Poslao: 15 Avg 2011 02:15
|
online
- kljift
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Okt 2009
- Poruke: 7164
|
freelancer ::Нисам сигуран да је могуће добити чин резервног пуковника. Ако се не варам, најдаље се може доћи до мајора.
Друже пуковниче, чак је и у временима пре употребе ватреног оружја тактика и способано ратно вођство играло велику улогу и могло да значи разлику између победе и пораза, чак и кад је противник бројнији, али у данашње време веровати да је довољно само бити спреман на јуришање је благо речено небулозно. То је, наравно, изузетно битно, срце добија ратове, али само срце не. Шта је вредело срце Кинезима у боксерском устанку? Шта је вредело срце Зулу ратницима крајем XIX века? Јуришање на непријатељски митраљез је самоубиство и ништа више, ако није само део замисли способног официра. Дакле, маните се тековина Сремског фронта, НОБ-а и сличних самоубилачких идеја.
Иначе, као резервни официр могу да потврдим да је данашње школовање ништа друго до празна рутина. По систему: сваке године се школују, а пошто је војска систем који се тешко мења, 'ајде да их школујемо и ове године. Производ те обуке је потпуно небитан. Шест месеци за обуку официра је смешно мало. Да смо могли да бирамо, ми бисмо остали у војсци и девет месеци или годину дана. Има у ШРО-у и људи којима тамо није место, али већина је дошла тамо зато што то заиста жели. Већина је била веома мотивисана за учење и надахнута патриотским осећањима. Да држава/војска жели, може да направи изузетно способан резервни официрски кадар, али овако...
Ја сам био аритиљерац и објашњено нам је да је будућност артиљерије мобилност, што значи да је вучна артиљерија прошлост. Употребом самоходне артиљерије, као што је наша Гвоздика, се постиже изузетна мобилност, а прецизност и брзина гађања се постиже аутоматским рачунањем елемената за гађање од стране компјутера. Систем удри и склањај се. Ми смо добили обуку на вучној артиљерији (НОРА, топ 130мм М46, Д30), пошто не постоје услови за обуку на Гвоздикама (рецимо недостатак пресека Гвоздике, који би омогућио истовремени приказ рада на њој већој групи слушалаца одједном), а елементе за гађање смо израчунавали ручно. Онај ко зна нешто о артиљерији зна колико је то компликован процес и колико је лако погрешити на било ком кораку, што може да значи да ће пројектил пасти на сопствене јединице. Наравно, треба и то научити за не дај Боже, али користити као основни начин... Хвала Богу, па је један пуковник одустао од лекције гађање без употребе ласерског мерача даљине. Ако немам ласерски мерач даљине, не идем у рат. Систем штапа и канапа не може да прође у модерном рату.
Не може да се неодговорно обучавају људи, који ће сутра одговарати за животе војника. Не могу да се овакве ствари савладају на брзину. Не може да се резерва не позива никада да освежи своје знање. Ја сам након одслужења војног рока отишао да се јавим у свој војни одсек. Гледали су ме као марсовца, у фазону "шта ћеш ти овде?". Никад чули за ратни распоред...
U suštini artiljerijska obuka se i zasniva na artiljerijskoj busoli sa azimutnim dodatkom, artiljerijskom sredstvu i induktorskom telefonu. Dabogda svi vozili Mercedese al čini mi se da su svi učili na Fićama. U Finskoj na primjer i dalje se gađa iz D 20 152mm, D 30, M 46 130mm. Iako su finansijsko - industrijska velesila nije lako "fuzionisati" vojsku od 400.000 što aktivnih što rezervnih vojnika sa modernom opremom. Svaka čast modernoj opremi ali u artiljeriji se stvarno počinje od nule a ne od hiljadarke.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 15 Avg 2011 02:53
|
offline
- Nomina sunt odiosa
- Stalna budnost i motrenje neprijatelja, kako stvarnog tako i potencijalnog
- Pridružio: 11 Avg 2011
- Poruke: 55
|
Ja tek sada vidim da sam zaboravio da odgovorim na poruku kolege Freelancer i izvinjavam se. Moje stavove u vezi jurišanja na mitraljeze shvatili ste bukvalno. Hteo sam da kažem da je najbitnije iskaliti mladog čoveka u nekoga ko treba da sutra da vodi bez straha. Samo to. Nipošto nisam mislio na jurišanje na neprijateljske rovove u 21. veku. Vreme pokliča "Ura" i komande "Bodi" je svakako prošlo,mada, u ratu se nikada ne zna. Eto na primer pešadijska borba na bliskom odstojanju je možda sinonim za Košare,znate o čemu pričam. Svakako da je potrebno vršiti obuku na što savremenijim sredstvima ali ipak, onaj ko želi da nešto nauči to svakako može i pomoću štapa i kanapa kao što kažete. Čujte, ja imam neke svoje zamisli transformacije vojnog školstva a sa time u vezi i kursa za rezervne oficire. Svakako da je dosadašnji model u izvesnoj meri prevaziđen ali novi koncept aktivne i pasivne rezerve uz još dorade može biti vrlo dobar. Stvar je u finesama koje znače novi kvalitet. Treba transformisati pomenutu školu u smislu što bolje eksploatacije visokostručnog kadra iz civilastva. Naime, zašto bi vojska školovala o trošku budzeta npr informatičare. Takođe, kadrovi koji dolaze sa nekih "društvenih" fakulteta ranga Fakulteta političkih nauka i Fakulteta bezbednosti su svakako nedovoljno iskorišćeni tokom kursa na jedan način, dok su oni koji dolaze sa tehničkih fakulteta na drugi način. Ima tu puno manevarskog prostora i valjalo bi se time pozabaviti. Dao sam samo jedan primer. Treba iskoristiti novac iz budzeta efikasno i jednim udarcem ubiti dve muve. Ne znam da li ste me razumeli. U suštini, ove stvari su već u perspektivi i o njima se govori tamo gde treba da se govori odnosno odlučuje. Meni je još pre mnogo godina neko o tome govorio. Stvari u vojsci se sporo menjaju po prirodi stvari i mi nismo nikakav izuzetak. Stoga se treba nadati da će uskoro doći do promena i u ovom sektoru koji mi ovde promišljamo a do tada mi moramo biti spremni, na svome mestu. Živeli!
|
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2011 03:23
|
offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
Rez.pukovnik ::Napisano: 15 Avg 2011 0:18
Kolega Ljubisave, zadovoljstvo mi je što ste spomenuli pok. generala Bakočevića. Bio je to veliki rukovodilac i general-major u rezervi. Na stranu njegova ideološko-politička orijentacija, koja sudeći nekim današnjim aršinima "ne pije vodu". Međutim, mozda je trebalo spomenuti i pok. generala armije Gračanina kao i mnoge druge rezervne oficire koji su ostavili znatno življi trag u našoj ratnoj i političkoj istoriji. Eto, tu Vam je i Nikola Kalabić. Bio je pre rata rezervni inžinjerijski poručnik, po nekima čak kapetan a u ratu je dogurao do potpukovnika i komandanta Garde. Čujte, bilo bi dobro da neko na ovom mestu pobroji barem one najpoznatije rezervne oficire iz naše ratne i političke istorije, a ima ih mnogo. Ja bih tu krenuo još od 1912. godine i uključio bih sve do poslednjih ratova. Ima mnogo velikih imena tu.
Да не бркамо резервне официре који су завршили ШРО, са пензионисаним официрима, који су завршили највише војне школе.
"Eto, tu Vam je i Nikola Kalabić. Bio je pre rata rezervni inžinjerijski poručnik, po nekima čak kapetan a u ratu je dogurao do potpukovnika i komandanta Garde" - чије и какве гарде је био командант. Престолонаследник је био у Лондону, ваљда је гарда уз монарха, а не по врлетима бивше Југославије.
|
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2011 16:21
|
offline
- Pridružio: 03 Dec 2010
- Poruke: 146
- Gde živiš: Srbija
|
kljift ::
U suštini artiljerijska obuka se i zasniva na artiljerijskoj busoli sa azimutnim dodatkom, artiljerijskom sredstvu i induktorskom telefonu. Dabogda svi vozili Mercedese al čini mi se da su svi učili na Fićama. U Finskoj na primjer i dalje se gađa iz D 20 152mm, D 30, M 46 130mm. Iako su finansijsko - industrijska velesila nije lako "fuzionisati" vojsku od 400.000 što aktivnih što rezervnih vojnika sa modernom opremom. Svaka čast modernoj opremi ali u artiljeriji se stvarno počinje od nule a ne od hiljadarke.
Артиљеријска бусола је најмањи проблем. Она је обавезан део и на осматрачком и на ватреном положају. Могуће је заменити је ласерским обележивачем циља, GPS уређајем и теодолитом (он се понекад и користи), али то је за нашу војску научна фантастика. Оно што може да се уради за мале паре, јесте да приручни рачунар за израчунавање елемената за гађање буде део стандардне опреме сваке артиљеријске јединице. То не може да буде толико скупо. У ствари, у време када је сваки паметни телефон јачине десктоп рачунара од пре 10 година, може да се направи и програм за Андроид платформу и да буде инсталиран на телефонима које би дужили команири одељења или бар официр рачунач. Ево једна робусна Моторола са IP67 класом заштите и Андроид ОС-ом. Не може јефтиније и једноставније, а резултат је далеко већа поузданост и прецизност. Унесу се познате променљиве: координате основног оруђа, координате циља, месни угао (за све ово и даље треба бусола), температура ваздуха на ватреном положају, температура на највишој тачки кроз коју пролази граната, азимут и јачина ветра (ротацију земље програм аутоматски рачуна на основу координата ВП-а и циља) и voila, добили смо елементе за гађање за неколик секунди, уместо да чекамо да то неко на папиру рачуна и можда погреши.
Током рата који се на овом форуму не спомиње је било више случајева да је испаљено по неколико хиљада граната (по систему, не штеди), а које су завршавале километар даље од положаја циља, зато што је неко у прорачуну погрешио за 5-6 хиљадитих или заменио негде плус и минус.
Rez.pukovnik ::Ja tek sada vidim da sam zaboravio da odgovorim na poruku kolege Freelancer i izvinjavam se. Moje stavove u vezi jurišanja na mitraljeze shvatili ste bukvalno. Hteo sam da kažem da je najbitnije iskaliti mladog čoveka u nekoga ko treba da sutra da vodi bez straha. Samo to. Nipošto nisam mislio na jurišanje na neprijateljske rovove u 21. veku. Vreme pokliča "Ura" i komande "Bodi" je svakako prošlo,mada, u ratu se nikada ne zna. Eto na primer pešadijska borba na bliskom odstojanju je možda sinonim za Košare,znate o čemu pričam. Svakako da je potrebno vršiti obuku na što savremenijim sredstvima ali ipak, onaj ko želi da nešto nauči to svakako može i pomoću štapa i kanapa kao što kažete. Čujte, ja imam neke svoje zamisli transformacije vojnog školstva a sa time u vezi i kursa za rezervne oficire. Svakako da je dosadašnji model u izvesnoj meri prevaziđen ali novi koncept aktivne i pasivne rezerve uz još dorade može biti vrlo dobar. Stvar je u finesama koje znače novi kvalitet. Treba transformisati pomenutu školu u smislu što bolje eksploatacije visokostručnog kadra iz civilastva. Naime, zašto bi vojska školovala o trošku budzeta npr informatičare. Takođe, kadrovi koji dolaze sa nekih "društvenih" fakulteta ranga Fakulteta političkih nauka i Fakulteta bezbednosti su svakako nedovoljno iskorišćeni tokom kursa na jedan način, dok su oni koji dolaze sa tehničkih fakulteta na drugi način. Ima tu puno manevarskog prostora i valjalo bi se time pozabaviti. Dao sam samo jedan primer. Treba iskoristiti novac iz budzeta efikasno i jednim udarcem ubiti dve muve. Ne znam da li ste me razumeli. U suštini, ove stvari su već u perspektivi i o njima se govori tamo gde treba da se govori odnosno odlučuje. Meni je još pre mnogo godina neko o tome govorio. Stvari u vojsci se sporo menjaju po prirodi stvari i mi nismo nikakav izuzetak. Stoga se treba nadati da će uskoro doći do promena i u ovom sektoru koji mi ovde promišljamo a do tada mi moramo biti spremni, na svome mestu. Živeli!
Иако ми из вас зрачи неки партизански дух (наступ друга Чворовића), који баш и не волим, не сумњам у ваше добре намере, међутим, ваше идеје које су наводно "у перспективи и о којима се говори тамо где треба да се говори" су једно, а политичка воље изгледа онако како је описао 10х10 у посту изнад. Окупациони гувернери нису добили задатак да изграде војску за нас, за народ, него за колонијалне власти, чији смо ми доминион, вазал или како већ хоћете. Ако вам неко ко одлучује говори да има намеру да унапреди систем одбране, тај вас лаже.
А за јуришање се онда нисмо разумели. Сада је јасно шта сте хтели да кажете.
|
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2011 17:37
|
offline
- Nomina sunt odiosa
- Stalna budnost i motrenje neprijatelja, kako stvarnog tako i potencijalnog
- Pridružio: 11 Avg 2011
- Poruke: 55
|
Napisano: 15 Avg 2011 17:21
Kolega Ljubasave, nisam ja ni izjednačavao (rezervne oficire) ta dva nivoa odnosno pravca napredovanja u činu. Jano je da se može napredovati u činu i kao rezervni oficir i kao oficir koji posle može preći u rezervu pa posle napredovati dalje i u rezervi. Međutim, verujte mi da i ovi oficiri koji su završili visoke škole u civilstvu pa postali rezervni oficiri, u određenim bitnim znanjima i veštinama uopšte ne zaostaju za onim oficirima koji su prošli kroz vojno-školski sistem. Svakako da pešadija i artiljerija nemaju nikakvu alternativu u civilnom školstvu i to je normalno, tako da su rezervni peš. kapetan i kapetan koji deset godina radi taj posao dve neuporedive stvari. A što se tiče Kalabića ne bih bio toliko oštar jer znate, poraženoj vojsci se mora pružiti odstupnica, staro je pravilo ratno. Slažem se ja sa Vama naravno ali sam i uvideo tokom dugo godina mnogo pogrešaka u odnosu prema Mihailoviću a koje su načinili niko drugi do mi Srbi. Kod Hrvata je bila druga priča.
Dopuna: 15 Avg 2011 17:33
Kolega 10x10, cenim da je naš odnos pema NATO od samog početka bio na krivom tragu. Naime, mišljenja sam da nestankom Varšavskog ugovora sa vojno-političke karte sveta naše političko pa i vojno rukovodstvo nije odmah prihvatilo novu realnost, realnost koja život znači. Bili smo nesvrstani i ta karta se istrošila. Bili smo "pročitani". Ne kažem da je trebalo odmah ući u NATO ali opet, ostali smo na vetrometini, sami bez igde ikoga. I na kraju, kad su ostali psi razvukli kosti nama nije ostalo ništa. Karikiram. Uvek je presudan interes. To je tako dobro osećao i knez Pavle i na kraju šta se dogodilo znamo svi. Nečiji drugi interes nas je direktno uvukao u svetski rat. Tako je i danas sa NATO. Slažem se sa Vama. Zaslužujemo mnogo bolji tretman ali vetrovi politike su sada takvi. Treba biti mudar i savitljiv. Da smo se Amerikancima još devedesete nametnuli kao glavni vojni partneri na Balkanu i Jugoistočnoj Evropi danas bi Arbanasi, Hrvati i bosanski muslimani duvali u šuplju tikvu. Opet kažem, slažem se ja sa Vama ali treba gledati daleko u budućnost. Živeli i zdravi mi bili!
Dopuna: 15 Avg 2011 17:37
Kolega Kobac001, danas sam proverio stvar za koju se vi držite kao pijan plota. U Školi rezervnih oficira, kao što sam Vas ubeđivao ne postoje nikakve spremačice i sobarice. Tretman slušalaca je isti kao tretman pitomaca odnosno po novom studenata. Eto, koliko ste bili samouvereni ja sam čak počeo da sumnjam u svoje stavove. Nema dakle nikakvih fantomskih spremačica. Slušaoci sami kao i pitomci održavaju red i higijenu u svojim prostorijama. Živeli !
|
|
|
|
Poslao: 16 Avg 2011 13:30
|
offline
- rade012
- Moderator u penziji
- Pridružio: 26 Dec 2005
- Poruke: 4708
|
Po novom su kadeti. Postoje spremačice- čistačice, uvedene su 1998-99. godine.
A što se tiče "dobronamernih" uvredda sa Vaše strane, možda bi mogli sada malo Vas da izvredjamo , onako "dobronamerno" - nećete se Vi naljutiti.
PS Molim modove da ne brišu poruke bez razloga.
|
|
|
|
Poslao: 16 Avg 2011 17:28
|
offline
- Nomina sunt odiosa
- Stalna budnost i motrenje neprijatelja, kako stvarnog tako i potencijalnog
- Pridružio: 11 Avg 2011
- Poruke: 55
|
rade012 ::Po novom su kadeti. Postoje spremačice- čistačice, uvedene su 1998-99. godine.
A što se tiče "dobronamernih" uvredda sa Vaše strane, možda bi mogli sada malo Vas da izvredjamo , onako "dobronamerno" - nećete se Vi naljutiti.
PS Molim modove da ne brišu poruke bez razloga.
Kolega Rade012, ja sam proverio detaljno stvar. U pravu ste ali Kobac001 nije u pravu. Te žene zaista postoje ali one ne održavaju i nemaju dozvolu pristupa prostorijama gde borave studenti i kadeti. Oni sami sebi održavaju životni i radni prostor što je i normalno. Što se tiče dobronamernih uvreda izvolite, ja sam spreman da primim svaku kritiku. Nisam neko ko nije navikao na oštru reč.
|
|
|
|
Poslao: 16 Avg 2011 18:00
|
offline
- rade012
- Moderator u penziji
- Pridružio: 26 Dec 2005
- Poruke: 4708
|
Ne, ja ne želim da kažem da si sramota za svoj poziv, kako si ti uputio oficirima Vojske Srbije - to si ocenio kao "dobronamernu uvredu". Ono "gospodine" nije značilo da ti se obraćam sa uvažavanjem . Na ovom forumu ima dosta ljudi koje uvažavam, gde tebe nikako ne bih mogao da podvedem.
Elem, čistačice su čistile sobe studenata Vojne akademije. Kada se prestalo sa tom praksom, nije mi poznato, ali znam da su mi čistile sobu. To su tada računali u "povećanje standarda studenata Vojne akademije", mada mi nije baš jasno kako su došli do tog zaključka.
Moje mišljenje je da rezervni starešina, ma kakvu civilnu školu završio, ne može ovladati vojnom problematikom svojer VESti za vreme trajanja ŠRO. Ni pod tačkom razno. Bez stažiranja, kvalitetnog, komandovanja jedinicom od smotre do vatrenog položaja, kao ni kasnijeg pozivanja na različite vidove obuke - nema kvalitetnog rezervnog oficira.
O eventualnom odzivu rezervnih starešina možemo drugom prilikom.
|
|
|
|
Poslao: 16 Avg 2011 20:05
|
offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
rade012 ::
Elem, čistačice su čistile sobe studenata Vojne akademije. Kada se prestalo sa tom praksom, nije mi poznato, ali znam da su mi čistile sobu. To su tada računali u "povećanje standarda studenata Vojne akademije", mada mi nije baš jasno kako su došli do tog zaključka.
То си добро написао.
Дакле 1972/1973 дошло је де већих промена на ВА КоВ у Београду.
Хигијеничарке нису више сређивале (чистиле) собе питомцима војне академије. Престало се са праксом сервирања оброка у питомачком ресторану. Питомци су прешли на исхрану у нови ресторан на принципу "самопослуживања".
Компензација на ово "смањење" луксуза, била је дозвола за излазак у град у цивилном оделу.
Од 1975.године питомцима су одузимали возачке дозволе, и враћали им након завршетка академије. Нормално да смо одмах исте оглашавали изгубљеним и вадили дупликате. Ко да чека 4 године своју дозволу.
Такође, од 1975. забрањен је улазак аутомобилима у круг академије, а паркирање је било само у Вељка Ликића-Курјака.
|
|
|
|