Sticanje oficirskih činova u JNA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naročito onih koje sahranjuje počasna jedinica JNA. Ajde, molim te...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lisine ::Nemojte mešati činove i zvanja u policiji (ranije SSUP, GSUP, RSUP...) sa činovima u vojsci.
U redu. Oznaka je jedan širit sa jednom zvezdom, pa mi je to zaličilo na p.poručnički čin.

lisine ::Sudeći po tome na koji način je vaš otac vraćen u službu u JNA i angažovan na "problematičnoj" teritoriji jasno je da se tu ne radi o mirnodopskoj proceduri dobijanja činova.
...
To što je brzo unapredjen u viši čin govori samo o sposobnosti vašeg oca i to treba da vam je na čast.
I meni se javila slična ideja. Neki "ratovi" su počeli mnogo pre nego je "običan" svet za njih saznao, ili, drugačije rečeno, nikada nisu ni prestajali.

Jeste mi na čast. To valjda dolazi sa godinama Hvala!

rade012 ::Čovek je počeo karijeru kao pozornik - dakle, definitivno milicioner. Početkom osamdesetih, nakon nekih 25 ili kusur godina otišao je u penziju kao mladji inspektor. Dakle, još uvek policajac. I tada na volšeban način ga zovu iz penzije i aktiviraju ga u činu potpukovnika???
I na kraju mu JNA odaje počast na sahrani...

Ovde nešto debelo ne pije vodu. Sećanja očigledno znaju da zavraju. Neki dokument ili fotka bi dobro došli, u cilju utvrdjivanja istine.
Da, koliko mi je poznato počeo je kao običan policajac ili pozornik ili nešto slično, kako se to u ono vreme već zvalo. U penziju je otišao sa 50 godina. Možda je neko negde procenio da bi im još uvek za nešto valjao. Ili, kako kaže lisine: "... nije sve onako kako nama izgleda. Ima raznih vrsta policajaca...".

Što se tiče dokumenata, ostala je teget službena legitimacija sa grbom SFRJ iz policijskih dana i još dve plastificirane legitimacije sa fotografijom, imenom, činom, sl. brojem, itd. Ono što me buni je da, ako se dobro sećam, na njima piše "legitimacija SSUP-a". Nisu mi pri ruci, a odavno sam ih držao u rukama, ali ne bi bio problem ni da ih nekada postavim ovde, ukoliko bi to moglo da razjasni neke stvari. Na njima stoje činovi p.puk. i puk.

Što se tiče sahrane, tu sam već bio pred punoletstvom i dobro pamtim, a postoje i fotografije (neki foto "padobranac" nam je utrapio slike). Sivo-maslinasti PUCH vuče kovčeg prekriven zastavom SFRJ, pored vojnici sa puškama, šlemovima, orkestar, itd... U pitanju je JNA pred sam kraj svog postojanja (1992.).

Koliko mi je poznato, bile su mu ponuđene dve opcije: da "napusti" penziju i uključi se u aktivnu vojnu službu ili da zadrži istu i da prima dnevnice. Odabrao je ovo drugo jer ni on sam nije znao da će odmah postati p.puk. (kasnije će se ispostaviti da ni njegov pretpostavljeni to nije znao; o tome se izgleda odlučivalo na nekom mnogo višem mestu). I tako čovek postade pukovnik na dnevnicama

Verovatno je slučajeva sličnih njemu bilo dosta. Ja sam izneo ovaj moj u nadi da neko poznaje problematiku.

• 1Ovo se svidja korisniku: el86
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma ljudi nemojte da ste na kraj srca mogao je NGŠ da reaktivira sve i svašta i to sa činom po slobodnoj proceni ako bi se taj dotični postavljao na neka mesta od posebnog značaja za SFRJ.
Najčešće su to bila postavljenja od posebnog značaja za bezbednostili zaštitu državne granice i slično pa me to i nečudi.
Kod mene je jedan u selu samo sa ŠRO a bez akademije i sa trogodišnjom školom aktiviran na granicu i sa činom oficira koji mu nikako nije mogao pripadati jer niti je nakon vojske imao staža a ni vežbi ili šta drugo.
Tako da sam uveren da se pri tom procesu reaktiviranja svašta moglo odraditi a što se logično nemože objasniti.
Postojao je i običaj da se posthumno mnogi unaprede u viši čin i sl...pa i to ima pojašnjenje za brzi napredak..
Imao sam i ja desetara VPU pa em mlađi od mne em brez velikog staža i oma ga aktivirali sa činom SVIK a ja sam sa SVŠ i dva puta više staža od njega te godine dobio taj čin a on nije imao ni 4.stepen al nemari imao je vezu...
Sve je bilo moguće samo ako ste bili bliže vatri mogli ste se i granjem okititi samo polako...

• 1Ovo se svidja korisniku: el86
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zadržite legitimacije za sebe, neka vam one budu sećanja na oca koji je u svom poslu po svoj prilici bio profesionalac. Ne opterećujte se šta i kako. U smutnim vremenima svašta je moguće a ne zaboravite da rat i dan danas traje.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto je JNA dominantno "regrutovala" aktivne oficire iz Vojnih akademija, zanima me da li je u JNA postojala oficirska piramida tj. da li je broj aktivnih porucnika i kapetana bio znatno veci od broja majora i potpukovnika a ovih od pukovnika, generale da ne pominjem. Posto je svaka generacija u akademiji bila priblizno podjednako brojna, kako je JNA sprecavala da broj kapetana ne bude priblizan broju potpukovnika?

Ili aktivni kapetani i porucnici i nisu pre svega planirani za komandovanje vodovima i cetama u ratnoj armiji, vec za duznosti u stabovima jedinica, a brojnost generacija oficira je zapravo podesavana prema broju potrebnih visih oficira (majora i potpukovnika) potebnih za komandovanje ratnim bataljonima i za stabove brigada i visih jedinica. U tom slucaju najveci deo komandih duznosti zavrsno za nivoom cete obavljaju rezervni oficiri.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prepreka je postojala u vidu polaganja ispita za čin majora i svi koji nisu ispunjavali uslova za izlazak na ispit (a morala je da uz čin kapetana I klase bude i solidna ocena i naravno obavezno završena vojna akademija)
Oficiri koji su polagali višu i od podoficira postajali oficiri do 90ih nisu imali pravo da izlaze na ispit za majora bez obzira na stručnost i službenu ocenu, te su ostajali večiti kapetani I klase i tek bi im pred penzionisanje po zasluzi kačili čin majora za penzionisanje..
Početkom 90e je počelo gledanje kroz prste pa se i poneki bivši podoficir sa višom našao u činu majora ali su i njih osujetili i zaustavili u napredovanju te nisu postajali pukovnici i to tako što ih nebi stavljali na radno mesto tog čina.
Uslov za unapređenje u PUKOVNIKA je uz godine provedene u činu P.Pukovnika ,položenog ispita za majora te uz visoku službenu ocenu morali su da se prvo postave na radno mesto tog čina a i to se odvijalo tek nakon što bi ih više pretpostavljeni starešina nominovao na famoznu listu za UZDIZANJE(u šali smo je zvali za naticanje)..
E sad ti je nadam se malo jasnje da svaki akademac automatski nije ni morao a ni mogao da postane pukovnik ali jeste u obavezi da na kraju bidne pokojnik..
Tako je kružila maksima u VA (Pukovnik ili pokojnik.)dok nekoma sve pobrojano nije malko pobrkalo lončiće..
Inače je ispit za čin majora bio u rangu sa magistarskim radom a samo postaanje majorom se rangiralo sa magistriranjem.
U nekim tehničkim rodovima i službama se sticanje civilnog zvanja magistra van vojske donekle uvažavalo kod unapređivanja u čin majora ali samo donekle jer su na ispit i oni morali da izađu ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jasno mi je da je retko ko, mozda samo 10% generacije, dolazio do cina pukovnika, ali je i preko 90% generacije dolazilo do cina podpukovnika. Ako se recimo cin majora sticao u JNA sa prosecno 40 godina a u penziju odlazilo sa 55 (u cinu potpukovnika), ispada da je oficir pola radnog veka provodio kao porucnik-kapetan a drugu polovinu kao major-potpukovnik. A mislim da je to jos i nepovoljnije jer se cin majora mislim sticao prosecno pre 40-te.

Kao sto rekoh, to i ne mora biti anomalija ako je oficirski kor (aktivnih oficira) zapravo dimenzionisan prema punom ratnom sastavu armije, gde je njihova glavna namena bila za komandovanje jediniicama ranga bataljona pa na vise. Aktivni kapetani su bili ili zamenici kom.bat.a ili su, kao i aktivni porucnici, radili u stabovima. Naravno, neke vazne jedinice su imale i aktivne oficire za komandire ceta ili vodova ali se velikom vecinom ovaj nivo komandovanja popunjavao rezervnim oficirima. Ovo sto sam napisao proistice iz mog iskustva u VJ tokom '90tih, a mislim da je odprilike slican koncept vazio i u JNA.

Koliko se ja secam, nisam u vojsci video stare porucnike ili kapetane (pa ni majore od 45-50 godina), to je sigurno bila retkost, uglavnom su oficiri napredovali normalno.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Lucije Kvint, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Била је једна серија "старих потпоручника", када су омогућили људима који су завршили три године факултета да иду на школовање 1,5 годину и посану потпоручници, или поручници (ако би завршили четири године и дипломирали). Њима је постављен плафон од чина капетана 1. класе. Већина је, због година рада, стизала до пензије знатно пре.

Ево неколико примера из времена када су у јединице почели да стижу официри по уговору. Као, требало је да ти људи попуне стално недостајући кадар, на дужностима командира водова. Неки су, можда, били и добри официри. Ја такве нисам срео. Веће каријеристе, полтроне и неспособњаковиће, него што те иједна војна академија може научити, јесам.

Подофицир није могао доћи до официрског чина, па да му је ... једноставно, систематски је рађено све, само да би се ти људи натерали да одустану, или да напусте војску. Колега је дошао до треће године права, када су му рекли, да ће добити чин, али ако заврши факултет општенародне одбране.
Он се пребаци тамо, почне да редовно даје испите, поред правног. На крају, имао је дипломе за два факултета, чин старијег водника 1. класе и урамљену наредбу по којој је промовисан у резервног потпоручника пешадија (био је артиљерац). После дипломирања, одлучи се за постдипломске, заврши, одбрани, постане магистар. За сво време школовања, просек гађања његовог вода је био одличан. Артиљеријских и из стрељачког наоружања.
Као магистар је ишао у Задар, на годину и по школовања за чин артиљеријског потпоручника...он, који је за опкладу могао напамет да извергла таблицу гађања за топ Т-12.

Случај број два - кћеркица неког генерала, дебело умешаног у школовање официра и осталог кадра, се заљуби у барабу. Бараба нема посла, па му таст измисли формацијско место у једној од војних школа. Примљен да буде стражар-чувар, будући зет почне да ради у канцеларији. Затим се упише и заврши једногодишње школовање за подофицира, кажу без полагања икаквих испита - ванредна су времена била, па једногодишње школовање за официра па тако постане потпоручник командир вода у једној нашој војној школи, са само две године војног школовања. Шта је и како он могао неког да васпитава, Бог свети зна. Чуди ме да није послан за војног аташеа у некој од блиских нам земаља типа Швајцарска, Италија и слично. Или на командно штабну академију.

Случај трећи, у време распада пошаљу неке команданте у Београд на школовање. Један од њих, Македонац, врати се после 7 (словима седам) дана и донесе диплому да је завршио двогодишње школовање.

Причам само о онима које сам лично познавао. Када бих још почео да причам о људима са којима нисам био у контакту. И говорим само о ЈНА, о ВЈ, ВСЦГ и ВС други пут.

Зато, будите врло уздржљиви када неко тврди да су оцена, стаж у чину и постављење једини предуслови за напредовање официра.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj k-dir baterije, poručnik po činu je od desetara ugovorca postao potporučnik u rezervi, a u čin aktivnog poručnika preveden je jednu klasu pre mog odlaska na odsluženje vojnog roka.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, CheefCoach, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvi podoficir u jednom našem bataljonu, čovek koji "vedri i oblači" (čitaj - uglavnom smeta i sebi i drugima da rade) napustio je vojsku 1998. g da bi se junački vratio 2001. Ne mogu da ga skinu sa spiskova za nagrade i odlikovanja, k'o da je Suvorov! Da ne pominjem što je, uz položaj, dobio čin zastavnika za koji sam ja gulio skoro petnaest godina!

U jednoj našoj komandi za razvoj brigade prvi podoficir je čovek koji je bio desetar po ugovoru, ima srednju školu u trajanju od tri godine, nije pohadjao čak ni kurs desetara, jedva je pismen, afektira kao da se sa Terazija nije spustio ni do Zelenog venca (a potiče iz selendre u koju i mečka neće da dodje dok ne bude signala za mobilni), vedri i oblači medju svojim "kolegama" - pa čak i diskutuje na sastancima komande!