни и резервни официри, када су у јединици не би требало битно да се разликују по квалитету. Ратну војску носе резервни, а предводе активни официри. Кога више занима нешто о томе нека прочита "Српску триологију", али и друге књиге Стевана Јаковљевића ("Ликови у Сенци", "Велика забуна"), који је и сам био резервни официр.

У прво време у ЈНА у ШРО су могли да иду само факултетски образовани. Касније, проширили су то и на "младе раднике" па су примали и са средњом школом. Ратна пракса је показала да је то било лоше решење. Од пре десетак година поново се примају само момци са факултетским образовањем. Требало би да то буду добровољци и они који прођу постваљене критеријуме, јер нема места за све, нити има потребе због величине војске. На жалост, како читам из ваших постова још увек није разрешена стара дилема: "да ли је веза род, или је род веза".

Некад су командири водова у ШРО бирани међу најбољима. Због тежине посла и објективно слабијег напредовања, многи су активни официри то избегавали, посебно Билећу (њу и због услова живота у гарнизону). Морало би то бити тако и сада, мислим на квалитет командира у ШРО). Нажалост, слаб одзив за Војне академије резултирао је онаквима какве описује "Saboter".

Захтев за сваког официра, па и резервног је (ово се првенствено односи на КоВ) да као командири водова или чета познају свако средстви наоружања и опреме у воду-чети у детаље, укључујући и принципе рада, да могу радити као послужиоци на сваком од средстава које чета има и знати у пракси да искористе њихове могућности. Командант батаљона мора да познаје намену свих средстава у батаљону, могућности, карактеристике и принципе употребе, као и да управља јединицама у којима су та средства. Да би то знали морају да добро савладају и теорију, али и праксу, практично коришћењењ тих средстава, да знају психологију људи и буду лидери. То важи и за цивилни живот. Менаџер у фирми би требао бити то исто. Добар менаџер биће добар официр, и обрнуто.

Ово сам написао ради озбиљности оних који се одлучују да буду резервни официри. Да то не буде само да би лакше прошли кроз војни рок, већ да када затреба, раме уз раме са активним официрима воде војску.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Лепо написано!

Само ћу да се надовежем на то да, наравно, у свакој класи има и бољих и лошијих. Тако да ће се увек наћи и неки резервни официр који је сигурно бољи од активног, али и обрнуто. Значи свуда има и квалитетних и успешних, али свуд се може наћи и особа са мањим знањим, мањом вољом, неискуством итд. Све зависи какав официр жели да буде и какве има предиспозиције.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eto i mene ja sam služio u Kruševcu od septembra 1990 do marta 1991 87 klasa ŠRO ABHO 3 vod kod poručnika Zlatka Milenkovića ( Ljudina i pol )
poslje toga na stažiranju u CVŠgeneral armije Kosta Nađ kasarna Maršal Tito u Sarajevu i izašao kao rezervn potporučnik ABHO.

Bajno u školi .... kako se uzme.... učenje, vježbe , ispiti a onda obuka uzbune itd

U Sarajevu sam bio instruktor praktične nastve na katedri ABHO . Predavao sam i pomagao u prdavanjima na srednjoj školi i akademiji. ( od marta1991 do septembra 1991)


Ako nekog ima iz tog perioda nek me kontaktira....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav
Interesuje me da li neko zna da li u SRO primaju one koje su zavrsili strukovne studije posto studiram po Bolonji na Visokoj tehnickoj skoli strukovnih studija. Nekad je to bila visa ali se to promenilo uvodjenjem Bolonje. Studiram elektroenergetiku. Te studije traju 3 godine plus 1 godina specijalistickih studija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pretpostavljam da ce te primiti nakon zavrsene visoke skole.
Prati sajt Vojne akademije i tamo se najbolje mozes informisati ili kontaktiraj nekog na akademiji.

va.mod.gov.rs/cms/view.php?id=2282

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi a kada se zavrsi SRO moze li se ostati da se radi u vojsci?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekad je moglo, danas to nema veze jedno s drugim. Mozes da budes rezervni kapetan, a da se zaposlis u vojsci kao vojnik (ugovorno).

Moze da bude poen prilikom konkurisanja i nista vise.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kiki 72 ::Eto i mene ja sam služio u Kruševcu od septembra 1990 do marta 1991 87 klasa ŠRO ABHO 3 vod kod poručnika Zlatka Milenkovića ( Ljudina i pol )
poslje toga na stažiranju u CVŠgeneral armije Kosta Nađ kasarna Maršal Tito u Sarajevu i izašao kao rezervn potporučnik ABHO.

Bajno u školi .... kako se uzme.... učenje, vježbe , ispiti a onda obuka uzbune itd

U Sarajevu sam bio instruktor praktične nastve na katedri ABHO . Predavao sam i pomagao u prdavanjima na srednjoj školi i akademiji. ( od marta1991 do septembra 1991)


Ako nekog ima iz tog perioda nek me kontaktira....

E, ta ti je dobra, majstore!
100 klasa ŠRO ABHO, septembar 2000. (prva klasa posle deset godina... od vaše ako si bio u poslednjoj!)
Taj Zlatko Milenković je 2000. bio major i držao mi nastavu izviđanje reona kontaminacije posle dejstva NBH ... LJUDINA!
Kaže: Momci, pustite to i dođite ovamo da popričamo... CAR...
Pa Fortuna Dragoljub i Mitar Nikolić... jel se sećaš njih, mislim da su bili tamo i početkom 90tih?
Sve u svemu lepo iskustvo, lep provod u Kruševcu...Zakićeva ulica, BIP-ova pivnica i posebno na Ravnjaku na stažiranju !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trenutno studiram prava, a vec sam odsluzio vojni rok, strelac u pesadiji. Da li bih posle zavrsenih studija mogao da se prijavim u SRO?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Služio sam ŠRO Bileća kao pripadnik jubilarne, 100. klase (generacija '89. - 90.)

Šta reći o vremenu provedenom tamo, nego - razguzivanje na sve strane. Već od prvog dana oštra disciplina, galama, kazne za svaku sitnicu... Najgori su bili mlađi vodnici koji su i poslije stažiranja ostali da obučavaju pitomce. Kakvo je to izdrkavanje bilo... Užas.

Kažu da su Rusi jedino ŠRO u Bileći priznavali za "pravi" garnizon. Hm, moguće, ali bilo je tu puno beskorisnih stvari.
Interesantno je da su komandiri vodova bili aktivni poručnici koji su u JNA u ostalim formacijama pod sobom imali čete.
Najteža je bila nastava gađanja, gdje se u teoriji i praksi učilo rukovanje različitim vrstama pješadijskog, ali i protivoklopnog naoružanja. Bilo je i teorijskih predmeta (Rad s ljudima, neizbježna politička nastava, Obavještajno obezbjeđenje i strane armije...), ali se tome i nije posvećivala neka naročita pažnja.
Interesantno je da je nastavnik za RV i PVO kasnije postao komandant famozne Prve gardijske brigade Hrvatske vojske (zaboravio sam mu ime).
KOmpletan život u zih šest mjeseci svodio se na relaciju ustajanje-doručak-odlazak na nastavu-ručak-dva sata popodnevnog odmora-odlazak u učionicu na učenje i ponavljanje-večera-spavanje. Vrijeme između tih stavki, ako ga je uopšte bilo, provodilo se u čišćenju kruga kasarne, razbacivanju i ponovnom spremanju spavaonica, trčkaranju tu i tamo da bi se ispunio neki hir mlađeg vodnika... Ma sve u svemu, veliki fizički, ali i psihički pritisak. Od nas pedesetak, desetak njih odustalo je poslije prvih mjesec dana.
A vo to ludilo bilo je krunisano pokretnim logorovanjem u trajanju od mjesec dana, koje je počelo uzbunom i forsiranim maršem dužine 50-tak kilometara pod punom ratnom opremom. Za vrijeme trajanja marša bile su samo dvije pauze od po 15 minuta i jedna od pola sata. Međutim, to pojedince nije sprečavalo da popuše pokoju cigaretu za vrijeme hodanja. Bilo je padanja, iščašenja zglobova, malaksalosti, ali ipak smo stigli na kraju do odredišta.
Slično nas je čekalo i po povratku.

Šta sam za to vrijeme naučio? Pa, najviše neke osnovne karakteristike automatskih pušaka, puškomitraljeza, ručnih bacača i minobacača (najteže mi je bilo računanje putanje projektila odn. priprema minobacača za dejstvo - gola matematika, fuj!). Mada je bilo i nekih potpuno besmislenih taktičkih postulata, poput pravila da se na neprijateljski artiljerijski napad izdaje naredba "200 metara TRKOM", a svi znamo da je tad najbolje zaleći u najbliže udubljenje i sačekati da granate odrade svoje.