Vojna tematika i sedma umetnost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У вези тог кинеског "Збора": одгледао сам га пре неки дан и изненадио сам каквом се све "менажеријом" служили: од "Маузерки", преко америчких "Грис ганова", совјетских "Судајева", митраљеза система Максима незнане земље порекла, али највише ме је дојмила прангија коју сам први пут видео на филму и то још кинеском - "Џонсон".

Ону бурад нећу ни да помињем.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zorge ::У вези тог кинеског "Збора": одгледао сам га пре неки дан и изненадио сам каквом се све "менажеријом" служили: од "Маузерки", преко америчких "Грис ганова", совјетских "Судајева", митраљеза система Максима незнане земље порекла, али највише ме је дојмила прангија коју сам први пут видео на филму и то још кинеском - "Џонсон".

Ону бурад нећу ни да помињем.


Kineski film ''Zbor'' je još jedan od ratnih filmova koji me je učvrstio u ubeđenju da su svi ratni filmovi u suštini duboko anti-ratni. Naravno, pri tom mislim da umetnički vredne filmove a ne na petparačke budalaštine Silvestera Stalonea ili Čaka Norisa. Film je dobio ime prema strojevoj komandi ''Zbor'', presudnoj za život i smrt jedne čete. Četu predvodi kapetan Gu Liu Zidi (različite su verzije u transkripciji) i ona na samom početku filma prolazi kroz krvavo iskušenje tipične gradske zasede gde ostaje bez svog političkog komesara (zastrašujuće uverljiva scena pokidanog tela koje oduva eksplozija topovske granate) , predvođena kapetanom koji je pravi izdanak vojničkog vođe. Izrastao u stroju i prošavši kroz najgora iskušenja, predvodi vojnike koji su spremni da bez pogovora poginu za njega u najkrvavijem ratu - građanskom. Godina je 1947. a takozvani mir koji je posle Drugog sv. rata trajao samo 17 nedelja bespovratno je nestao. Četa odlazi u drugo iskušnje, rat u kome Kina ''nije bila''- na reci Van. Kapetan Gu dobija zadatak da zadrži položaj oslonjen na napušteni rudnik , po svaku cenu sve dok (i ukoliko) ne čuje trubni znak ''Zbor'' koji bi značio povlačenje. Talasi neprijatelja, uključujući tenkove, masakriraju njegovu iskusnu četu koja, bez obzira na hrabrost i pribranost, jednostavno ne može da se održi na tom položaju. Ogluveo od kontuzije topovske granate, Gu ne prihvata tvrdnju da su neki od njegovih vojnika (u razumljivoj, iskonskoj želji da prežive) čuli trubu. Kraj je neminovan. Njegova četa biva uništena , a on jedini preživeli. Slučajnost ili ne, i ta četa je deveta u svome puku! Igrom ratnog slučaja on se, kao zarobljenik u sopstvenoj vojsci (preobučen u neprijateljsku uniformu) spasava i polako dolazi sebi, dokazujući se urođenim herojstvom i talentom vođe.
Rat se završava, a Gu kreće da traži pravdu i dokaže vojnoj birokratiji da je on uopšte postojao. Iz dela filma sa neverovatno uverljivim ratnim scenama (po čemu ga porede sa ''Spasavanjem redova Rajana'', što govori o tome kakva je vrhunska produkcija u pitanju) , prelazimo u mirniji, ali nikako opušteni deo; deset godina kapetan vodi svoj rat posle rata, da bi na kraju uspeo da prođe iskušenja gotovo ravna ratnim (sumnje, prepreke, oportunizam) i da za svoje mrtve drugove (njih 47) izbori poslednju bitku: da budu dostojno sahranjeni sa svim vojnim počastima. Film završava onako kako je i počeo - kontrazumom sa spomenika na kome stoji truba iz koje se nije čuo taj životno očekivani znak - ''Zbor''. Između dva trubna znaka smestili su se život i smrt malih ljudi i njihovog komandira kome niko nije morao da objašnjava šta su to čast, odanost i lojalnost. On se s tim rodio. U jednoj velikoj zemlji, milenijumske tradicije ratovanja, imao je od koga to da stekne.

Kritičari su taj film proglasili prvim kineskim blokbasterom i u pravu su. Sa producentskog stanovišta, niko više neće smeti ni moći da pravi filmove ispod crte koju su postavili autori filma ''Zbor''. Što se mene tiče, jednom mesečno bih ga prikazivao na vojnim školama. Bolje lekcije iz raznog morala i vojničke časti ne bih morao da smišljam. O rekviziti, oružju korišćenom u filmu, materijalno-tehničkim sredstvima, uniformama i uverljivosti njihovog korišćenja, ne vredi trošiti reči. To je još jedna prava škola na filmskom platnu, gde možete sa potpunom sigurnošću da utvrdite autentičnost koriščćenja oznaka, militarija i svega što je deo vizuelnog identiteta vojnika.
PS
S obzirom na to da veći broj naših članova ne svraća tako često na glavni deo MC, nadam se da mi nećete zameriti što ću ovaj prikaz postovati i na temi ''ratni film'', jer želim da i ostalom članstvu skrenem pažnju na vrednosti ove filmske freske.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa dobro je da si dao komentar i u podforumu ,,Ratni Film,, da bi neki svratili i ovde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao profesor sam i ja naučio , uporedo s mojim učenicima, važnu lekciju: nije baš uvek sve onako kako izgleda na prvi pogled i kako mi zamišljamo. Štaviše, neke nama očigledne stvari drugima to nisu. Zato je bolje neki put i ''telefonirati'', skretati pažnju na očigledne stvari. Ljudi moraju da razbiju svoju zabludu da smo mi , na Military forumu militaristi, a da su oni drugi pacifisti. O tome sam više puta pisao. Trka u naoružanju je trka u znanju, ali u pogrešnom smeru. Gde je tu mesto filma? Upravo gde treba - u našoj sposobnosti da vizuelizujemo utiske. Ako ne mogu da zamisle, mogu da gledaju. Ako gledaju, a ne vide, e onda treba objašnjavati...Onda mi stupamo u akciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre neki dan sam gledao americki film "Battle of Haditha", film je radjen po istinitom dogadjaju gde americki vojnici ubijaju civile i mislim da pokazuje dosta realno stvarnu situaciju u Iraku. Mogu ga samo preporuciti dalje. Mislim da je ovo prvi americki antiratni film koji govori o masakrima u Iraku od strane americkih snaga.

Film je odlicno odradjen i ima zaista dobru pricu i mislim da se dosta zakljucaka mogu doneti o "teroristima" bas kroz taj film. Pitanje je ko je ko?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oni, čim počnu da gube, krenu da snimaju antiratne filmove. O ratu u Vijentamu snimljeno je preko 250 igranih filmova...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

propaganda.
snimaju da svet vidi kako oni stradaju, kako ima losi ameri i dobri ameri da se vidi humana strana i tako dalje.Realnost kaze da su surovi i bezmilosni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius,
Citat:Štaviše, neke nama očigledne stvari drugima to nisu. Zato je bolje neki put i ''telefonirati'', skretati pažnju na očigledne stvari. Ljudi moraju da razbiju svoju zabludu da smo mi , na Military forumu militaristi, a da su oni drugi pacifisti. O tome sam više puta pisao. Trka u naoružanju je trka u znanju, ali u pogrešnom smeru. Gde je tu mesto filma? Upravo gde treba - u našoj sposobnosti da vizuelizujemo utiske. Ako ne mogu da zamisle, mogu da gledaju. Ako gledaju, a ne vide, e onda treba objašnjavati...Onda mi stupamo u akciju.

Sa ovim se Sirius, potpuno slazem, naročito na ovu podelu miltaristi i pacifisti, o tome bi moglo da se filosofira ihaj u posebnoj temi i sa političkog i etičkog i sociološkog i psihološkog stanovišta, i još me nervira kad čujem i vidim lazno moralisanje, a takodje još gore kad je to i na filmu koji umeju da budu puni demagogije i od kojij je većina stvorena sa ciljem neokortičkog delovanja..Ne zelim da pričam o tome da li ima humanosti u ratu, al reći ću da je ni u mirnodopskim uslovima nema baš za izvoz..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:a ovim se Sirius, potpuno slazem, naročito na ovu podelu miltaristi i pacifisti,
nema podela. svi smo mi militaristi samo nekima je ne daju oruzje u ruci e njih zovemo pacifisti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naleteo sam na jedan odličan ruski film- u prevodu House Of Fools, mislim da je neko govorio ovde o njemu. Evo daću uvod iz filma ,, Film je snimljen po istinitoj priči. 1996.god. , za vreme prvog rata u čečeniji, pogranični region Ingušetije bio je ugrožen upadima čečenskih odreda. Psihijatrijska ustanova se nalazi u blizini te granice. Bolesnici su vodili svoj život potpuno nesvesni okolnih dešavanja... ,, Scenario i Režija : Andrej Končalovski I ja ću tek sada da ga gledam, ali sam morao da napišem makar uvod jer predosećam dobro ostvarenje. Komentari kasnije!