Наравно да су били. Добро су знали где му је баба, а и мама, проводила летњи одмор. При чему се баба са одмора и враћала преко Србије...откуд то, незнам. Или можда знам, а нећу да кажем.
Sretali se i mi, oprema u fulu, nakurceni prvih 10 minuta, nezainteresovani za patrolu (dosli da odrade posao, brbrljaju), posle popadose, traze pauzu svakih 20 minuta, bacaju puske i opremu cim legnu, kondicija 0. Za to vreme mi organizovali kruznu odbranu, niko nije skindao deo opreme, oni vade energetska pica, nude nam i cude nam se kako nam nije vruce. Na kraju patrole trazili razmenu oznaka, ne skrivajuci odusevljenje komentari "You are in good shape guys, well done".
Par nedelja pred penzionisanje, mator kakav sam bio, rešio da krenem u zajedničku patrolu. Nisu bili poljaci, nego česi (tek su oni putovali preko Srbije - odnosno njihove mame!).
I tako hodamo mi, ja - naravno, zadnji (kao da niko ne ostane iza mene), Dodjosmo do pod vrh, gde je kraj zajedničke patrole, kad česi popadaše. Kad su došli do daha, poče ***čenje. Jedan priča kako je pešačio do baznog kampa na Himalajima, na šta naš komandir mrtav lada "naš zastavnik se pre sedam godina popeo na vrh!". Ja ćutim, pošto se kapetanska ne poriče, kad se javi drugi čeh - ima sto skokova padobranom. Na to moj kapetan, opet "zastavnik ih ima oko hiljadu!". Ja - pravim se lud i dalje, samo me zort 'vata da ovaj naš još nešto ne izmisli.
Na kraju, kasni im vozilo, počinje smrzavanje. Mi, nećemo da ih ostavimo da se mrznu, na snegu potpalimo vatru, našiljimo komade slanine na štapiće, u porciji skuvamo šumadijski čaj, zagrejemo promrzao hleb i padne druženje o kojem se i dan danji priča po češkoj vojsci. Ili bar po toj jedinici.
Neke od njih su uneli u transporter (šta da radim, kuvam gromovit čaj!) a mi smo, oprezni, otišli pešice do svog vozila
Poenta moje priče je da se ne palimo na to šta neko nosi, nego gde mu je srce i zašta se bori. O tome da je naša puška kvalitetnije izradjena od njihove, neću ni da pričam, ali je to istina. Posebno bih rekao da je naše bruniranje bolje.
vobo ::Sretali se i mi, oprema u fulu, nakurceni prvih 10 minuta, nezainteresovani za patrolu (dosli da odrade posao, brbrljaju), posle popadose, traze pauzu svakih 20 minuta, bacaju puske i opremu cim legnu, kondicija 0. Za to vreme mi organizovali kruznu odbranu, niko nije skindao deo opreme, oni vade energetska pica, nude nam i cude nam se kako nam nije vruce. Na kraju patrole trazili razmenu oznaka, ne skrivajuci odusevljenje komentari "You are in good shape guys, well done".
I ovi su popadali,ali ako ih uporedim sa amerima,austrijancima,turcima.. ovi su još i najbolji
Još mi sa PM-om
2400$ hihihi 
