offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1092
- Gde živiš: Kruševac
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:M. A. K. - D. B. M. | 09. mart 2017. 22:54 |
Asocijacija srpskih arhitekata pokrenula inicijativu da se Dobrovićevo zdanje kandiduje za Uneskovu listu
Generalštab je obeležje našeg stradanja
JEDINE dve zgrade u Beogradu podignute po projektu velikog srpskog i jugoslovenskog arhitekte Nikole Dobrovića (1897-1967), remek-delo moderne arhitekture i kulturno dobro - kompleks Generalštaba, teško oštećen tokom NATO bombardovanja, već gotovo dve decenije stručna javnost brani od rušenja i traži obnovu. Posle nebrojenih, žestokih javnih rasprava u kojima su se arhitekte zalagale za zaštitu ovog važnog dela kulturne baštine od uticaja dnevne politike i interesa biznisa, novo negodovanje stručnjaka izazvala je nedavna izjava ministra odbrane Zorana Đorđevića, da se zgrada A ovog kompleksa (prekoputa Vlade Srbije) "sruši cela, s obavezom, pošto je zakonom zaštićena, da se onog trenutka kada država bude imala para digne ista takva".
Arhitekta Slobodan Maldini, koga je podržala Asocijacija srpskih arhitekata (ASA), pokrenuo je inicijativu za podnošenje kandidature Unesku, za upis bombardovanog kompleksa Generalštaba u registar spomenika svetske kulturne baštine, uz poziv ostalim esnafskim udruženjima i stručnjacima da im se priključe.
- Vlada je i ranije razmatrala opciju rušenja, a pre nekoliko godina Ministarstvo građevine i urbanizma pokrenulo je inicijativu da se remek-delo Dobrovićeve arhitekture obriše iz registra kulturnih dobara - kaže Maldini za "Novosti". - Zbog duge zakonske procedure brisanja iz registra, tada je odlučeno da se izvrši nužna sanacija objekta. Proteklih godina srušeni su prilazni aneks iz Ulice kneza Miloša i znatan deo kompleksa, a statika preostale ruševine obezbeđena je čeličnom konstrukcijom. Ova sanacija koštala je 78 miliona dinara. Za rušenje nedavno saniranog objekta, predviđena su sredstva veća od sanacije - 180 miliona dinara!
Odluka o rušenju najznačajnijeg arhitektonskog modernističkog kompleksa na Balkanu je, smatra naš sagovornik, definitivan poraz naše kulture i mnogi s pravom postavljaju pitanje - šta je sledeće? Rajićeva, Kosančićev venac i Palata "Srbija", dodaje Maldini, upravo menjaju svoju urbanističku strukturu na osnovu koje su proglašeni kulturnim dobrom i u bliskoj budućnosti će izgubiti karakter spomenika kulture.
- Kompleks zgrada Generalštaba danas je svetu redak preostali vidljiv dokaz stradanja našeg naroda tokom NATO agresije - naglašava Maldini. - Objekti devastirani raketama Zapada kasnije su srušeni, a na njihovim mestima podignuti novi. Ako srušimo i Generalštab, nestaće poslednje arhitektonsko svedočanstvo iz kojeg mladi naraštaji uče o novoj srpskoj istoriji. Ovaj monument stradanja i primer brutalnosti NATO sile za našu naciju je sveto mesto, poput Pećke patrijaršije, Gračanice ili Visokih Dečana.
Naš sagovornik navodi primere evropskih i svetskih gradova sravnjenih sa zemljom tokom Drugog svetskog rata, koji su sačuvali neke srušene zgrade, kako bi upravo svedočile o brutalnosti ratnih razaranja:
- Poznata je zgrada sajma u Hirošimi nad čijom kupolom je 1945. eksplodirala američka atomska bomba. Tokom obnove Hirošime, stanovnici su tražili da se ova zgrada sačuva u svom obliku kao trajna ruševina i postane spomenik stradanja - Spomenik miru. Ovu ruševinu je posle tri decenije insistiranja Unesko upisao u registar svetskih kulturnih dobara. Kompleks Generalštaba zaslužuje najmanje istu sudbinu. Sada je pravo vreme da bude predložen za upis u svetsku baštinu Uneska - zaključuje Slobodan Maldini.
MINISTARSTVO: RUŠENjE SAMO ZBOG OBNOVE
KAKO je "Novostima" juče rekla Aleksandra Fulgosi, pomoćnik ministra kulture i informisanja za zaštitu kulturnog nasleđa, "zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane" utvrđena je za spomenik kulture Odlukom Vlade RS 2005. godine ("Sl. glasnik RS" br. 115/05).
- Rušenje dela ili delova zgrade Generalštaba je za Ministarstvo kulture i informisanja prihvatljivo samo ukoliko se vrši radi potpune rekonstrukcije i vraćanja objekta u prvobitno stanje, u svemu prema postojećem projektu arhitekte Nikole Dobrovića - kaže Fulgosijeva.
------ ------
DOKAZ O ZLOČINU
ASOCIJACIJA srpskih arhitekata (ASA) sa više od 200 aktivnih članova, na čelu sa veteranom Mihajlom Mitrovićem, u potpunosti podržava ideju Slobodana Maldinija. - Ako su Nemci mogli da u Berlinu sačuvaju ruševine crkve cara Vilhelma, srušene u bombardovanju, nenarušavajući prijateljske odnose sa saveznicima, zašto mi ne bismo mogli da sačuvamo ostatke kompleksa Generalštaba. Bombardovanje i rušenje je uvek zločin, bez obzira na to sa koje strane dolazio, a uspomena na zločin je zalog mira u budućnosti - kaže arhitekta Zoran Manević iz ASA.
- Generalštab bi trebalo proglasiti za kulturno dobro više kategorije, jer će to naterati političare da se malo zamisle. Dobrović nema ništa osim toga u Srbiji, sva ostala njegova zdanja su u Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj. Hrvati ga svojataju kao Teslu.
------ ------
POD ZAŠTITOM GRADA
U REPUBLIČKOM zavodu za zaštitu spomenika juče nisu želeli da se izjašnjavaju o daljoj sudbini Generalštaba jer, kako su nam rekli, ovaj kompeks nije u njihovoj nadležnosti. Prema rečima direktorke ove institucije Mirjane Andrić, od pre tri godine ovaj kompleks je pod ingerencijom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Od Gradskog zavoda juče nismo dobili traženi komentar.
------ ------
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:M. A. K. - D. B. M. | 11. mart 2017. 20:00 |
Arhitekte o najavi da će zgrada a čuvenog Dobrovićevog kompleksa biti srušena. Mihajlo Mitrović: Poništiće najznačajniju žižu Beograda
Nestanak Generalštaba bio bi velika sramota
BILO bi neprirodno delo rušiti najznačajniju stilsku zgradu Beograda - kompleks Generalštaba, arhitekte Nikole Dobrovića. Bacilo bi to sramnu sliku na na naš grad. Arhitekti žele da Beogard poštede gradskog srama. Beograd ovo rušenje ne bi nikada zaboravio. Začuđujuće je da neki koji vole naš grad, ne žale za tom zgradom, iako živimo u evropskoj prestonici, koja grabi evropskim vrednostima.
Veteran srpske arhitekture Mihajlo Mitrović, autor projekta za čuvenu Zapadnu kapiju Beograda, ovako reaguje na nedavnu najavu da se planira rušenje zgrade A, Dobrovićevog kompleksa u ulici Kneza Miloša (preko puta Vlade Srbije), razorene tokom NATO bombardovanja.
- Glavne urbanističke arhitektonske službe Beograda, bez konksulatacije sa svojim vrhunskim stručnjacima, ne suprotstavljaju se dovoljno ovom rušilačkom činu - smatra Mitrović. - Pošto Dobrović nije živ, to će raditi neki anonimni arhitekti i za sva vremena poništiće najznačajniju žižu staroga Beograda. Taj čin osuđuju svi arhitektonski kritičari i stvaralački svet kulture.
Da je Generalštab, koji je projektovao jedan od najznačajnijih autora srpske i jugoslovenske moderne arhitekture, sa obe svoje zgrade, zaštitni znak Beograda, smatra i arhitekta Marija Jovin:
- Dobrović je te dve zgrade projektovao kao jedinstvenu celinu i ako bi se bilo koji deo porušio bilo bi to kao da živo biće prepolovimo - kaže Jovin. - Ako Beograd nije u stanju da sačuva kao jednu celinu oba objekta, koji su nam u svetu napravili značajnu i lepu afirmaciju, onda ih nije ni zaslužio: ni da ih gleda, a kamoli da ih koristi! Još gore bi bilo da se realizuje ideja o imitaciji skopske kreacije Aleksandra Velikog u vidu spomenika Stefanu Nemanji. Upropašćavanje gradskog jezgra počelo je ugrožavanjem vizura Beogradske tvrđave, a sad se nastavlja rušenjem jedne Dobrovićeve zgrade. I eto novog rušenja, pa nove investicije... Da mi stvarno volimo Beograd, ovaj objekat bi morao davno da bude obnovljen.
POBEDA KULTURE
MILETA Prodanović, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, kaže za "Novosti":
- Ako ministarstvo kulture uspe da odbrani Dobrovića, to će biti velika stvar za našu kulturu, a u tome će sigurno imati saveznike među ljudima bliskim arhitektonskoj struci - smatra pisac i slikar.
GRADSKI ZAVOD: SAMO OBNOVA!
POD nazivom "Zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu", Dobrovićev kompleks utvrđen je za spomenik kulture 2005. godine, a trenutno je u ingerenciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Na pitanje "Novosti", kakav je stav ove institucije prema najavljenom rušenju jedne njegove zgrade, u petak nam je stigao zvaničan odgovor:
- Prihvatljive su isključivo intervencije koje se sprovode u cilju potpune rekonstrukcije i vraćanja objekta u prvobitno stanje - zaključuje se u saopštenju Zavoda.
|
