Vojna tematika i sedma umetnost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Juce sam gledao film Na zapadu nista novo, moram reci da me strasno dirnuo. Potpuno je drugaciji od recimo The big red one koji sam gledao pre par dana.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesi gledao iz 1930 ili 1979...ako nisi iz 30/te obavezno pogledaj!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Maha ovaj je bio sigurno iz 1930 jer je bio crno beli, a nisam ni znao da ima dva filma. U svakom slucaju je bio odlican.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo sta cekam ove godine..
The Way Back is a 2010 war drama film about a group of prisoners who escape from a Siberian Gulag camp during World War II. The film is directed by Peter Weir from a screenplay also by Weir and Keith Clarke, inspired by the The Long Walk, a book by Sławomir Rawicz, a Polish POW in the Soviet Gulag. It stars Jim Sturgess as Janusz, Colin Farrell as Valka, Ed Harris as Mr Smith, and Saoirse Ronan as Irena, with Alexandru Potocean as Tamasz, Sebastian Urzendowsky as Kazik, Gustaf Skarsgård as Voss, Dragoş Bucur as Zoran and Mark Strong as Khabarov.[1]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nisam vidio još ali me več podsječa na:

As Far As My Feet Will Carry Me (2001)

So weit die Füße tragen (original title)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

maha ::Evo sta cekam ove godine..
The Way Back is a 2010 war drama film about a group of prisoners who escape from a Siberian Gulag camp during World War II. The film is directed by Peter Weir from a screenplay also by Weir and Keith Clarke, inspired by the The Long Walk, a book by Sławomir Rawicz, a Polish POW in the Soviet Gulag. It stars Jim Sturgess as Janusz, Colin Farrell as Valka, Ed Harris as Mr Smith, and Saoirse Ronan as Irena, with Alexandru Potocean as Tamasz, Sebastian Urzendowsky as Kazik, Gustaf Skarsgård as Voss, Dragoş Bucur as Zoran and Mark Strong as Khabarov.[1]


Uf,i ja svaki dan proveravam da li se pojavio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.youtube.com/watch?v=1Jlgenq_Ca0

Dopuna: 27 Jan 2011 20:07

Odgledah dva filma koji su Zorgeov fah ..da tako kazem. Prvi je iz 52/ge god. .. 5 Fingers sa James Mason/om u glavnoj ulozi. Radnja se odvija u Turskoj..Ankara..Istanbul i Brazil ..Rio! Da napomenem da su u pitanju istinite price...za ovu nisam ni znao dok nisam pogledao film pa ako neko zna nesta vise moze i da prokomentarise!

Drugi je o Robertu Hensenu..Amerikancu koji je 22god. radio za Ruse i uhvacen pred samo penzionisanje!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"5 fingers" је неколико пута био на ТВ-у. Допао ми се, што се каже, "вајб" читавог филма.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KLANICA PET

Odgledah posle dugo vremena ovaj sjajni film rađen prema istoimenom romanu Kurta Voneguta. Režirao ga je Džordž Roj Hil, a na brojnim sajtovima možete o knjizi i o filmu pročitati sasvim dovoljno podataka da vas ja ne bih njima opterećivao. Sada je, hvala internetu, sve dostupno pa nema potrebe da se bavim detaljima koji su svima dostupni. Šta nije lako naći i šta to nije dostupno? Autorsko, lično mišljenje o nekom umetničkom delu, pa ću svoje mišljenje u tom smislu podeliti s vama. To je ono što vam internet ne može naručiti ili usaditi, već stvarate sopstvenim gledalačkim (i čitalačkim) iskustvom.Čemu nas može naučiti ovaj film i zbog čega vredi spojiti dva iskustva - čitalačko i gledalačko?

Ovo je jedan od relativno retkih predstavnika hibridnog žanra - ratnog filma i naučne fantastike. Veoma su česti filmovi iz SF žanra koji imaju i ratnu tematiku (duži je spisak, ali je uvek obrazac isti ili sličan ''Ratovima zvezda'' - najpre dođe do nesporazuma, nepoznata, nadmoćna civilizacija kreće ka Zemlji itd, itd). Međutim, ''Klanica pet'' je neobična po tome što je priča o doživljajima jednog redova simboličnog imena (Pilgrim - naziv za siromašne hrišćanske misionare u Americi) skladno upletena, prošnirana i inkorporirana u Drugi svetski rat. Bolje rečeno - ovaj film samo liči na ratni, a osnova mu je niz filosofema o svevremenosti, usudu, univerzumu, neumitnosti već viđenog i smešnom čovekovom mestu u svemu tome. Reditelj (zahvaljujući izvanrednoj knjizi i odličnom scenariju) pedantno, precizno i logično prati i spaja različite slike i doživalje. U tome mu pomaže fotografija fantastičnog Miroslava Ondričeka. Odličnim pretapanjima (1972. godine bez digitalizacije to je bila prilična veština) on nas prevodi iz pričice u pričicu; segmente spaja ''šlagfortima'', slikovnim ili jezičkim. Dovoljno je da Pilgrim izgovori jednu rečenicu u prošlosti i da ona bude ''okidač'' za aktiviranje budućnosti ili sadašnjosti - svejedno kad, to uvek dobro funkcioniše. Tako posmatrano, svačiji život, pa i svakog od nas pojedinačno, predstavlja skup bizarnih detalja koji su uvek bili i uvek će biti. Kao da je čovek samo pasivni učesnik onoga što mu se dešava, ili ima iluziju da iz prvog reda posmatra sva ta dešavanja. Pilgrim je čas u prošlosti (?) čas u sadašnjosti, pa u budućnosti, šta god to značilo u njegovom koordinantnom sistemu. Vidimo ga kao smotanog redova kako kroz ratne strahote prolazi kao Alisa kroz Zemlju čuda, pa onda kao srećno ''udatog'' naslednika tastove imperije gde se idiotski sjajno snalazi u poslu koji će uvek biti potreban; onda ga ''kidnapuju'' vanzemaljci i pod nekom kupolom predstavlja zamorče izloženo pogledima kao u zoološkom vrtu. Ni tamo mu nije loše jer mu vanzemaljci dovode ženu iz snova svakog muškarca, filmsku divu. Bez obzira što bi se nekom štoperica-statistikom moglo izvući da je srazmerno veći deo filma posvećen neratnim scenama, ipak su ratne scene te koje svojom simbolikom, koloritom i uverljivošću značajno drže pažnju gledaoca. Bolje rečeno, spoj ratne tematike i naučno-fantastičnih i filosofski nastrojenih scena predstavlja tu skladnu celinu koja vas tera da ne preskačete ni jednu jedinu sekundu ovoga filma. Znajući koliko su gledaoci današnjeg vremena ''brzi na mišu'' i lako posegnu za navigatorom preskačući dosadnije scene, ovo je rediteljski podvig! On je 1972. godine napravio film koji ne možete da gledate na ''brzo premotavanje'' već mu se morate posvetiti inače se gubi nit i film postaje besmislen za onoga koji za njega nema strpljenja. Stoga sam više nego siguran da je reč o visokom umetničkom dometu. Iz iskustva i struke znam da prava umetnička dela traže (i dobijaju) najviše pažnje. Samo tada možete da uživate u njima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odgledah domaći iliti partizanski film "Osvajanje Slobode". Neki dan prije "Državu mrtvih". Ne bih komentarisao te filmove (evo me sedmi dan grip bije) al da ne zaboravim - Radko Polič kao vojno lice. Jedinstvena klasa. Čak je i u "Balkan ekspresu" spasio čast Vermahta svojom izvedbom.