|
Poslao: 29 Dec 2009 12:56
|
offline
- Pridružio: 08 Nov 2009
- Poruke: 80
|
Mislim da ovo sa Amerikom nije strah. Svakog od nas jednako moze da ubije Rumunija koliko moze i Amerika, zato sto je drzava vojska i moral u raspadu. Ali realno, Amerika bi mogla bilo koju drzavu koja nema nuklearno naoruzanje vojno da pregazi. Ne volim ih ja zbog toga, i u svaki rat kad se upuste nadam se da ce puci, ali to je tako. To ne znaci da ja ne bi branio Srbiju kada bi to zatrebalo, ali sam siguran da bi Amerika pobedila vrlo brzo. Sve ove zrtve koje oni trpe i kad se dese ljudi pricaju "evo ih gube vidis da ginu" su neznatne u odnosu na zrtve koje trpe iracka vojska, talibani u avganistanu, vijetnamci...
To ne znaci da ih ja volim ili da ih se plasim, samo mislim da je trenutna situacija u svetu takva. Sire se - moze im se. Ali mnoga su carstva pala...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2009 21:09
|
offline
- zgembo
- Elitni građanin
- Pridružio: 01 Jun 2006
- Poruke: 2061
- Gde živiš: Malo tamo malo vamo
|
luger ::p.s.
zato su srbi imali kolektivni semestar kontrole straha 1999. god.,
jedini u evropi, i vecina ga je izgleda sa prelaznom ocenom polozila...
sreca u nesreci, rekao bih...
Uuuu majstore sto ti ili nisi informisan ili sta:
Nazalost imali su ti komsije tu cast da vjezbaju kolektivnu kontrolu straha mnooogo duze od 78 dana...
Dopuna: 29 Dec 2009 21:09
10x10 ::Da se vratimo na temu straha. Prica je u osnovi istinita samo sam malo dodao na kraju.
Kontraverzni biznismen kupio u zgradi ceo sprat , 4 stana. Reonivranje trajalo par mesec,i tukli i burgijali 20 sati dnevno. Unistili lift hodnike i tako dalje. Pregradio deo hodnika jer mu je trebalo zbog renoviranja. Zaplenio zajednicke prostorije. Kad se uselio zauzeo 4 mesta na zajednickom parkingu, tako da se ljudi parkiraju ispred drugih zgrada. Posto ima dobro ozvucenje a veseo covek muzika grmi celu noc. Resio da napravi “samodoprinos” da se urede mali setepeniste i lif jer sramota ga je kad mu neko dodje u goste i svi platise.
Pitam poznanika koji zivi u toj zgradi kad cete se jednom pobuniti. Odgovor je: “Mene licno nije dirao”. Uredu sta treba da uradi da bi se pobunio, da ti hebe zenu, bije decu, naplacuje koriscenje lifta ili ti uzme jednu sobu jer mu treba . Gde je ta crta kad cese kazati nemoze dalje po cenu da ginemo. Ljudi su u strahu i svi nesto gledaju da prodaju stanove upola cene. Kakav je to zivot kad ceo dan zivis u strahu.
Ovo ti je vise sociolosko pitanje nego strah:
Ocito da ti je komsija kao po matrici biznismen naglo postao, da je prije novac stvorio nego svijesto o zajednici; tu ti nista ne mozes kao pojedinac. Ti kao ti, kao i vecina normalnog svjeta da bi dosao u situaciju da rjesavas problem Hladnim, mlakim ili vrucim oruzjem predpostavljas da kao prvo razmislis o porodici jer nazalost vlast jedva ceka da neko drugi uradi posao za njih, posto je gospodin kontraverzan ima podrsku gdje neko i da hoce u MUP-u ne smije jer ce ga to puno kostati, valja ti ici po sudovima, izlagati porodicu stresom, mozda i zavrsiti u corci, jer da bi zavrsio posao sa biznismenom valja ici do kraja i pokazati se u nekom ruznijem svjetlu jer danas se samo cini mi se bezobrazluk isplati...pun je balkan takvih.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2009 21:31
|
offline
- zgembo
- Elitni građanin
- Pridružio: 01 Jun 2006
- Poruke: 2061
- Gde živiš: Malo tamo malo vamo
|
aa tooo pa OK, samo ne bih tako postavio sta je mjerodavno ili ne, ali neka bude da ne prelazimo totalno u off.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2009 21:56
|
offline
- zgembo
- Elitni građanin
- Pridružio: 01 Jun 2006
- Poruke: 2061
- Gde živiš: Malo tamo malo vamo
|
Ma reprzentativni uzorak se radi ako npr. svih tih 1000 pojedinaca je ravnomjerno bilo izlozeno stresu. E sad ne bih da licitiram ali nije isto biti u zoni dejstva ( ako zivis kod aerodroma batajnica) ili na paliluli ili na zvezdari, ili u novom beogradu... Toga sam se htio cuvati tog licitiranja koga je vise poklopilo ili manje, isto tako neki gradovi bivse Yu su dobijali dnevnu porciju onoga sto je palo na citav Bg u toku tih 78 dana...da bog da da nije niko ali eto...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2009 22:21
|
offline
- Shufle
- Počasni građanin
- Pridružio: 07 Mar 2009
- Poruke: 761
- Gde živiš: Srbija, Beograd
|
evo odlomak iz jedne sjajne knjige
Појаснимо појмове. Постоји истински страх као одговор на
стварну опасност. Тај је страх израз нагона самоодржања. Он даје
знак за опасност на основу кога се врши одабир најцелисходнијег
понашања (бекство, одбрана, напад итд.). Стварни страх може бити
претеран, онда је штетан - у оној мери у којој изобличује опасност.
Но, постоји и илузоран, «неуротичан» страх, који није сигнал стварне
опасности, већ се ствара у уобразиљи, у свету символа, «виртуелној
реалности». Развој таквог страха није целисходан, чак је и погубан.
Разликовање стварног и неуротичног страха већ одавно копка
философе. Илузорни страх чак није сматран за феномен човека већ
Природе, и још га је Плутарх назвао паничним (Пан је оличење при-
роде). Шопенхауер пише да «паничан страх није свестан својих узрока,
у крајњем случају за узрок страха издаје сам страх». Он наводи речи
Роџера Бекона: «Природа је осећање бојазни и страха доделила свему
живом ради очувања живота и његове суштине, ради избегавања и
отклањања свега опасног. Међутим, природа није успела да се држи
прикладне мере: у спасоносну бојазан она увек умеша неосновану и
узалудну бојазан».
Подврсту илузорног страха представља маничан страх када се
опсег опасности, моћ «непријатеља» вишеструко преувеличава, чини
малтене апсолутном, премда то у ствари ни издалека није тако. Крајњи
случај неуротичног страха представља схизофреничан страх. Његов
интензитет превазилази границе схватања нормалног човека. То је
увек страх пред човеком, пред друштвеним окружењем, али толико
снажан да нема никакве везе са стварним могућностима тог окружења
да науди. Схизофреничари који су прошли кроз најстрашније наци-
стичке логоре сећају се да су ужасе тих логора неупоредиво лакше
подносили од напада страха током психозе.
Манипулацију највише занима управо неадекватан, илузоран
страх - и начини његовог стварања, поготово у условима цепања
(схизофренизације) свести. А такође искључивање, потискивање истин-
ског, спасоносног страха - постизање апатије, равнодушности, пси-
холошког привикавања на стварну опасност
Страх као осећање везано за нагоне (то јест, биолошки свој-
ствено човеку) на различите се начине испољава у разним културама.
На пример, сасвим се разликују «профили страхова» Јапанаца и житеља
Запада. Јапанци се не боје божје казне, загробних мука, код њих нема
појма смртног греха - основних извора страха у «култури кривице»
Запада. Зато Јапанци осећају снажне страхове према «туђинима», пого-
тово ако пред њима изгубе образ и приморају колектив да се зато
постиди. Кажу: Јапан је «култура стида». Страх од срамоте је толико
снажан да омладина у Јапану често врши самоубиство због неуспеха
на пријемним испитима у универзитете
preuzeto iz knjige :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
