Vojna leksikologija i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сиријусе, има изузетака: нисам, нећу, немој, немам. То су једини случајеви, сем прилога, придева и глаголски именица где се ,,не" пише заједно са глаголом. ,, Неспреман" се такође пише заједно-то је придев, а прилог би био неспремно. Само да допуним/објасним... Добро си обратио пажњу!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::----------- [b]
Ето, један од колега је споменуо писање руских речи у другим језицима (пре свега енглеском). То овде не би требало да буде директна тема јер је реч о транскрипцији страних речи у енглеском језику. То је, дакле, енглески проблем. Међутим, ако овде има професора или добрих зналаца енглеског, могу да нам разјасне дилеме кад до њих дође.

Ма није спорно када се тако пише на енглеском, већ када се пише на српском. Ако је текст на енглеском, то је то. Али ако је текст на српаком, а напише се PPSh-41 умјесто ППШ-41, то ми изгледа ружно. Како написати правилно име Авганистанскога града Џалалабад?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šid ::Сиријусе, има изузетака: нисам, нећу, немој, немам. То су једини случајеви, сем прилога, придева и глаголски именица где се ,,не" пише заједно са глаголом. ,, Неспреман" се такође пише заједно-то је придев, а прилог би био неспремно. Само да допуним/објасним... Добро си обратио пажњу!

Тако је, али то нису изузеци већ су тако нормиране речи. Врло често се код њих праве грешке.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni je ova tema jako zanimljiva posto u skoli nisam ucio srpski kao maternji jezik, pa se znanje sakupilo nekako. Ja sam svestan da ne pisem pravilno na srpskom ali drugacije ne znam.

Inace, najveci mi problemi predstavljaju reci koji su u srpskom izokrenuti nacisto, a poticu iz nemackog, koji je meni u skoli bio maternji jezik. Dosta tog nemackog ima i u tehnickim izrazima koji me posle zabune totalno jer cesto uopste ne znace ono, sto znace na nemackom jeziku.

Ne pada mi sada neki dobar primer na pamet iz vojne oblasti, ali znam da ima dosta toga. Evo makar nesto.

Kod nas je poznata rec srafciger. Ona dolazi iz nemackog pise se Schraubenzieher, a cita se, sraubencija. Dok ti ukapiras sta je srafciger, ako ne znas sta taj izraz ne oznacava na srpskoj verziji te reci, nikada neces ukapirati da je to na nemackom u stvari Schraubenzieher.

U srpskom jeziku me dosta puta bune neke stvari. Primecujem da imamo daleko vise reci koje smo preuzeli iz drugih jezika, onda smo ih okrenuli kako nama odgovara, tako da ih toliko pogresno izgovaramo, da covek koji zna izvorni jezik iz koje ta rec potice, ne moze uopste vise ni da je prepozna.

Evo primer escajg. To je takodje rec iz nemackog, pise se Esszeug, izgovara escojg i znaci pribor za hranu, nista vise.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сваки језик прилагођава туђе речи свом фонетском систему. Поред тога, неке речи се и погрешно прочитају (камиони бусинг, мотор зундап, пиштољ бровинг, итд).
Када покушаш да нађеш у речнику станих речи и израза неке појмове нећеш их наћи зато што нису књижевни, па тек на основу претпоставке како изгледају у оригиналу можеш да их пронађеш.
Нпр:
-Гарниша, гарнишла (!). Та реч се често чује (чак се у невероватном облику ''гарнишла'' - као виршла - нашла у једној реклами где је изговара школована глумица), а њен изворни облик је - КАРНИША! (француски - мала завеса, сукњица, драпер).
-Фелна, а треба фелга
-Каруце (кочија), а треба карусел...итд, итд.

Посебно су прилагођене и деформисане немачке речи јер су препуне тешких сугласничких група и ''умлаута'', па их наш језик не прихвата у оригиналу већ их подешава за нашу употребу. То у војном речнику не би смело да се догађа, али и војска је део државног система па мора да се прилагођава.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni izraz krstareća raketa para uši od kada su ga upotrebili prvi put. Prvi deo je korektan jer oslikava njeno kretanje optimalnom brzinom na duži vremenski period, ali raketa... I ako nemamo termin missile poput engleskog govornog područja potpuno smo zaboravili da ona ima mlazni motor, a to ne ide zajedno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тај израз, као и многе друге, ''сковали'' су (врло често) површни новинари. Сети се само назива ''авион са променљивом геометријом крила''. Испоставило се да је правилно - са ''променљивом стрелом крила''...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da je barem izabran izraz koji ne upućuje na pogon, a da pri tom nije opisana ni namena Raketa može biti pored bojeve i: kosmička, protivgradna ili za vatromet. To što je raketa ne upućuje da je obavezno ubojna.
Po meni je mnogo precizniji naziv krstareća ubojna BPL.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imamo termin sličan misilu. Projektil. I opet naravno nije naš. Ali u to možeš sve da strpaš, verovatno i leteću heftalicu koliko je opšti pa na kraju ne znaš opet o čemu se radi.
Meni nisu dozvoljavali na studijama da koristim reč granata, mora projektil jbg.
Raketa i mlazni motori idu zajedno imaš bezbroj primera kod protubrodskih ali sve više i kod V-Z. Inače generalno u raketnoj tehnici mlazni motori su uvek bili jedna od vrsta pogona. Ti to doživljavaš kao pilot pa si stekao dojam da mlazni motori ne idu na rakete. Zapravo razlika je u projektnom pristupu (pretežnmo aerodinamičkom) a ne pogonu. Bilo je i raketnih aviona sa pilotom a biće ih možda i ponovo.
Krstareća Raketa, stvarno ružan izraz.
Nisam siguran i BPL koliko je adekvatan za nju. BPL je većinom vezan za izviđačke sisteme i za letelice koje mogu obavljati kretanja višekratno i menjati parametre leta po želji i generalno za višekratnu upotrebu. Međutim iz toga ispada HARPY koji je jednokratan a i sve je više tih tipova sa malom bojevom glavom a ima pojave i većih (šta je onda takva letelica BPL ili KR ili dron?). Kakva je uopšte razlika između UAV i Drone na engleskom? UAV bi bio BPL (mada nije prevod naš je izraz) ali šta je dron, lakši izraz za glupe novinare kojima bi bio problem da zapamte šta znači skaraćenica UAV?
Paj sad, MinoBacač, mine? bacaju?
VBR, višecevni bacač raketa. bacač?
A tek kada kažu, iz Libana su ispaljene rakete KAĆUŠA na severni deo Izraela.
Zloupotreba reči Fantom za američke avione je kod nas već sasvim legendarna.
Neki put su dileme i kod sasvim običnih stvari. Sećate se onoga aktivni oklop, pa nije aktivni nego reaktivni pa nije ni to nego dinamička zaštita.
Ili još običnije, mašinski elementi, prvo dugo godina nije bilo službenog izraza i mnogi od nas su počeli da koriste izraz ozubljeni kaiš (što je priznajem previše slično zupčastom kaišu koji sa njim nema skoro nikakve veze) kad ono postade klinasti remen otvorenog profila. Dobro sad je bar službeno a naređenje je naređenje.
Fora kod ona prva dva, uopšte nisu kaiševi nego stvarno klinasti remeni. I skoro svi govore pogrešno...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vrabac
projektil se kreće po balističkim zakonima. Američki(pre svega) izraz missile objedinjava: self-propelled guided weapon system -znači kontrolisano kretanje tela u prostoru.
Moje shvatanje rakete osim po primenjenom pogonu se temelji na tome da raketa dobija početnu brzinu u aktivnoj fazi leta, a zatim nastavlja let po inerciji po balističkim ili aerodinamičkim zakonima.
Činjenica je da su BPL do sada bile sinonim za izviđačke letelice, ali zar i avioni nisu tako krenuli?

Citat:Kakva je uopšte razlika između UAV i Drone na engleskom

Drone je imitator vazdušnog cilja- mamac.