|
Zorge ::...Раскудрявый клен зеленый, лист резной,
Я влюбленный и смущенный пред тобой...
Слатко одгледах овај филм који је снимљен прилично касно - 1973. године. Реч је, наравно, о мемоарском филму који је снимљен по угледу на изванредну књигу Василија Јемељаненка ''На суровом, ратном небу'' која је својеврсни ратни дневник. Тако и овај филм прати судбину једне ескадриле у време када је совјетска армада кренула у наступање и незадрживу победу. Наравно, та победа је поплочана хиљадама гробова и то на једном месту командант и каже: ''Кад после рата будем кретао од Стаљинграда до Берлина нећу моћи да се изгубим јер ћу ићи трагом наших гробова''. Назив филма је варљив на први поглед и просечан гледалац не би могао само на основу наслова да проникне у то шта га чека у сали. Реч је о класичном војном жаргону - на борбени лет данас лете ''старци'', односно искусни - ветерани. Када се иде у неизвезну, погибељну мисију, онда иду искусни, а млади се чувају за школу и надолазеће догађаје. Међутим, филм није обичан ратни дневник, какав би могла да испише свака ескадрила на обема зараћеним странама. Овде је реч о групи пилота који стварно воле и познају музику и своје страхове и трауме разбијају бавећи се аматерски песмом. Тако смо у прилици да у филму чујемо антологијски популарне руске ратне и народне песме у изванредном извођењу.
Реч - две о продукцијском нивоу: филм је изванредно модеран! У њему се налазе кадрови припреме, стајанке , авиона под борбеном узбуном, ефектно приказани контразумовима и фаровима. Без обзира на архаичност црно-беле фотографије, неки од кадрова једноставно сјајно и модерно изгледају, импресивно, као да гледате неки црно-бели ''Топ ган''. Реквизитери, макетари и сценаристи филма су се потрудили да и авиони-глумци буду колико - толико верни. Међутим, док је лавочкин добио релативно верну замену у тренажним јаковима, злин се није прославио глумећи ''месера''. А могао је јер макетари то могу лако постићи. Како год, тај филм је реалистички, без оног послератног претеривања и забушуривања. Нема идеологије као такве, а на једном месту (када примају њих осам у партију) сам догађај је илустрација тадашње стварности. Једноставно, у то време било је тако. Дакле, нећете се смејуљити као што је то било приликом гледања ''Пада Берлина'' који је вревео од претеривања и нетачности. ''У бој иду само 'старци' '' јесте једна узбудљива и тачна ратна прича и сигуран сам да би је с разумевањем одгледали и поздравили и некадашњи противници са ''суровог ратног неба''.
ПС
Изгледа да је успех филма био позамашан када је продуцент платио холивудској лабораторији око пола милиона долара за верну колоризацију.
|
) jel vredi gledati taj Defiance ili trosim dva sata zivota za dzabe?
