offline
- Dejan84
- Legendarni građanin
- Pridružio: 07 Nov 2009
- Poruke: 3123
|
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/stor.....+sve!.html
Ispovest srpskog ginisovca: Ja sam vojnik, izdržaću sve!
Goran Todorović Faca, kome je otac poginuo u nesreći kod Velike Plane, poziva se na vojničku tradiciju svoje porodice i obećava nove skokove
s
Faca s bratom Zoranom
Vojnička porodica... Faca s bratom Zoranom
Srpski heroj i ginisovac Goran Todorović Faca, koga je strašna sudbina ostavila i bez oca, kaže u ekskluzivnoj izjavi za Press da je „vojnik i da će sve izdržati". To je upravo poručio i kolegama iz Slovenije, koje su ga, dok smo razgovarali s njim ispred porodičnog stana u Leskovcu, bodrile rečima: „Faco, ponovo ti je sudbina okrenula leđa, ali nema predaje, moraš da izdržiš".
pazio na sina... Zastavnik Todorović
Pazio na sina... Zastavnik Todorović
Gorana su juče, posle duže vremena, pripadnici 63. padobranske doveli kući kako bi prisustvovao sahrani oca Radivoja Todorovića (6 , koji je pre četiri dana nastradao u saobraćajnoj nesreći kod Velike Plane. Njegova majka tada je teško povređena i trenutno se nalazi na Intenzivnoj nezi na VMA.
Vojnička tradicija
Ona i njen suprug Radivoje, penzionisani zastavnik 63. padobranske, imali su nesreću po povratku s VMA, gde su bili sinu u poseti. Goran od 2003, kada mu se nije otvorio padobran i kada je čudom preživeo strašan pad, praktično živi na Vojnomedicinskoj akademiji.
Razgovor s njim juče smo vodili u džipu Vojske Srbije ispred zgrade u Leskovcu u kojoj se nalazi stan njegove porodice. Izvinio nam se što nas ne prima u stanu, ali, kaže, potrajaće dok ga prebace.
- Vojnik sam, brat mi je bio vojno lice, moj otac je bio vojno lice. Deda je bio oficir i strahovito sam ponosan što potičem iz takve porodice. U mojim venama teče vojnička krv i zato moram sve da izdržim. Jedino što sada mogu da uradim je da poštujem vojničko-porodičnu tradiciju i da se nikad ne predam. Važno je da nikad ne odustanete od svojih snova i zato ću se ja i dalje boriti i još ću skakati - kaže Todorović.
a
Ministarstvo odbrane: Uz tebe smo!
U Ministarstvu odbrane Pressu je rečeno da prema Goranu Todoroviću imaju poseban odnos, da već sedam godina čine sve što je u njihovoj mogućnosti da mu olakšaju život, a da su poslednjih dana, otkako ga je snašla tragedija, potpuno uz njega.
- Već sedam godina Todoroviću je obezbeđeno besplatno lečenje na VMA. Odlazio je o trošku Ministarstva na operacije u Rusiju, na rehabilitaciju u Sloveniji. Jednostavno, činimo sve što možemo. Ministarstvo odbrane mu je dodelilo nedavno stan koji će biti preuređen prema njegovim potrebama. Obezbedili smo mu da izvodi skokove koji su njegova najveća ljubav i to i dalje radi, a odnedavno ide i na ronjenje. Zaista sve činimo i tako će biti u budućnosti. Njegova tragedija nas je duboko pogodila - navode u Ministarstvu odbrane.
Sudbina mu opet okrenula leđa
Priseća se i kako je nekoliko sati pre tragedije pričao s ocem Radivojem.
- On i majka su mi zajedno došli u posetu i baš smo dugo pričali. Primetio sam da je hteo da se uveri da nisam klonuo duhom i da sam onaj isti borac bez obzira na sve nedaće. Uvek ću s ponosom reći da je moj otac bio pripadnik najelitnije vojske. I najelitnije jedinice. Eto o tome smo pričali otac i ja, žao mi je što nikad čovek ne može na najbolji način da iskaže osećanja jer ne zna šta sudbina donosi. Ipak idem dalje, jer znam da sada moram da vučem dva puta više nego do sada, iako mi je opet sudbina okrenula leđa.
Todorović, ipak, kaže da su tu njegovi drugovi iz Vojske, za koje kaže da su njegov „srebrni stroj koji ga štiti":
- Moji drugari iz zlatne 63. padobranske, bivša 72. specijalna brigada, „Kobre", bivši Prištinski korpus, to je moj srebrni stroj. Takođe, svi moji drugari iz svih republika bivše SFRJ su uz mene, od kad su čuli za tragediju neprestano zovu i nude pomoć. Ti ljudi mi daju snagu da istrajem u mojoj borbi. Naravno, tu je i moja majka, brat Zoran koji je penzionisani starešina i njegova porodica koja živi u Prokuplju, svi oni su uz mene i samo napred, nema predaje. Nikada.
Vladimir Kalušević
Niški junak... Vladimir Kalušević
Odlazak padobranca koji se nikada nije plašio smrti
NIŠ - Brojni prijatelji i rodbina okupili su se juče u kući padobranca Vladimira Kaluševića (25), koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Velike Plane, zajedno s ocem Gorana Todorovića Face. Kalušević je u trenutku nesreće sedeo na zadnjem desnom sedištu.
Miloš Ivić, najbolji drug poginulog Kaluševića i sam pripadnik 63. padobranske brigade, od prvog trenutka je uz Vladimirovu porodicu.
- Vladimir je u jedinicu došao nekoliko meseci posle mene. Bilo je nemoguće ne primetiti ga, jer je bio izuzetan momak, čovek sazdan od dobrote. Vrlo brzo smo se zbližili i više se nismo razdvajali. U njegovoj kući sam uvek bio dobrodošao, mnogo puta sam ovde i prespavao. To što smo nas dvojica imali je više od prijateljstva. Poznato je kakvo drugarstvo povezuje padobrance, i zato nas je ova tragedija sve toliko pogodila - kaže Ivić.
Sticajem okolnosti Miloš je Kaluševića i ispratio na put koji se okončao tragedijom.
- Trebalo je da i ja idem sa njim, ali je u poslednjem trenutku odlučeno da ne budem u grupi koja je krenula u posetu kolegi Todoroviću. U povratku sa puta me je pozvao telefonom, bilo je 16.50 sati, kazao mi je da su krenuli iz Beograda i da ga čekam u hangaru na aerodromu. Prvu informaciju da se nešto loše dogodilo dobio sam od kolege, koji se autobusom vraćao iz Beograda i video nesreću. Kako je uočio „difender", koji je naše službeno vozilo, pozvao me je i pitao ima li naših ljudi na putu. Odmah sam pomislio na Vladimira, a moje slutnje potvrdio je zamenik komandira čete koji mi je potvrdio da su naši ljudi stradali u nesreći. Znajući za moje prijateljstvo sa Vladimirom, kazao mi je da ima povređenih, možda i poginulih, ali nije precizirao o kome se radi. Kada sam čuo da je Vladimir mrtav, umro je i deo mene - priča Kalušević i dodaje:
- Vladimir je uvek stremio nečem višem. Bio je svestran, igrao je fudbal, završio je fakultet, imao je velike planove, a padobranstvo je bila njegova najveća ljubav. Nekoliko dana pre nesreće zajedno smo skakali. Padobranski poziv je za nas obojicu bio svetinja.
Neutešna majka Lidija kaže da je Vladimir ljubav prema vojnom pozivu nasledio od nje i njenog supruga jer su oboje radili u vojsci.
Majka Lidija i najbolji prijatelj Miloš
Neutešni... Majka Lidija i najbolji prijatelj Miloš
- Kao mali mnogo je voleo fudbal, ali kako je rastao, sve ga je više privlačila vojska. Maštao je da bude u specijalnim jedinicama. Posebno ga je privlačilo padobranstvo jer je i moj suprug bio pripadnik 63. padobranske jedinice. Kada je izrazio želju da vojni rok služi kao padobranac, mi nismo bili baš za to. Međutim, suprug je rekao da ga pustimo, da će ga možda ta ljubav proći kada vidi koliko je to težak poziv. Dogodilo se suprotno, posle prvog skoka više ga ništa nije moglo ubediti da promeni nameru. Upisao je studije, ali je odlučio da se profesionalno bavi padobranstvom. Četiri godine je bio u 63. padobranskoj, mnogo je voleo tu profesiju. Međutim, bio je svestran, završio je fakultet, igrao je fudbal u kruševačkom „Napretku", život je bio pred njim, a sve je to prekinuto u trenutku - kaže Lidija Kalušević.
Vladimir Kalušević će uz vojne počasti biti sahranjen danas na Novom groblju u Nišu. D. Kocić
Dopuna: 16 Nov 2010 23:50
Još jedna nesreća: 
U saobraćajnom udesu koji se dogodio večeras oko 18,30 časova kod Inđije, na autoputu Novi Sad – Beograd , poginuo je pukovnik Vojske Srbije Dragan Lukešević, zaposlen u Inspektoratu odbrane.
Do nesreće je došlo na delu puta suženom zbog radova kada je pukovnik Lukešević upravljajući vozilom marke “fiat punto”, iz za sada nepoznatih razloga, prešao na stranu na kojoj se odvijaju radovi i udario u kamion izvođača radova. Povređeni vozač kamiona prebačen je u najbližu zdravstvenu ustanovu.
Istražni sudija i organi Vojne policije i MUP-a obavili su uviđaj radi utvrđivanja uzroka ove saobraćajne nesreće.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac uputio je telegram saučešća porodici nastradalog Dragana Lukeševića.
|
