Vojna tematika i književnost

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad spomenu "Otokara Kersovanija" oni su nekada izdali sabrana dela Dobrice Cosica. Danas su, mislim, sasvim propali. Tuzna prica naseg izdavastva!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...И комплетан Ремарк (без једанаесте књиге - ''Сенке у рају'' која је издата после његове смрти, а издавач је, колико се сећам, била суботичка ''Минерва'')...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam i toga Remarka, mislim da je crven, sa nekim zutim ornamentima na omotu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

i Velika ilustrirana povijest svijeta u 19 tomova.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja bih, svima koji to sebi mogu da priušte (uspeju da nadju) preporučio komplet "Zamke", od Toneta Svetine.

Svojevremeno sam i upoznao pisca, u jednom planinarskom domu, uz mastiku koju smo kolega i ja vukli sa krajnjeg juga zajedničke nam države. Svetina je osim što je bio borac, bio i vrstan planinar, ali istovremeno i odličan poznavalac Soškog fronta i svih mesta na kojima su se vodile manje i veće bitke. U ratu je bio KOS-ovac. Zaista je imalo šta se čuje od njega. Ubr, on je bio i jedini koji je hteo da razgovara na srpskom, ali to je već druga priča.
Pisac i njegov čitalac su popričali, popili šta je imalo. Čitalac ujutru nije bio ni za ....a pisac je, iako u gotovo osamdesetoj, zapalio na vrh.
Pročitajte, videćete zašto knjiga dugo nije bila objavljena u Sloveniji, a ko ume da čita izmedju redova, videće zašto su se stvari dešavale kako su se već dešavale...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.delfi.rs/knjige/2563_madjarska_revoluci.....izare.html
Mađarska revolucija 1956.
Zanimljivija od mnogih danas koje se izdaju sa temom rata i politike oko ograničenih sukoba.
Mnogo sitnih i interesantnih detalja koji se tiču i naše bivše domovine. Kritički govori o nekima koji su danas slavljeni kao heroji a u isto vreme malo i objašnjava zašto su decu u Mađarskoj kao pionire učili da mi u SFRJ nismo pravi pioniri već Titovi. Naši komunisti nisu pravi komunisti već "Titovi vukovi". Potreba da se dokaže lojalnost i bes zbog izneverenih očekivanja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: 6.lickadivizija, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Много боље дело је ''Седам дана у Будимпешти'' Добрице Ћосића, мада је Иван Ивањи велико име у овој прози. Антологијско дело - ''Диоклецијан''.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Dec 2013 15:04

Sirius ::Много боље дело је ''Седам дана у Будимпешти'' Добрице Ћосића, мада је Иван Ивањи велико име у овој прози. Антологијско дело - ''Диоклецијан''.
"Srbi, ucite od Madjara danas sta znaci biti hrabar!" - Napisao je tada drug Gedza.
"Madzarska buna" 1956. i "prasko prolece" 1968. godine na najbolji nacin su pokazali da su jugoslovenski komunisti pre svega bili zainteresovani za ocuvanje privilegovanog polozaja Jugoslavije u blokovski podeljenom svetu, a tek onda, na marginama, za izvoz jugoslovenskog modela samoupravnog socijalizma u svet. U oba slucaja Tito i SKJ su postili "niz led" madjarske, odnosno cehoslovacke komuniste ne pretrgnuvsi se bas previse da im pomognu, iako su Cehoslovaci isticali da je jugoslovenski model nesto na sta su se ugledali kada su pokusali da naprave "socijalizam sa ljudskim likom".

Dopuna: 30 Dec 2013 15:11

Kad smo vec kod te tematike, mislim da je na temu IB-a i sukoba Jugoslavije sa SSSR-om i njegovim satelitima od neprocenjivog znacaja opus Dragoslava Mihailovica na celu sa odlicnim romanom "Kad su cvetale tikve".
O sukobima unutar razlicitih komunistickih frakcija, o misticnoj "Lubjanki", o surovosti jugoslovenskog monarhistickog rezima prema komunistima itd. Cosic je najbolje progovorio u ogromnom romanu "Vreme zla" (ako se dobro secam, tri dela ovog mega-romana - "Gresnik", "Otpadnik" i "Vernik" - imaju preko 2.000 stranica!).
Svojevrstan ratni hronicar Sumadije u XX veku bio je Stevan Jakovljevic, rodjeni brat Mirjam, posle Drugog svetskog rata akademik, profesor biologije, rektor Beogradskog univerziteta, a posle Prvog svetskog rata kandidat KPJ za gradonacelnika Kragujevca. Jakovljevic je imao tu "srecu" da kao rezervrni oficir Srpske vojske prodje sve redom "sve od Cera do Kajmakcalana", sto kaze nasa narodna pesma, da probija Solunski front (o cemu govori "Srpska trilogija"), da bude svedok opste gramzivosti burzoazije, moralnog raspada jednog drustva, duhovne dekadencije izmedju dva svetska rata (o tome je ostavio "Smenu generacija"), ali i aprilskog sloma i zarobljenickih dana u Nemackoj, posto je pao u ropstvo kao rezervni oficir Jugoslovenske kraljevske vojske (o tome je napisao "Veliku zabunu"), a posto je iz Grosnice nije mu promaklo ni da ostavi potresno svedocanstvo o nemackom streljanju sumadijskih sinova u Sumaricama 21. oktobra 1941. godine (napisao je roman "Zemlja u plamenu"). Mozemo mu naci hiljadu i jednu zamerku, ali Steva se cita u jednom dahu!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EOD ::Alamut, Vladimir Bartol

Od dva romana koja sam pročitao u kojima je detaljno opisan lik Hassan al Sabbaha, utemeljitelja i vođe ismailističke sekte Assasina koja je tokom 11. vijeka sijala strah i smrt seldučkim carstvom, Alamut Vladimira Bartola i Samarkand Amina Maloufa, Alamut mi je svojim jasnim političkim i društvenim stavom ostao mnogo bliskiji i da kažem draži. Iako to ni malo ne umanjuje umjetničku vrijednost potonjeg romana.

Roman Alamut prati mladića koji odlazi u Assasinsku tvrđavu gdje postaje pripadnik odabrane čete fedajina/fidajia pod komandom Hassana al Sabbaha. Mladić biva podvrgnut indoktrinaciji koja je kombinacija brižljivog obrazovanja, uživanja hašiša sa biranim djevojkama u vrtu koji je napravljen da podsjeća na raj i vojne obuke kako bi postao vrhunski egzekutor. Rezultat indoktrinacije je jako lijepo pokazan u odlomku u kojem se, na Sabbahovo naređenje, jedan fedajin sa osmjehom baca sa kule.

Bartol je roman pisao tridesetih godina, u vrijeme uspona Hitlera i Musolinija, ideološke indoktrinacije nacizmom i fašizmom, SA odreda i Crnih košulja. U romanu je književno-umjetničkim tekstom povezao vrijeme je u kojem je živio i njegove dominantne politike i uobličio svoj stav prema njemu pričom istorijskim činjenicama; Hassan al Sabbah kao Hitler/Musolini, fedajini kao stranački odredi, interpretacija religije kao ideologija.

Ovaj je roman u jednom periodu bio 'bunkerisan' za vrijeme SFRJ, pretpostavljam zbog veoma kritičkog odnosa prema ideologiji i indoktrinaciji kao takvoj. Objavljen je tek 1988. u Mladinskoj knjizi u izvorniku (roman je pisan na slovenskom jeziku), a 1990. u Svjetlosti u prevodu Josipa Ostija. Zanimljivo je da je u Češkoj Alamut objavljen 1946. godine.

Danas je ovaj roman mahom interpretiran u odnosu na trenutnu situaciju na Bliskom istoku iako ga sa Bliskim istokom povezuje jedino jako vješta alegorija.
-Ovaj roman neizostavno MORAM da pronađem i pročitam !!! Za sektu asasina se interesujem još od kada se Hugo Pratt dotakao nje u jednoj epizodi svog legendarnog stripa Korto Malteze.
-Evo još jedne knjige koju sam pročitao motivisan stripom.
To je roman Ferdinanda Osendovskog "Zveri,ljudi i bogovi" a govori o autorovom bekstvu iz ruskog Dalekog istoka u vreme oktobarske revolucije,njegovim dogodovštinama a jedno značajno poglavlje je posvećeno i legendarnom mistiku,generalu ruske carevine,baronu Romanu Nikolajeviču fon Ungern-Šternbergu.Poreklom Austrijanac,postao je general Carevine,predvodio carske tzv."šok trupe" u borbi protiv svojih bivših zemljaka u Velikom ratu a za vreme revolucije na ruskom Dalekom istoku osnovao Azijsku konjičku diviziju uz pomoć koje je na kratko vratio Mongoliji nezavisnost od Kine i krenuo u pohod protiv mnogo nadmoćnijih boljševika.Posvećen budizmu( !!!) želeo je da pomoću vojnika-budista ,restaurira Carevinu i povrati u Rusiju veru u Boga i Vrlinu,veru koja je,po njemu,neophodna za dostojan život čoveka i postojanje jednog velikog multinacionalnog Carstva.
-Hugo Pratt je iskoristio dogodovštine Osendovskog i u epizodi "U Sibiru" poslao svog junaka Korta
na isti put.
-Što se tiče (delimično)autobiografskih dela Vini je nezaobilazan. "Svetski rat-svetska kriza" u kojem govori o Velikom ratu i svojoj ulozi u njemu kao i "Drugi svetski rat" bi trebalo da budu obavezna lektira za sve političare koji pretenduju da postanu neko i nešto.
-Iz njih mogu da nauče šta veliki mag politike treba da kaže,šta da prećuti i šta da slaže kada piše o događajima kao što su Veliki i Drugi svetski rat.
-Takođe,iz dodataka uz "Drugi svetski rat" koji sadrže dosta Vinijevih poslatih i primljenih telegrama mogu da vide šta je sve predmet interesovanja jednog istinskog lidera,od proizvodnje čelika i najnovijih naučnih dostignuća za ratno polje do "proizvodnje jaja u individualnim poljo gazdinstvima" kojom prilikom on žestoko izgrdi ministra poljoprivrede zbog ograničavanja broja kokošaka po domaćinstvu .U najtežim trenucima britanske Imperije ikada,dok trpi žestoke poraze na kopnu pa čak i na moru on nalazi vremena i volje da detaljno pregleda svaki,pa i na izgled najbezazleniji telegram i natrlja nos nadležnima.
-Takođe,današnji političari mogu saznati da je stari lisac tražio da mu obaveštajne izveštaje donose "sirove" a ne prerađenu informaciju.To su njegove čuvene drvene kutije sa depešama koje je prelistavao i čitao ujutro dok još ne ustane iz kreveta.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija

Citat: Kad smo vec kod te tematike, mislim da je na temu IB-a i sukoba Jugoslavije sa SSSR-om i njegovim satelitima od neprocenjivog znacaja opus Dragoslava Mihailovica na celu sa odlicnim romanom "Kad su cvetale tikve".


Да, али...све док се није појавила књижица скромног обима и непревазиђеног домета - ''Удри банду'' у издању ''Филипа Вишњића''. Пред том књигом поклонио се управо Драгослав Михаиловић. Она се сматра најпотреснијим и најсажетијим делом , примером аутобиографске прозе. Непоновљиве по садржају и стилу. Језгровитих реченица, невероватно упечатљивих описа изазвала је шок на нашем размаженом и клановима препуном тржишту. Сам Драгослав Михаиловић (већ увелико етаблиран, као и у твом посту, као признати тумач Голог Отока и његов најубитачнији романсијер, признати ауторитет за сваки део те трагичне приче), разоружан, одбацивши сву сујету коју свако може да има) признао је : ово дело је нешто најупечатљивије што је икада написано о Голом Отоку.

Тај скромни човек (МП) појавио се код ДМ (допро до њега) и предао му свој рукопис...На сву срећу, Драгослав Михаиловић није од људи који би то гурнуо у најдоњу фиоку и заборавио. Нешто их је у делићу секунде повезало и ...тако је угледао свет читалаштва роман који не вреди описивати ни препричавати већ једноставно - обавезно потражити и сместа, у даху, прочитати.