Tragedije koje se dese u vojsci kao posledica ljudske greške

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oficielno zabeleženi teški udesi u Slovenskoj vojsci od 1991.
- više nesreća prvih dana nakon rata
1. 1993 vojnik na straži stao na protivpešadijsku minu zaostalu od JNA u blizini kasarne. (jedan vojnik teško ranjen)
2. 1997 kod punjenja haubice 155 mm eksplodiralo barutno punjenje. Tačni uzrok nepoznat, staro barutno punjenje, potrgana vrečica, sistem zatvaranja koji je presekao vrečicu? (jedan vojnik poginuo, teško ranjen komadir)
3. 2001 eksplozija minobacaćke granate 120 mm kod ubacivanja u cev minobacača M-74. Tačni uzrok nepoznat, najverovatnije tehnićka greška na upaljaću, koji je prijevremeno inicirao granatu. Spekuliše se da se je nedovoljno precizno izrađen rotor okrenuo i pokrenuo iniciacijski krug)? (jedan vojnik poginuo, dvojica lakše ranjena). M-74 minobacaći i municija JNA uklonjeni iz upotrebe
4. 2004 srušio se Pilatus PC-9M, pilot poginuo, utvrdili da je imao srćani zastoj
5. 2010 vojnik se hehotice ranio, pucnjem u glavu pištoljem Berretta-92 kada je praznio pištolj nakon straže, ozdravio. Nije uradio praznjenje pištolja prema proceduri.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nikad mi kao lovcu (a ni kao običnom smrtniku) neće biti jasno zašto ljudi prilikom čišćenja guraju glavu ispred cevi?!

Inače, neko napisa: "Prazna puška makar jednom godišnje opali."
Moj prijatelj iz lova je mogao da me overi jer je bio "siguran" da je ispraznio pušku pre polaska ka kolima. Kod kola je hteo da "iškljoca" u prazno da ne bude napeta i metak je opalio tik iznad glave... Propušio je tad i tad je preživeo predinfarktno stanje...

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::KUZMAR ::Mislim da se na ovim prostorima veoma brzo zaboravljaju tragedije koje se dese u vojsci kao posledica ljudske greske i gluposti.
kada bi se tako nesto manje desavalo i kada bi se neprekidno potenciralo na toj prici verovatno se ovako nesto ne bi desavalo onima koji kroz neki mesec drugima treba da pokazu kako treba i ukazu na opasnosti ukoliko se radi pogresno.
Пар прича из периода док сам био у војсци:
- Случај први, Ниш, касарна Бубањски хероји. Период после рата, идемо на клопу у касарну преко пута. Близу капије паркиран Југо флорида тиркизне боје. Задњи део изгорео, а предњи скоро без мане. Питам колеге шта се десило, стиже одговор: "Ликови из ВП нашли на терену касетну бомбицу, ставили је у гепек, умотали у панцире и шлемове и кренули да возе." Ако упоредимо са процедуром уништавања за таква средства коју је описао ЕОД (уништавање без контакта), јасно да није изненађење што је бомбица пукла. На сву срећу, путници су преживели.
- Случај други, Ниш, у околини аеродрама војници проналазе неексплодирану касетну бомбицу. Капетан је шутира и она експлодира, при чему је повређен.
(оба случаја сам чуо из приче, није сигурно да су тачни)

Ovaj prvi slucaj je 1000000% tacan. Ja sam 99 godine bio u selu kod kevinih, posto su mi oba roditelja bila u ratu. Ne znam koji je to period rata bio ali tada smo se svi vec navikli, odjednom celim selom odjeknula je jaka eksplozija, baba se odma uspanicila da nisu pogodili most prema selu Krastavce, pa ne moze da ide u bastu, mi klinci brze bolje na bicikle kad ono 2-3 krvava vojnika, prednji deo floride bukvalno ko da je iz fabrike izaso a zadnji ceo izgoreo, i najupecatljivije mi je bilo gepek tj. zadnja vrata floride na drvetu. Inace sve se desavalo u selu Marina Kutina kod Gadzinog Hana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slučaj sa straže (možda u bivšoj JNA)...
Vojnik stražar, bio je u noćnoj smeni na stražarskom mestu koje je u dubini šumice nedaleko od stražare. Navodno, bio je izuzetno plašljiv ali isto tako podložan umoru pa je zaspao na stražarskom mestu.
Dvojici stražara koji su u to vreme odmarali u stražari (jedan je bio požarni kod naoružanja) bilo je dosadno pa su odlučili da odu do ovog svog "plašljivog" kolege da prekrate vreme.
Zatiču ga u sedećem položaju kako "šećeri" sve u šesnaest i odluče da se našale sa njim tako što će da mu maznu pušku uredno odloženu kraj njega.
Uzmu pušku i polako odšetaju do stražare. U međuvremenu smisle novi plan a to je da sad kad su ga razoružali odu ponovo do njega i da ga dobro isprepadaju glumeći neke vukodlake i čudovišta
I dok su se oni dogovarali, ovaj se probudi i shvati da mu je nestala puška.
U panici, nije znao šta ga je snašlo i brže bolje odluči da otrči do stražare te da uzme drugu pušku iz soške. Nije ni razmišljao u tom momentu da li će zateći požarnog, odlučio je po svaku cenu da se domogne puške
Ova dvojica su krenula drugom stazom kako bi mu prišli s leđa da postignu veći efekat iznenađenja.
Plašljivi uzima drugu pušku ne primećujući da pored naoružanja nema nikog, brzo se vraća na svoje stražarsko mesto, vadi pun okvir iz RAP-a i repetira pušku.
Nakon par minuta, ova dvojica kreću da izvode šou - lome i krše grane po šumi, urliču i zavijaju lagano prilazeći svom kolegi.
Plašljivi ih drhtavim glasom upozorava da stanu, čini to još jednom i....znajući da on nema pušku jer su mu je "ukrali" ova dvojica se ne zaustavljaju...sasipa ceo okvir ka njima ne videći po mraku u koga zapravo puca. Epilog je poznat.
Ovo su mi pričali pre nekih dvadesetak godina kao negativan primer šta sve pojedinci "šaleći se" mogu da naprave sa oružjem i bojevom municijom - i to je tako.
Mislite li da se nešto slično ne može ponoviti i danas....siguran sam da može.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj drugar I.I. pre neki dan: Puška je prazna?
- Naravno, ali odmah proveri kad je ka da je uzmeš u ruke.
Zbog tvog pitanja (konstatacije) morao sam da se vratim u sećanja jako daleko decenijama unazad.
I otkrio sma da su me toj disciplini uterali stric (koji me je učio d agađam iz pištolja sa mojih 6 godina) i brat pored koga sma naučio da lovim (sa jedno 14 godina).
Nije nikakva sramota naučiti ni kasnije. Moj najblži brat sa jedno 15 godina kada sam ga učio da puca iz puške (tada sam ja već bio prekaljen u svemu...) je jednom nekontrolisano opalio. Pitao me je :
Ovo je sada najveća neviđena sramota?
- Najveća u tvom životu ali ostaje među nama i da se nikad ne ponovi.
Bio je mrtav ozbiljan sa svojih 15 godina, ćutao je ceo dan.
Mnogo kasnije je zvršio u specijalcima pa čak i ostao trajno (mada hvala bogu ne mnogo teško) povređne na dužnosti u KBZ. Nikad nije napravio nikakvu grešku. Danas je inženjer na vrlo odgovornim poslovima i opasnim istovremeno.
Ponekad se plašim da je u pitanju neki nemerljiv problem, posedovanje nečega kao što je muška ozbiljnost ne znam kako da to nazovem. Beskompromisno poštovanje starijeg koje te uči ili vrši obuku, moglo bi se to itako nazvati. Psihlozi bi rekli muški monarhistički oblik razmišljanja (ne u politčkom smislu).
Japanci bi rekli odrastao čovek nikad ne treba da bude mračnan i osoran ali UVEK ozbiljan.
Možda mnogi nikad ne odrastu. Takvi u ratu ili naprasno sazru ili puknu i ostanu puknuti ceo život.
U miru bi možda trebalo naći načina psiholozi i psihijatri da nekako otkriju to u ljudima koji trebaju da obavljaju dužnosti koj eus opasne.
Jednom mi je jedan psiholog koji je učestvovao u odabiru pitomaca za letače (tvoje vojne pilote) rekao da njima nije posao da nađu među kandidatima one koji se ne boje letenja (jer to nije normalno stanje čoveka i teorijski je nemoguće da bude prirodno) već one koji tako snažno i beskompromisno imaju sposobnonost potiskivnja tog straha do nivoa njegove na izgled (jer je nemoguće zaista) potpune neprisutnosti i na taj način mogu da obavljaju taj posao, dakle na kraju sa zadovoljstvom i voljom i pored težine. Međutim i to je sve relativno. Znam mnoge (ne pilote ali injih) koji su i danas i pored sedativa i antidepriesiva, akloholoa i ko zan čega još mnogo upotrebljiviji nego neki mlađi mada bi ih standardna procena eleiminislala.
Verovatno bi trebali da uvedemo ako treba i stotinu testova SPECIJALIZOVANIH ljudima malte ne za svaki posao koji je nešto znači.
Pogledaj naučnofantstični fim Gataka tamo postoji model testiranja makar samo u detaljima.
Možda je to odgovor na te probleme....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno svako ko je bio u vojci ima neku pricu o nezgodama/nesrecama.Recimo ja sam bio svedok kada je se covek okliznuo i glavom naleteo na granu koja mu je probila obraz.Takodje na manevrima je bilo nekoliko udesa/povreda ali se takve stvari nisu publikovale tamo 80tih.Rekao bih da je osnovna razlika u tome sto danasnja vojska/vojske mnogo lakse objavljuju takve informacije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekad se dosta toga krilo. Da se nesto desilo sazna porodica vojnika ili staresine, mozda ih neko cak i pozove da im nesto objasni, ali tu se prica obicno i zavrsavala. Novinari, cak i oni koji su se po duznosti bavili odbranom, nisu pisali. Gde crno i naopako da pisu, kada ce ga urednici najuriti. Mozda kratka vest, bez slike, na desetoj strani, malo pre crne hronike...

Danas je sredstvo komunikacije slikom postao svakodnevni predmet. Kada sam ja bio djak zavrsnih razreda osnovne skole, bili su retki oni koji imaju obican digitron. Zato se ne moze nesto sakriti, sve i da hoces. Tu skoro sam citao o nekoj nesreci koja se desila, vozaci iz vozila koja prolaze ne staju da bi ponudili pomoc, nego snimaju.

Svaki dogadjaj kao onaj jucerasnji mora biti ispitan, komisijski. Rasclanjen na najprostije cinioce. Da bi se iz takvog dogadjaja izvukli nuzni zakljucci. O tome kako se sta desilo, ko je ili nije kriv, zasto, sta jeste i sta nije preduzeto. To je, bar u vreme kada sam ja radio bila obavezna procedura. A sve da se takvo sta ne bi ponovo desilo. To smo moje sadasnje kolege i ja, dok smo radili nazivali "naknadnom pamecu". Kada posle svega stavis zakljucke na papir, valjda se pojedinci zastide sto vide neke jednostavne stvari, koje bi svako sa zdravim razumom preduzeo.

Zato sto moze da dodje do mistifikacije, naduvavanja, zato treba objaviti sve sta se dogodilo.
Nazalost, ponekad to izazove kontrareagovanje. Ovih dana cemo videti, reagovanja raznoraznih NVO, od trazenja odgovornosti od komandira straze u Paracinu do nacelnika generalstaba, pa do pokusaja nasih vajnih politicara da se na tragediji "ubere koji politicki poen"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jednom sam prisluškivao oca kada je pričao s nekim ljudima o situaciji u Bos.Krajini 95. Tenkovi, prage ,artiljerije , sve se povlači a pješadija (studenti, profesori, trećepozivci.... malo ih je poput njega i prije bilo na ratištu) idu naprijed, ne zna se gdje je linija. Jedne noći oni spavaju, i jedan stariji čovjek (mislim da je profesor) otišao malo dalje da vrši nuždu, u povratku stražar čuo da nešto šuška i ubije čovjeka.... A bilo je situacija kada samo se učini nekom da nešto šušne sruči se na to mijesto čitava salva, svi odjednom počnu da pucaju i ne znajući u šta... Jedan iz jedinice mog starog je tako za nekoliko noći uspio da presječe drvo s M-53... Samo su jedne noći čuli da kvrcka i da se srušilo, i naravno opet je nastala pucačina dok ujutru nisu vidjeli da je drvo palo.

• 1Ovo se svidja korisniku: Misirac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oruzje i strah, cesto pogubna kombinacija. A o ovim dejstvovanjima po noci devedestih, na zamisljenog neprijatelja,bi se mogle knjige napisati:)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Istina živa, presijecanje drveta pedesettrojkom je pravi primjer za to