|
Дик и његових 1.600 потомака
У Ветеринарском делу чете за обуку Војске Србије у Нишу обучавају се пси за заштиту функционера, откривање експлозива, али и повређених у природним катастрофама
Обука у нишком ЦОП-у може потрајати 13 дана, али и девет месеци, зависно од тога за шта се пас припрема (Фото С. Лазаревић)
Ниш – „Одушевљен сам оним што сам у вашем центру видео и, посебно, оним што сам доживео. За нас је ово што ви имате и што радите потпуно ново, а сазнања до којих смо дошли јесу нешто најлепше што носимо из Србије”. Ово је само један краћи запис из Књиге утисака у Спомен-соби Ветеринарског дела чете за обуку Војске Србије у Нишу, настављачу традиције претходних јединица службе, посебно Центра за обуку војника водича паса и одгој паса, то јест 40. ветеринарског наставног центра. Записао га је представник делегације Норвешке, који је у ЦОП-у у нишкој Касарни „Панталеј” провео три месеца.
– Јединица је у саставу чете, која је у склопу Команде за обуку наше војске, и реализује обуку водича паса и дресуру паса различитих специјалности. На овој истој локацији још 1932. године постојала је војна „Моравска марвена болница”, где су обучавани шарпланинци за чување границе према Бугарској. После Другог светског рата овде је 1957. године формиран данашњи центар, почело се са интензивним узгојем и обуком паса и од те године води се родословно стабло. Шарпланинац Дик купљен је 1962. године и он је иза себе оставио чак 1.600 потомака. Његов костур чува се у Спомен-соби. Осим шарпланинаца, у нашем центру су и матична легла немачког овчара, лабрадора ретривера и белгијског овчара – „малиноа” – објашњава командир јединице потпуковник др Слободан Андрејић.
Заменик командира капетан Зденко Цвијетић додаје:
– У нашој јединици је „затворен” систем репродукције, узгоја и обуке паса који обухвата врхунску дресуру и омогућава добијање најквалитетнијих паса за потребе војске. Овде се пси обучавају за заштитну и чуварску службу, откривање експлозивних и опојних средстава, за трагање за одбеглим лицима или проналажење повређених у снежним лавинама или земљотресима... У нашем центру су дресирани пси врхунских карактеристика за заштиту водећих државних функционера, као и они у специјалним јединицама војске и Војне полиције, Специјалном батаљону „Кобре” и они који се користе у Копненој зони безбедности према Космету.
Заставника прве класе Ненада Микшића и старијег водника Дејана Величковића затичемо са десетином војника и исто толико паса. Специјална обука је у току. Обухвата вежбе послушности, савлађивање препрека и све друге активности у зависности од тога за шта се пси припремају.
– Пратимо их од узраста штенета, што нам касније у обуци омогућава правилно усмерење сваког пса. У процесу обуке користимо податке о њиховим биолошким карактеристикама, реакцијама, инстинкту и веома развијеним чулима. Код човека је у носу пет милиона, а пас има и до 200 милиона мирисних ћелија. Пас разликује и по десет пута више мириса од човека, а може да их региструје испод снега на дубини од чак десет метара. Ове животиње имају и веома развијено чуло слуха и могу да детектују знатно шири опсег звукова него човек – каже заставник Микшић.
Обука у нишком ЦОП-у може потрајати само 13 дана, али и свих девет месеци, зависно од тога за шта се пас припрема, истиче старији водник Дејан Величковић и с поносом наводи да је нишки центар база за све војне службе и јединице.
А у сећањима на богату прошлост и успехе помиње се небројено много паса који су, кажу нам домаћини, својим подвизима и способностима „златним словима” уписани у историјат ове јединице и српске војске. Тако се, поред легендарног Дика увек помиње и његов „рођак” шарпланинац Цал, али и потомство. Цалов потомак Цаф, репрезентативни пас, већ годинама је без премца у својој раси и редовно је на свим манифестацијама и изложбама проглашаван за најбољег.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dik-i-njegovih-1_600-potomaka.sr.html
|
