|
pein ::
Српски добровољци из Млакве, Косиња, Крша, Липовог Поља и Широке Куле у Банатском Карађорђеву. (На фотографији стоје са лијева на десно: Дане Кокотовић Ђурин из Косиња, Миле Париповић Илијин из Крша или Косиња (била су двојица), Кокотовић Љубомир Јандријин из Липовог Поља, Почуча Миле, Репац Марко Данин из Широке Куле и Глумичић Воја. На фотографији сједе са лијева на десно: Репац Буде Дмитров из Крша, командир Варићак Дане Николин из Млакве и Радовић Саво Илијин из Косиња)
Ала, виђајде мајкана! 
Имам задовољство да ми је дјед по мајци један од добровољаца, не са те конретне слике, али је такође "дошо из Амер'ке".
Љубиша Кокотовић, академски сликар, написао је књигу анегдота из 'мерчке фазе оснивача Карађорђева (Банатског), "Гуд бај, Бродвеј, ело Вранс!".
Његови јунаци су бркати џинови мог раног детињства, дедини камарати и побратими, као тетков деда М.Париповић, Лазо Рашета, сам деда "добровољац Реља Бањац, јуришна чета Краља Петра" и остали.
Радост слушања притајен испод стола њихових разговора, их!
Изузетно сложни, сличног порекла, скупа по Америци, за Солун, преко Кајмакчалана, да би се скрасили у Банату.
Село је "почето" на голој ледини, 1920.
Јурај Шпилер, "Шицер" из Салаша у Малом Риту, жалио се како никог од Карађорђевчана није могао да "приволи" на сарадњу, те су сви "успеси" у селу његове екипе били случајни.
|
