online
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26228
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Postovao sam ovaj tekst na ''Filmomaniji'', no pošto je reč o umetničkom delu koje ima mnogo ratnih , odnosno vojno-istorijskih, motiva, ponoviću ga ovde.
Svojevremeno sam napisao nekoliko studija o sada već kultnom filmu ’’Sibirski berberin’’, žanrovskom čudu , delu koje zaslužuje , rekao bih, poseban topik. Nikita Mihalkov, predsednik Udruženja filmskih stvaralaca Rusije, otvorio je širom vrata za svojevrsnu rehabilitaciju jednog neverovatnog istorijskog perioda ,vremena carizma u Rusiji. Svesno i sistematski brisan , jedan buran i prebogat period ove ogromne zemlje nije mogao nikakvim sredstvima da bude ’’gurnut pod tepih’’ sećanja i da nestane. Nije, rekao bih, reč o rehabilitaciji carizma, spahija i gubernatora, već jednostavno o umetničkom traganju za istinom, ma kakva ona bila. Ne treba nikako smetnuti s uma da je to period kada je Rusija postavila temelje svoje imperijalne fizionomije i definisala , do danas nepromenjene, svoje strateške interese i ciljeve. Umetnici, dakle, ne žele rehabilitaciju carizma kao takvog, već tragaju za onim što im je imanentno – istinom i korenima, a to je nešto čega ni jedan sineasta ne sme da se odrekne.
Tako treba posmatrati i najnoviji film Andreja Kravčuka pod jednostavnim nazivom ’’Admiral’’, snimljen iz mnogo razloga, a povodom stogodišnjice ruskog filma, uz materijalnu pomoć Ministarstva kulture Ruske federacije, što govori o važnosti i značaju filma. Premijerno je prikazan na promociji Putinove partije, što već dovoljno govori o političkim i državnim interesima kojima je trebalo da odgovori ili odoli reditelj , njegova ekipa i sam film. To nije jednostavno odricanje ili odbacivanje komunističke prošlosti jer se nje ne mogu odreći niti je odbaciti tek tako, kao da je reč o starom kaputu. To je, kako napisah, revizija služene istorije i stavljanje stvari na svoje mesto - jednom za svagda, objektivno, bez strasti ili emocija.
Emocija je, pak, previše. O čemu se radi u ovom filmu i ko su njegovi glavni junaci? Film govori o briljatnoj, burnoj i neobičnoj karijeri Aleksandra Kolčaka, talentovanog vojnika kakvim Rusija nikada nije oskudevala i lošeg političara, kakvima Rusija takođe nikada nije oskudevala. Najmlađi admiral carske flote gradi karijeru bez ijedne mrlje, isključivo na rezultatima svoje odlučnosti, lične hrabrosti i vojničkog genija. Najveća društvena bura u dotadašnjoj istoriji, Oktobarska revolucija, zatiče admirala-patriotu na razmeđu na kome bi i mnogo iskusniji od njega zalutali. Na ogromnim prostorima Rusije nalaze se intervencionističke jedinice, Englezi, Česi, Francuzi, povampireni Nemci i svi bi da otrgnu po parče mesa sa te velike trpeze. Kolčak se svrstava na stranu Belih, kada je već njegov glavni oslonac, car, abdicirao i postaje žrtva političkih igara međunarodnog obima, kakvima on nije bio dorastao. Brzo, kao odlučan i nepokolebiv vojskovođa postaje glavnokomandujući kontrarevolucionarnih snaga i Crvena armija je na ivici da pretrpi slom. Njegovi sjajni vojnički uspesi bivaju potrti izdajom Čeha, Francuza, pa čak i Britanaca koji su ga inače naoružali i on završava pred streljačkim strojem u Irkutsku, daleko od svojih dragih brodova sa kojima je mnogo lakše vojevao i izlazio na kraj. Tuhačevski, Buđoni, Frunze i drugi, isto tako talentovani ratnici, dobijaju rat.
Zašto ovo, ipak, nije samo istorijski, odnosno ratni film? Zato što je reditelj vešto i bez patetike u životnu priču velikog admirala upleo, onako kako to samo život izrežira, Anu Vasiljevnu, ženu podređenog oficira i ratnog druga. Rađa se neverovatna ljubav, kakva može da se rodi samo nošena takvim istorijskim vetrovima. Tako i završava, nedorečena i žrtvovana događajima jer Kolčak je, pre svega, bio zakleti vojnik.
Ima u ovom filmu mnogo podsećanja, metafora i citata. Široki, snežni pejzaži i vozovi koji jure stepom podsećaju na ’’Doktora Živaga’’ i ’’Crvene’’; erupcija ljubavi i džentlmensko suzdržavanje ima svoje tragove u filmu ’’Sibirski berberin’’, a dubina patnje Ane Vasiljevne i moć njenog samopožrtvovanja i snage sećanja na trenutak bljesnu kao ljubav Penelope ili upornost one mlade žene, bogatašice sa ’’Titanika’’. Film je produkcijski savršeno urađen, što više nikoga ne čudi.
Najinteresantniji trenuci filma?
Po običaju ih je mnogo i naviru jedan za drugim, no ja bih mojim dragim forumašima i filmofilima skrenuo pažnju na jednu više nego fenomenalnu metaforu: sećate se, svakako, one upaljene cigarete kadeta Alekseja Tolstoja u ’’Sibirskom berberinu’’? Kada se prvi put zakašljao u kupeu voza kada je upoznao Džejn, i onda kada je kao proganink u Sibiru prljavim rukama zapalio cigaretu, gledajući kako Džejn odlazi; između te dve cigarete našao se njegov život. Film o Kolčaku snimljen je kao jedan fantastično dug ’’flash back’’ smešten u filmski studio šezdesetih godina (u kome se kao epizodista u ulozi reditelja pojavljuje ni manje ni više već Fjodor Bondarčuk, reditelj i glumac ’’Devete čete’’). Međutim, sama Kolčakova ljubav smeštena je između dve kristalne čašice! Kada se na balu pojavljuje kelner, sa tacne mu pada i razbija se staklena čašica. Ista takva čašica razbija se na kraju filma, za vreme snimanja nekog istorijskog spektakla, pred očima ostarele Ane Vasiljevne koja je došla da statira u filmu. Zašto je to dragoceno? Najromantičnija pesma tog vremena, himna zaljubljenih do današnjeg dana, bila je i ostala ’’Stakančiki granjonije’’, odnosno ’’Kristalne čašice’’, a prvi stih kazuje: ’’ Čašice kristalne, pale su sa stola. Pale su i razbile se i tako se razbio i moj život...’. Lepotu originala niko ne može nadmašiti, zato postujem taj refren u originalu.
Стаканчики граненые
Упали со стола.
Упали и разбилися
Разбилась жизнь моя.
Eto, to se zove poštovati publiku i njeno poznavanje filma. Toplo preporučujem svima koji vole film da obavezno pogledaju ovu prelepu istorijsko-ratnu, ali i ljubavnu sagu.
|
, postavicu ponovo isto pitanje...Molim Vas, znaci li Vam ista naslov "The Stick"? U pitanju je juznoafricki, pomalo "Art", film rezisera Darrell-a Roodt-a iz 1987. godine...Radi se, naime, o antiratnoj drami koja se prozima sa specificnim pristupom trileru, odnosno psihoanalizi narocitog stanja uma kroz koju provejava svojevrsna kolektivna psihoza sa aparthejdom kao detonatorom bla bla bla 
