Vojna industrija na području ex-Jugoslavije

• 2Ovo se svidja korisnicima: EOD, Karalic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Domaća namjenska vazduhoplovna industrija oslanja se na strana tržišta- dok preduzeća koja se bave remontom traže inostrane partnere, proizvodna su ih već osvojila.

U banjalučkom remontnom zavodu “Komos” u potrazi su za novim poslovima koji bi im pomogli da stanu na noge. U bijeljinskom preduzeću “Orao” 87 odsto proizvedenih dijelova izvoze u Indiju, Italiju i Englesku a novog partnera pronašli su u Rusiji. Od njih bi trebalo da dobiju licencu za remont helikopterskih motora pa radnici vrijedno uče ruski jezik.

” Mi smo obavili niz razgovora u Sankt Peterburgu sa kompanijom “Klimov” koja je nosilac licence motora TV3-117 za helikopterski program. Ministar Đokić je bio sa nama, protokol je potpisan i sada je faza usklađivanja ugovora”, kaže Milan Prica, direktor preduzeća “Orao”, Bijeljina.

U nove objekte i opremu “Orao” je uložio 2,3 miliona maraka. Radnicima duguju jednu platu, ali će je, kažu. isplatiti za nekoliko dana. Prošlu godinu su završili u plusu od 206.000 maraka. Time se ne može pohvaliti banjalučki “Kosmos” koji je godinu završio u minusu. Računi su im trenutno blokirani, saznaje ATV, jer su presude po tužbama radnika za neisplaćene plate, postale izvršne. Trenutno rade remont za Željeznice Srpske, a pokušavaju da ugovore saradnju sa partnerima iz Ukrajine i Kine.

” Drugi dio posla je nastavak posla koji je prekinut našim dešavanjima, za egipatsko tržište preko kompanije iz Srbije koja pregovara sa egipatskom stranom da se taj posao nastavi”, rekao je Drago Tešić, direktor prodaje i marketinga u Kosmosu.

Da u namjenskoj industriji u Srpskoj bolje ide proizvodnim, nego remontnim preduzećima-priznaje i resorni ministar. Dok čeka da Rusi dođu u Bijeljinu, Petar Đokić poručuje da će Ministarstvo podržati i “Kosmos”, ali kada nađu ozbiljnog stranog partnera.
“Ukoliko se pojavi ozbiljan partner koji će dati ozbiljne garancije za poslovni plan i saradnju sa “Kosmosom” i Vladom, mi ćemo to s pažnjom razmotriti”, rekao je Petar Đokić, ministar rada i boračko-invalidsske zaštite RS.
Dok nekadašnji jugoslovenski gigant Komos traži preduzeća kojima će ponuditi usluge remonta, u Orlu se hvale da, i bez ruskih partnera, imaju ugovorenu proizvodnju za narednih pet godina. Trenutno im, kažu, po obimu izvoza, u BIH može parirati samo Igman iz Konjica koji proizvodi municiju za strana tržišta.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: sekretar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Mar 2016 11:10

Ono sto nisu unistile granate i sam rat jesu pljacka i ratno "raznosenje" opreme, masina i materijala, a ako cemo porediti rat u BIH sa NATO bombardovanjem Srbije 1999. onda samo kao narod umno dotakli dno u svakom smislu ...

Dopuna: 17 Mar 2016 11:18

Odlicna analiza vojne industrije ex. YU. zemalja, procene i ocekivanja, txt iz 2014.

Vojna industrija – perjanica izvoza u regiji

Dok mnoge druge industrijske grane, ne samo u kriznim godinama, imaju velikih problema prilikom plasiranja proizvoda u inozemstvu, vojna industrija u državama nastalim raspadom bivše Jugoslavije, prije svega u Srbiji, Hrvatskoj te Bosni i Hercegovini, nudi sve više proizvoda strancima i sklapa milijunske poslove.

Procjenjuje se da Srbija godišnje izveze oružja i drugih vojnih proizvoda u vrijednosti 750 milijuna eura, dok je Hrvatska prošle godine izvezla "vojnu robu" vrijednu 143 milijuna eura. U Bosni i Hercegovini vojna industrija njenog entiteta Federacija Bosne i Hercegovine izvezla je do 100 milijuna eura, čime je premašila planove utvrđene strategijom razvoja industrije, dok namjenska industrija entiteta Repuiblika Srpska opstaje sa tri tvornice koje se bore za opstanak i tržište.

Uz sve to, ohrabrujuća je činjenica da su bh. tvornice sklopile siguran posao s Amerikancima, da neke od vodećih tvornica naoružanja i vojne opreme u Srbiji čak dvije trećine svojih proizvoda plasiraju na strana tržišta, a hrvatske tvornice nude svijetu širok asortiman vojnih proizvoda - od pištolja do patrolnih brodova.

Masovan izvoz srpskih oružara

Masovni izlazak srbijanske vojne industrije na strana tržišta, a ključni kupci dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, Italije, Belgije i Bliskog istoka, dogodio se prije desetljeća. Najvažniji igrači u tom poslu su šest kompanija u većinskom vlasništvu države.
Svoju su priliku na tržištu, nabraja vojno-politički analitičar Aleksandar Radić, ugrabile Zastava oružje iz Kragujevca, Prvi partizan iz Užica, kao proizvođač streljiva afirmiran u svijetu, valjevski Krušik i čačanska Sloboda te "Milan Blagojević" - Namenska iz Lučana i Prva iskra - Namenska iz Bariča.

"Vojna industrija je u državnom vlasništvu, pa im država i obezbeđuje velike poslove, čime te fabrike mogu da prionu na posao i uposle veći broj ljudi. Sve to poboljšava socijalnu dimenziju cele priče i daje podstrek zapošljavanju", ulazi u socijalni aspekt priče Marko Milošević, istraživač iz beogradskog Centra za bezbednosnu politiku.

Nedostaju iskusni kadrovi

Radić upozorava na problem starosti i nedostatka iskusnih kadrova, budući da su mnogi od njih umirovljeni ili napustili zemlju u potrazi za boljim životom.

"Veliki je problem bio kako naći stabilnu i kvalitetnu radnu snagu da na sebi nosi teret nove proizvodnje. Situacija nije bila idealna, jer su kadrovi postali glavna slabost. Zato je potrebno ulaganje u ljude, a onda u tehnologije, jer nedostaju izvršioci - projektanti i ljudi koji trebaju do kraja dovesti posao", ukazuje Radić.
U svemu je posebno važno i kako plasirati proizvode na strana tržišta. Tako Milošević hvali Srbiju, koja je uspjela sklopiti veliki posao izvoza streljiva, streljačkog naoružanja i školskih aviona na iračko tržište "bez ijednog vojnika u Iraku".

"Slično je bilo i kad je Izrael intervenisao na granici sa Libanom, pa je Srbija, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, bila treći ponuđač za streljačko naoružanje i minobacače. Užički Prvi partizan je tada podelio posao sa fabrikom Igman u Konjicu, koja mu je u doba SFRJ bila sestrinska firma sa istim mašinama i istom proizvodnjom", podsjeća Milošević.

Na tom tragu i vidi moguću suradnju vojnih industrija iz država nastalih raspadom bivše Jugoslavije, ali ipak napominje da neki od ozbiljnijih proizvoda zahtijevaju strane investicije. Ukazuje kako kompleksne proizvode Srbija, kao ni bilo koja druga zemlja u okruženju, nije u stanju sama realizirati.

Ali, Radić upozorava kako, bez obzira na proizvode zaostale iz bivše države i sve ono novo što je u međuvremenu napravljeno, srbijanskoj vojnoj industriji predstoji teška borba za stvaranje novih proizvoda i preživljavanje izvoza.

Hrvatska - od pištolja do brodova

I hrvatska proizvodnja i izvoz oružja te vojne opreme, za razliku od opće gospodarske slike, bilježi posljednjih godina velike uspjehe, a najtraženiji proizvodi bili su pištolji karlovačkog HS Produkta te njihova jurišna puška VHS, potom snajperi, ručni bacači granata, strojevi za razminiranje, vojna oprema, kacige, čizme i patrolni brodovi.

Hrvatski analitičari takav uspjeh pripisuju, prije svega, kvaliteti, ali i činjenici da je riječ o paleti relativno jeftinih proizvoda, koji se omjerom cijene i kvalitete povoljno uklapaju u svjetske trendove.
Međutim, analitičar specijaliziranog hrvatskog portala Obris Igor Tabak ističe kako je "godinama vrijedilo pravilo da tko se u obrani ozbiljno osloni na poslovanje s vlastitom državom, to će ga uništiti".

"Time su postupno izumrli oni slabi i neotporni, a većinu hrvatske vojne industrije čine relativno male privatne tvrtke. koje za svoju egzistenciju zahvaljuju dobrim proizvodima i dobrom marketingu na svjetskim tržištima", kaže Tabak.

Nisu ograničeni tržištem

Glavni urednik portala Defender.hr Mario Duspara prednost hrvatske vojne industrije vidi u tome što nije ograničena tržištem na kojem posluje, za razliku od ostalih gospodarskih grana koje su vezane samo uz regiju i Europsku uniju.

Istodobno, suradnja na prostoru bivše Jugoslavije, kada je riječ o vojnoj industriji, za koju neki smatraju da bi trebala biti mnogo intenzivnija - vrlo je slaba.
O njoj se ponekad, kako kaže Tabak, čuje među političarima, ali se ta retorika praktički ne prelijeva u poslovnu praksu. Smatra i da za takvu suradnju nema ni mjesta.

"Dok u se nekim susjednim državama nacionalna vojna industrija i dalje predstavlja dijelom državnog sektora obrane, od te se industrije ne može očekivati tržišno ponašanje, što je ozbiljna prepreka ikakvoj intenzivnijoj suradnji", primjećuje Tabak.

Poticaj iz SAD-a

Namjenskoj industriji u Federaciji Bosne i Hercegovinei i njenom oporavku dodatni je poticaj strateško partnerstvo u proizvodnji, razvoju i prometu naoružanja i vojne opreme nedavno potpisano s američkom kompanijom Howell Machine.
"Ideja je da se s Howell Machine potpiše ugovor na period od deset godina, pri čemu će Vlada Federacije ostati vlasnik, a američka kompanija upravljati preduzećima Igman Konjic, Unis Ginex Goražde, Binas Bugojno, Pretis Sarajevo i Zrak Sarajevo", pojasnio je federalni ministar energije, rudarstva i industrije Erdal Trhulj.

Kompanija Howell Machine je već zaključila ugovore u vrijednosti 65 milijuna eura s Igmanom iz Konjica i Unis Ginexom iz Goražda, a s potonjom i proširuje proizvodnju, čime bi preuzela europski primat u proizvodnji inicijalnih kapisli.

"Cifra od 700 miliona kapisli je sadašnji godišnji kapacitet firme Ginex i rekord postavljen prošle godine, dok je prije rata kapacitet iznosio između 200 i 220 miliona", izjavio je nedavno direktor Ginexa Jusuf Hubjer za Televiziju Bosansko-Podrinjskog kantona.

Uz to, ovo nije jedina narudžba goraždanskom pogonu, jer od ranije postoje zahtjevi za od 600 do 650 milijuna kapisli za europske i azijske partnere, što je ponukalo na proširenje proizvodnje, pokretanje dvije nove proizvodne linije u vrijednosti blizu 2,5 milijuna eura.

Problemi u Zraku

Sarajevska kompanija Zrak bila je svojevremeno najveći proizvođač optike, precizne mehanike, optomehanike na području Zapadnog Balkana, ali je, kao i najvećem dijelu gospodarstva Bosne i Hercegovine, rat poremetio njegov rad.
Do početka rata, 1992. godine, Zrak je upošljavao više do 4.000 radnika, da bi sada taj broj iznosio svega nekoliko stotina. Preostali radnici sudskim putem potražuju otpremnine i povezivanje radnog staža, što iznosi više od 2.500 eura po jednom radniku.

Neki od uposlenika ukazuju kako je "Zrak nastao na ledini i postao gigant, a sada je ponovo na putu ka ledini".

Takvi financijski problemi otežavaju kompaniji da na domaćem tržištu dođe do kreditnih sredstava kako bi proširila i modernizirala radna sredstva te uposlila nove radnike.
Ipak, ono što je pozitivno u priči o toj sarajevskoj kompaniji jeste činjenica da je, kvalitetom i brzinom rada, zadržala veliki broj inozemnih klijenata.
Također, navedeni dogovor Vlade Federacije i američke kompanije Howell mogao bi poboljšati situaciju u toj kompaniji, ukoliko ona, naravno, bude ispunjavala zahtjeve i potraživanja investitora.

Tri pogona u RS-u

Kada je riječ o namjenskoj industriji u RS-u, govori se o tri preostala pogona - bijeljinskom Orlu, banjalučkom Kosmosu i Tehničko-remontnom zavodu u Bratuncu.
Pero Ćorić, direktor sektora granskih udruženja Privredne komore RS-a, kazao je za Al Jazeeru kako je najbolja situacija u kompaniji iz Bijeljine.

"Protekle godine u TRZ Bratunac gotovo da i nije bilo proizvodnje, jer je firma bila u procesu privatizacije, koji je okončan tako što ju je preuzela kompanija ELW Global. Od tada se ispunjavaju obaveze prema radnicima, a proizvodnja je vršena u veoma malim količinama", kaže Ćorić.
"Kosmos veoma teško posluje, najviše je riječ o radu na terenu u afričkim državama, na opremi koja je prodata prije 20-tak godina. Trenutno se traži strateški partner, a postoji mogućnost da to bude Howell."

"Orao je u najboljoj poziciji, ima oko 300 radnika, od čega je 100 veoma kvalifikovano. Prošle godine je provedena modernizacija i ima dobre kapacitete za rad na remontu i proizvodnji turbomlaznih motora za avionsku industriju", dodaje Ćorić.

Dugogodišnje iskustvo ovih država u namjenskoj industriji i stanja aktualnih kriza u nekim partnerskim državama donose nove mogućnosti toj grani gospodarstva u idućem periodu, a dokaz tomu su i dogovori u posljednjim godinama s raznim državama - od SAD-a do Kine.

Izvor: Al Jazeera

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Karalic ::Bosna i Hercegovina definitivno ima najacu vojnu industriju od svih ex. Yu. zemalja i ujedno najveci izvoz , i to iz nekoliko razloga, prvi i glavni jeste stranci koji "vladaju" BIH i tim segmentom, raznorazne interesne grupe, Ameri koji preko BIH naoruzavaju Afganistan, Irak i "veze" sa domacinima te resavanju ratnog naoruzanja sa prostora BIH u trece zemlje jos od 1996., a drugi jesu prijateljske veze dela BIH sa muslimanskim zemljama u svetu prije svega sa Saudijskom Arabijom, Kuvajtom, UAE, Turskom i sl. zemljama koje su visoko rangirane po nabavci naoruzanja i vojne opreme iz godine u godinu, licno znam da se Turska policija i vojska snadbevaju municijom iz Igmana i Pretisa sa nekih cca. 30% godisnje potrebe, iz godine u godinu izvoz namenske industrije BIH raste ove godine se ocekuje da ce ta cifra prevazici 200.000.000 evra.



Da li se zna koliko od tog izvoza otpada na Republiku Srpsku a koliko na Federaciju ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tacnih podataka nemam, ali po nekoj mojoj proceni 65% - 35% u korist Federacije, jer u Srpskoj imas samo tri fabrike i to Orao, Kosmos i TRZ. Bratunac, dok je sve ostalo u Federaciji Binas, BNT, Igman, TRZ. Hadzici, Ginex, Pretis, Vitezit, Zrak, Pobeda itd.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Mercury, Arhiv, voja64, darkangel, sekretar, ssekir75, victoria, Karalic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Karalic ::
Ono sto nisu unistile granate i sam rat jesu pljacka i ratno "raznosenje" opreme, masina i materijala, a ako cemo porediti rat u BIH sa NATO bombardovanjem Srbije 1999. onda samo kao narod umno dotakli dno u svakom smislu ...


Da se razumemo ja ne sporim da je namenska industrija u BiH pretrpela veliku stetu tokom rata sto zbog ratnih razaranja, sto zbog pljacke. Ono sto tvrdim je da je to sve preuvelicano kako bi se skrenula paznja sa posleratne pljacke koja traje i dan danas. Dokaz za to je da mnoge firme u BiH i danas imaju ogromne kapacitete kada je namenska u pitanju, a da prakticno nista nisu ulagale u modernizaciju i obnavljanje proizvodnje zadnjih deceniju i kusur. Dokaz za to je da im izvoz na godisnjem nivou raste u desetinama procenata, a da ozbiljnih ulaganja u proizvodnju nema. Kako to objasniti ako je sve unisteno, popljackano....? Uostalom pogledaj i sam koliko su se prethodnih godina firme iz namenske industrije u Srbiji oslanjale na uvoz odredjenih komponenti iz BiH. Kapisle, kosuljice, saradnja na proizvodnji minobacaca.... A navedi mi jednu iole ozbiljnu investiciju u namenskoj industriji u BiH u periodu posle rata? Primera radi Igman je najvaznij deo proizvodnje imao pod zemljom, i to nije bilo ni unisteno ni opljackano, a prvi ozbiljan ugovor su potpisali tek 2010 (pre toga je bilo grcanje u dugovima). I od tada im obim proizvodnje raste po 30 i kusur posto godisnje. A to nije zato sto su oni sada poceli da ulazu ogromne pare u prosirenje kapaciteta, vec zato sto su imali neiskoristene kapacitete. Namenska u BiH je imala ogromnih problema, prvenstveno zbog raznih lopova koji su zaseli bili na celo tih fabrika, loseg menadzmenta, komplikovanih procedura za izvoz i sl.

A sto se tice razaranja tokom rata, namenska industrija u Srbiji je prosla mnogo gore 1999. Evo za Krusik koji sam vec spominjao, zvanicnih podatak sa njihovog sajta:



I da dodam ja ne poredim rat u BiH sa NATO bombarodvanjem Srbije 1999, poredim uticaj tih ratova na namensku industriju u obe zemlje. To su dve razlicite stvari.

Razlika izmedju Srbije i BiH po tom pitanju je sto su ovi nasi u Srbiji ranije shvatili znacaj i mogucnosti namenske. Dobrim delom je to zato sto je deo njih shvatio da tu moze da se uzme ozbiljna lova, inace bi je ugasili kao sto je svojevremeno to i predlagao ekonomski mag Mladjan Dinkic. Na srecu do toga nije doslo, oko 2008 smo se vratili na trziste, i posle toga je uz nesto uspona i padova izvoz uglavnom rastao, a rasla su i ulaganja u namensku. Kovacki centar u Krusiku, pogon za proizvodnju specijalne municije u Krusiku, pogon za izradu raketnih komora u Krusiku, pogon za kompletiranja municije u Slobodi, linija za galvanizaciju u Slobodi, pogon za termicku obradu u Slobodi, Pogon Yugoimporta u VP, pogon za proizvodnju sfericnih baruta u fabrici Milan Blagojevic, nova hala za proizvodnju zrna u PPU, nova hala za proizvodnju caure u PPU, Prva iskra je kupila Poliex..... I to nisu jedina ulaganja. Ozbiljne pare su ulozene u obnovu porusenog i prosirenje kapaciteta. A ulaze se i dalje, od vecih projekata koji su u planu su nova fabrika municije u Uzicima, kapislana u Krusiku, fabrika za kompletrianje zrna i caure u Tresnjici. A ulagano je i u remontne zavode, TOC i VTI. Jos jedna od prednosti Srbije je sto vise instituta u zemlji vec godinama radi na razvoju novih sistema, modernizaciji postojecih... Sa druge strane se u BiH sve to vreme uglavnom tavorilo, kralo... i tek sada su pocele price o odredjenim ulaganjima, prosirenju proizvodnje, saradnji sa Srbijom. Svojevremeno su firme iz namenske BiH odbile Vucurovica kada je pokusao da obnovi proizvodnju Orkana, za jednu azijsku zemlju. Il su bili gadljivi na pare, ili je veliki brat rekao da to ne moze. Znaci ne moze se slabo stanje namenske industrije u BiH svaliti samo na posledice rata, da je tako namenska u Srbiji ne bi ni postojala, posle svega kroz sta je prosla, sto u ratu, sto van njega.

• 2Ovo se svidja korisnicima: proka89, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@proka89
slažem se skoro u potpunosti sa ovim sto kazes, cinjenica je da je recimo iz Pretisa prilikom reintegracije Sarajeva izneseno opreme u vrijednosti 600 miliona KM, koja je dislocirana na livadu u Mokro i Pale, činjenica je da je od ukupne ratne štete u Famosu Hrasnica, koja je procjenjena na 460 miliona KM, 85% napravljeno tokom reintegracije. Činjenica je i da su neki dijelovi te opreme završili u Srbiji u njenim tvornicama namjenske industrije, o čemu je bilo govora i na ovom forumu. Vjerujem da je sličan slučaj bio i u drugim fabrikama.
Činjenica je da je NATO raketirao Pretis, da je IFOR upao u BNT i izgleda onemogućio proizvodnju Orkana. Takođe je tačno da je u nekim slučajevima IFOR/SFOR/EUFOR onemogućavao, zabranjivao, kontrolisao i uopšte neblagonaklono gledao ka obnavljanju namjenske proizvodnje u BiH. Tačno je i da je prije rata namjenska industrija BiH bila tehnološki i razvojno povezana sa drugim republikama, pa da je zbog te međuzavisnosti imala problema sa nastavkom proizvodnje.

Ali ono što je najbolniji fakat je to da su vlasti u FBiH godinama poslije rata, pljačkale, rasprodavale i u međupartijskoj borbi za prevlast nad namjenskom industrijom dodatno srozavale industriju. Tek dolaskom Erdala Trhulja na čelo federalnog ministrastva privrede počinje se domaćinski upravljati ovom industrijom.

Paralela se može povući sa trenutnim stanjem u civilnoj industriji tuzlanskog kantona, ta regija je kraj rata dočekala skoro neoštećena, proizvodni kapaciteti su ostali neoštećeni i na svom mjestu, a vidimo kakvo je stanje u Diti, Aidi, Polihemu, TTU...

Sve u svemu, mislim da je najveći uspjeh namjenske industrije u BiH to što je uspjela da preživi sve ove pljačkaše i sabotere. A to što vidimo da se industrija oporavlja, da izvoz naglo raste, to je za mene ravno čudu

• 1Ovo se svidja korisniku: proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@proka89, Sad se razumemo

Vazduhoplovni zavod Kosmos iz Banja Luke proizveo je i modernizovao antene za raketni sistem 2K 12 KUB, za PVO vojske Srbije.
Isti podatak nalazi se i na listi Vanjsko-trgovinske komore BIH za izvoz vojne opreme i oruzja u 2016.godini

Uporedjujuci dve najace firme u ex. Yu po proizvodnji pesadijskog naoruzanja - HS Produkt i Zastavu, po meni, HS Produkt je za nijansu jaci u pogledu poslovanja, rasprostranjenosti poslovanja, a tu su i modernije masine i rad od polimera - dijelovi za puske/pistolje/bacace za razliku od Zastave koja to radi tradicionalno od celika/zeljeza/limova.
Srbija ima rudnik i valjaonicu bakra/mesinga koji su potrebni da se napravi cahura za metak. Imaju rudnik olova Veliki Majdan koji je potreban da se napravi zrno za metak. Imaju barutanu Milan Blagojevic Namenska u Lucanima. Jedino im nedostaje kapislana tj. masine za presanje limova i hemijska proizvodnja inicijalnih baruta i eksploziva.
Hrvatska ima PzH 2000, a Srbija ima kovacnicu za granate od 155 mm, imaju fabriku eksploziva Prva Iskra, barutanu Milan Blagojevic Namenska u Lucanima, Krusik pravi upaljace.
Eh jedino BIH u "regiji" ima fabriku topova i haubica vrijednu 150 miliona dolara

Srbija:

PPU - pesadijska municija
Sloboda - protivavionska i topovska municija
MB Lucani - Barutna punjenja za granate
Prva Iskra - Eksplozivi
Krusik - granate, upaljaci, rakete z-z, upaljaci
Zastava - pistolji, puske, bacaci granata
Velika Plana - sklapanje borbenih vozila, samohodnih haubica
VTI - vojno tehnicki institut
TOC - tehnicki opitni centar
Tehnicki remontni zavod Cacak
YI/SDPR - export
Mile Dragic - sljemovi, viziru, pancirni prsluci, stitnici, stitovi, gas maske, uniforme, cizme
Edepro - dvobazna i kompozitna goriva
Pupin Telecom
Tehnoremont
Sova Night Vision System
Inhrom
AZIMUTH
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET - Beograd
MAŠINSKI FAKULTET - Beograd
INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE-VINČA
INSTITUT MIHAJLO PUPIN
TELEOPTIK – ŽIROSKOPI
TRAYAL KORPORACIJA
ZASTAVA KAMIONI
(14. oktobar i Petoletka? je stecaju)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] - Valjaonica aluminijuma
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] - Valjaonica Bakra/Mesinga
Utva Pancevo - Fabrika malih aviona, bespilotnih letelica


Hrvatska:

D.D. - sklapanje tenkova i borbenih vozila, vbr-ovi
RBG-6 (ovo je naziv firme) - bacac granata
HS produkt - pistolji, puske, bacaci granata
Dok-Ing - spec. vozila i roboti za deminiranje
Sestan-Busch - sljemovi, zastitni viziri, gas maske, stitovi, palice
Fakultet strojarstva i brodogradnje - Zagreb
FER - Zagreb
Zrakoplovno-tehnički centar
Brodogradiliste RIJEKA – 3.Maj
Brodogradiliste RIJEKA – Viktor Lenac
Brodogradiliste PULA – Uljanik
Brodogradiliste TROGIR – Brodotrogir
Brodogradiliste SPLIT – Brodosplit

Bosna i Hercegovina:

Zrak - sociva, prizme, optika, precizna mehanika, maziva, dijelovi za senzore, tenkovski dnevni/nocni osmatracki/nisanski uredjaji, opticki uredjaji za topove i haubice, kompasi, durbini
Pretis - granate, mine, rakete, avio-bombe, trombloni
Binas - eksplozivi, inicijalne kapisle, detonatori, rucne bombe, trombloni, protivtenkovske mine, protivpesadijske mine, upaljaci, bacaci granata
BNT-TMiH - kompletan proces proizvodnje topova, haubica, avionskih topova, borbenih stanica za visecevne lansere raketa, minobacaca, bestrzajnih topova, dijelove za rakete itd.
Vitezit - eksplozivi, dvobazna i kompozitna raketna goriva
Igman - pesadijska i protivavionska municija
Ginex - Inicijalni baruti i eksplozivi, inicijalne kapisle, detonatori/cahure - za vojnu industriju
Pobjeda Rudet - Inicijalni baruti i eksplozivi, inicijalne kapisle, detonatori/cahure - za rudnike
Unis Tok - dijelovi/prstenovi za rakete, granate, topove, haubice, cijevi za vbr
Tvornica alata Konjic
Tvornica alata Gorazde
Pobjeda Technology Gorazde - industrijska, startna, malokalibarska municija
Famos Pale - tenkovski motori za tenk m-84
Famos Lukavica - kamionski motori i dijelovi
Orao - dijelovi i moduli za mlazne motore
Kosmos - proizvodnja i remont antena za radare, remont raketa vazduh-zemlja, vazduh-vazduh, vazduh-zemlja, brod-brod, zemlja-brod, proizvodnja dijelova
Tehnicko remontni zavod Bratunac - remont pesadijskog naoruzanja
Surtec - povrsinska zastita metala
Odeljenje za odbrambene tehnologije - Univerzitet u Sarajevu - Masinski fakultet
Institut za odbrambene tehnologije u Tuzli
Metalurški Institut Zenica
Fakultet za metalurgiju i materijale - Univerzitet u Zenici
Koteks - pancirni prsluci, uniforme
Tehnicko remontni zavod Hadzici - remont borbenih vozila, remont pesadijskog i artiljerijskog-raketnog oruzja
Elektrotehnicki fakultet - Sarajevo, Banja Luka
Zeljezara Zenica - Proizvodnja gradjevinskih konstrukcija, armatura, kovacnica celika
Zeljezara Ilijas - Rekonstrukcija i modernizacija u toku (kupio Prevent za auto delove)
Rudnik olova u Olovu
Rudnik zeljeza Ljubija
Rudnici u Prijedoru
Alumina Zvornik

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Karalic

Све је то лепо што си написао и подаци су мање више тачни али ја имам једну примедбу на то како се и на који начин одређује ко је наменска производња а ко цивилна.

ХС продукт 99% зараде остварује на цивилном тржишту и имају само један производ у 2 верзије који је чисто војни. Па да ли се то сматра фабриком наменске производње у ужем смислу? Да не говорим о ДОК-ИНГ који је све само не војна индустрија. Јер у том слушају и Цедевита је војна индустрија јер продаје СДО пакете војсци или код нас Карнекс. Гепард је исто војна фабрика јер прави чизме за ВС?

Супротан пример је ИНФИЗ из Земуна који прави ласерке даљиномере, метео сензоре за тенк -84, детекторе ласерског зрака, артиљеријски електронски гониометар за НОРУ итд. који су чисто војни производи и нико у кругу 1000км их више не прави али ето њих нема на твом списку нити се рачунају у наменску.

Набрајао си сва бродоградилишта у Хр а колико њих је направило војни брод дужи од 10м у задњих 30 година? Све те чамце и обалне бродове може да прави и било које бродоградилиште у Србији па их нико не сврстава у војну(наменску) индустрију. Једино бродоградилиште које може да се назове наменским је Краљевица и то она стара сада колико знам је у јако лошем стању и БСО Бродосплит који је и заборавио како се то ради јер од осамостаљења Хрватска држава је дигла руке од њега а могло је да буде перјаница њихове наменске индустрије.

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Karalic
Dodao bi na ovaj tvoj spisak sto se tice Srbije jos neke firme koje su ti promakle:

Tehnicki remontni zavod Kragujevac - remont ubojnih sredstava
Ei-opek Nis - elektronski tempirni upaljaci, elektronski okidaci i sl
Iritel - komunikacioni uredjaji, ometaci, delovi za radare...
MTT Aero - modernizacija i remont radara
Senzor Infiz - laserski daljinomeri, laserski obelezivaci cilja, meteo senzori, detekori laserskog zracenja..
Servoteh - vezbovne bombe, auto punjac za Noru...
VTRZ ''Moma Stanojlovic'' - remont vazduhoplova, izrada delova od kompozita...
Aero East Europe - laka avijacija
Aleks Armor - panciri
INSA - razna precizna mehanika i sl
Gepard - obuca
Yumco - uniforme
PMC Inzenjering - izgradnja vojnih objekata, fabrika...
Livnica preciznih odlivaka
VALKRE Armor - panciri

Ima tu jos dosta fabricica koje rade ponesto za namensku, ali u principu to je to.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Karalic ili si 155mm sa klix foruma ili si kopirao njegov post.Taj spisak namenske u bih veze sa zivotom nema,ti kapaciteti su nekad postojali i nema potrebe pricati sta je bio nekad pretis ili bnt ali oni danas su takve ruine da se to ne moze opisati,radnici nisu primili po 20 plata posla nema federacija s vremena na vrema ubaci neku marku cisto da odrzi mir a oni nisu sposobni danas proizvesti nista ozbiljnije osim minobacaca i remonta.Jedino sto radi od svega toga sto se tice federacije su igman i unis,vitezit se nesto vrti al slabo jako,pobjeda privatna vecinom civilni program kao i koteks.Pokusano je objedinjavanje namenskih Srbije i bih al propade tako da sad zrak prelazi pod vecinsko vlasnistvo Srbije navodno ide i famos koran fmsn,a i kosmos bi imao mesta.Price o 200 mil e izvoza namenske bih su toliko smesne da ne znam zasto to ljudi ponavljaju a pogotovu ovaj tvoj post o namenskoj bih kao najacoj u regiji.Nije mi stalo da se prepirem ili da ga merimo al stvarno ne znam zasto to radite i ubedjujete sebe u nesto sto veze sa zivotom nema